OTKRIVEN PRAVI VUČIĆEV GAMBIT: Žrtvuje sebe kako bi postigao jednu VEOMA BITNU STVAR koju u Srbiji veoma cene

U gebelsovskom propagandnom video pamfletu pod nazivom "Ja, Aleksandar: Državni gambit", emitovanom u četvrtak na televiziji N1, u okeanu laži izrečena je i jedna istina: Aleksandar Vučić igra politički gambit.

Ali, kakav gambit?

Predsednik Srbije opredelio se za partiju šaha u kojoj žrtvuje sebe, sopstveni mir i bezbednost, kao i – uz njihovu saglasnost, podršku i ljubav – mir i bezbednost članova svoje porodice.

Šta to u praksi znači Srbija je mogla, po ko zna koji put, da vidi tog četvrtka uveče. Prvog dana predizborne kampanje, tajkunsko-medijsko-secikesaški relikti bivše vlasti napali su ga svim figurama, a prednjačili su kvazinovinarski konji (ili kobile; nikad, zapravo, nismo čuli kog su pola figure skakača u šahu).

Na portalu dnevnih novina "Danas" objavljen je bolestan tekst koji na perfidan način sugeriše da otac Aleksandra Vučića nije Anđelko Vučić, nego albanski novinar Fahri Musliju. Istovremeno, na N1, televiziji u vlasništvu iste kompanije koja je i vlasnik "Danasa“, "United media“ tajkuna Dragana Šolaka, počelo je emitovanje pomenutog dvosatnog gebelsovskog video pamfleta.

A u njemu, među svim monstruoznim lažima, ponovljenim i demantovanim nebrojeno puta, a ovaj put izrečenim iz usta najvećih srbomrzaca koje su mogli da nađu, poput sarajevskog novinara Senada Pećanina, plasirana je najveća, najmonstruoznija i najopasnija od svih laži – da je Aleksandar Vučić "izdao Kosovo", pa je ono sada nezavisno.

To što je istina sasvim suprotna – da su Kosovo izdali i od borbe za njega odustali upravo oni koji sad napadaju Vučića, jer je proglasilo nezavisnost u vreme njihove vlasti, a da je u vreme Vučićeve vlasti 27 zemalja povuklo priznanje te lažne države i Srbija se vratila u borbu za našu južnu pokrajinu i naš narod koji tamo živi – tim gore po istinu.

Koordinisano i sinergijsko dejstvo ova dva sramna medijska uratka, najavljeno direktivom da "Vučića treba čerečiti na Banjskoj“, ima jedan cilj: Kriminalizovati, dehumanizovati i "šiptarizovati“ Aleksandra Vučića, formulisati lažnu tezu da je izdao Kosovo zato što je mu je otac Albanac (pa je i on sam Albanac), te da on takav kakav je ne zaslužuje ni da živi.

Tako formulisana teza biva ubačena u glave labilnih ljudi "lakih na mozgu“, koji nemaju nikakav kritički potencijal, ni otpor u prihvatanju plasiranih teza, ma koliko one bile lažne. A među ljudima koji su "laki na mozgu“ ima mnogo i onih koji su "laki na obaraču“.

Ako su se "targetiranje“ i "crtanje mete na čelu“ ustalili kao izrazi koji označavaju pozivanje na nečije ubistvo, onda su tajkunsko-medijsko-secikesaški relikti bivše vlasti sa ova dva monstruozna uratka Šolakove propagandne mašinerije "prešli igricu“ i dodali im uputstvo za upotrebu: Ovo je Aleksandar Vučić, on je izdao Kosovo zato što je Šiptar, ovo ovde mu je čelo, tu treba da gađate kad pucate!

Aleksandar Vučić je sve to znao i očekivao. Prošao je kroz to već mnogo puta, iako napad nikad nije bio ovako brz i brutalan, lišen trunke ljudskosti.

Mirno je sedeo pored oca dok se obraćao javnosti, reagujući na ogavne laži i napade na porodicu. Ali, sigurno mu nije bilo svejedno kad je video suzu u očevim očima, kad je čuo majčin glas veče pre toga, kad je morao deci da objasni zašto im ne daju pravo na normalno detinjstvo…

On igra svoj gambit. Sam sebi smišljeno podmeće nogu, kako bi obezbedio pozicionu prednost za Srbiju u globalnoj partiji šaha koju naša zemlja i naš narod igraju.

Situacija na tabli trenutno izgleda ovako: Srbija je apsolutni lider u ovom delu svetu u svakoj merljivoj kategoriji. Uspeh se, u poređenju sa Srbijom pre 2012. godine, Srbijom kojom su vladali oni koji sad čereče Vučića i njegovu porodicu, meri stotinama: Stotine hiljada novih radnih mesta, (naspram stotina hiljada radnih mesta koja su oni ukinuli), stotine evra veće plate i penzije (duplo i više nego duplo veće nego u njihovo vreme), stotine kilometara izgrađenih auto-puteva i pruga, stotine novih bolnica (naspram njihovih nula)…

A čereče ga zato što žele da ga uklone po svaku cenu. Pa i onu najveću. Kada ne mogu da ga pobede na izborima, jer tu se pita narod, onda, vele, neka njega uopšte ne bude, neka ne bude živ, pa neće moći ni da učestvuje na izborima.

Kada ga uklone – zadovoljno trljaju ruke – onda će nastaviti sa onim u čemu su zaustavljeni 2012. – sa čerečenjem države i naroda i otimanjem njihovih para, jer sad ima šta da se čereči i otima, Vučić nagomilao, mašala…

Srbiju će, naravno, voditi onako kako su je vodili i pre 2012. – po direktivama zapadnih vlada, izdatim u njihovim ambasadama iz kojih ovih dana lideri opozicionih stranaka, bilo da su NATO-prozapadne ili lažne desno-patriotske, ne izbijaju.

Aleksandar Vučić se ne obazire i igra svoju partiju. Srbija je u nenadoknadivoj pozicionoj prednosti, a šahovski sat kaže da će 17. decembra biti izvojevana nova pobeda. Zemlji i narodu biće obezbeđene još četiri godine napretka i mira. Ali, mira i predaha za porodicu Vučić sasvim izvesno biti neće.

Vučićev gambit se nastavlja.