ЂИЛАС ДУБОКО ЗАВУКАО РУКУ У ЏЕП ГРАЂАНА?! Објављени невероватни подаци: Склопљени катастрофални уговори, градска предузећа оштећена за милионе евра?
Очајно стање у градској каси и јавним комуналним предузећима оставио је лидер ССП Драган Ђилас после своје петогодишње владавине Београдом.
Подаци до којих је Курир дошао и уговори које је Ђилас склапао у главном граду недвосмислено показују да је овај вођа такозване проевропске опозиције Београђане, док је водио главни град, завио у црно, градску касу довео до дна, док је истовремено градио своју империју тешку стотине милиона евра, пише Курир.
Мимо процедура?
Упоредни подаци о токовима државног новца и сливањима милиона у Ђиласове приватне фирме док је водио Београд, о чему је Курир писао, могу бити врло поуздани показатељ куда би нас он и његова екипа довели уколико би се поново дочепали власти.
Узмимо пример градских комуналних предузећа - 2007. године, пре него што је Ђилас засео у главну градску фотељу, кумулативни губитак био је 55,79 милиона евра. На одласку, Ђилас је у овим предузећима оставио дебео минус - чак 270 милиона евра?!
А како и не би када је, показују подаци до којих је Курир дошао, тадашњи градоначелник склапао такве уговоре. И то често кршећи процедуре?
Како пише Курир, такав је био случај 2009, када је склопљен уговор о набавци 30 трамваја за потребе ГСП Београда, који је потписан 3. новембра између Града Београда, Градске управе града Београда, Агенције за инвестиције и понуђача - шпанске фирме "ЦАФ Падиља" из Мадрида. Ђилас тада одлучује да купи трамваје "ЦАФ", иако је понуда хрватског понуђача "Раде Кончар" била мања за чак 2.232.735 евра. Комисија Агенције за инвестиције тиме је очигледно извршила прекршај, јер се није руководила законом о јавним набавкама. Обавештење о додели јавне набавке стигло је понуђачу "Раде Кончар" 16. новембра 2009, иако је чак 13 дана раније, конкретно 3. новембра, већ био склопљен уговор са "ЦАФ Падиљом". Колико је овај уговор био штетан, показује и податак да репарација кочионог система једног трамваја кошта 75.000 евра, односно чак 2.250.000 евра за њих 30, колико их је купљено.
И још један показатељ да овде очигледно нису била чиста посла - трамваји фирме "ЦАФ" били су дугачки 33 метра, иако су Машински и Саобраћајни факултет кроз елаборате утврдили да трамваји не смеју бити дужи од 27 метара због ширине колосека и окретница, о чему је благовремено обавештен тадашњи директор ГСП Славен Тица. Готово исти модус операнди Ђилас примењује и пред крај своје владавине, поново на штету ГСП и грађана Београда. За потребе ГСП је 2013. купљено 180 аутобуса од пољске фирме "Соларис" за 65 милиона евра. На тендеру, који је расписан у октобру 2012. године, конкурисале су фирме "МАН", "Ашок лејланд" из Италије, чешки "Ивеко ирисбус" и "Волво бус", корпорација из Шведске. Куповину ових аутобуса кредитирала је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД). Тендер је рађен тако што је онемогућено појављивање домаћих фирми са већинским капиталом државе као што је "Икарбус", а истакнуто је и да зглобни аутобус не сме бити дужи од 18,5 метара. "Икарбусов" је био дугачак 18,75 метара. Разлика у цени између "Соларисових" и "Икарбусових" зглобних аутобуса била је "права ситница" - 50.000 евра по комаду.
Мајстор за махинације
Ово градско саобраћајно предузеће ојађено је због још једног катастрофалног потеза Драгана Ђиласа. Градско веће, с њим као тадашњим градоначелником на челу, током 2009. године донело је одлуку да се ГСП Београд додатно задужи такозваним овердрафт кредитима, којима није ограничен рок враћања, а који се узимају на кратке временске рокове искључиво ради покривања текуће ликвидности. ГСП је годишње плаћао 150 милиона динара на камате. Такође, 2010. године узет је овердрафт кредит од 500 милиона динара, затим 2013. милијарду и по динара, што је укупно три милијарде динара кредита, пише Курир.
Како је "опоравио" ПКБ
Драгана Ђилас је, у време кад је био градоначелник Београда, тврдио да је он, захваљујући свом менаџменту, опоравио комбинат "ПКБ". Међутим, подаци показују нешто сасвим другачије. Држава Србија је ПКБ опростила дуг од скоро седам милијарди динара. Током 2009. године држава је опростила дуг према ПИО фонду у износу од 483.380.286 динара, а за порезе на зараде, добит и остале накнаде отписано је 1.565.462.639 динара. У 2010, 31. марта, отписан је дуг од 1.192.480.530 динара, да би у децембру те године био још један опрост дуга од 3.321.348.768 динара.
Да подсетимо, званични документи су показали како је Ђилас, тада директор Народне канцеларије председника Србије Бориса Тадића, уз подршку моћне Демократске странке, којој је припадао, читавим низом злоупотреба и фабрикованих уговора, дозвола и различитих сагласности успео да изгура свој уносни приватни посао науштрб све деце Београда. Наиме, фирма "Емоушен продакшен" је 2005, када је његов сувласник био Ђилас, изградио такозвану кућу "Великог брата" под маском објекта за смештај деце. Дозволе су прибављене више месеци након што је градња на Кошутњаку завршена, а посебно интригира цена коју је Ђиласова фирма плаћала за изнајмљивање објекта од 2.000 квадрата с базеном. Све је закупљено од 2007. до 2014. године за 40.000 евра или 476 евра месечно. Ђилас је у овом послу практично отео градско грађевинско земљиште од СРЦ "Пионирски град", изградио објекат у елитном делу Београда, употребио га за снимање ријалити серијала "Велики брат" уместо за одмор и рекреацију деце и на томе зарадио милионе.