ОТКРИВЕН ПРАВИ ВУЧИЋЕВ ГАМБИТ: Жртвује себе како би постигао једну ВЕОМА БИТНУ СТВАР коју у Србији веома цене

У гебелсовском пропагандном видео памфлету под називом "Ја, Александар: Државни гамбит", емитованом у четвртак на телевизији Н1, у океану лажи изречена је и једна истина: Александар Вучић игра политички гамбит.

Али, какав гамбит?

Председник Србије определио се за партију шаха у којој жртвује себе, сопствени мир и безбедност, као и – уз њихову сагласност, подршку и љубав – мир и безбедност чланова своје породице.

Шта то у пракси значи Србија је могла, по ко зна који пут, да види тог четвртка увече. Првог дана предизборне кампање, тајкунско-медијско-сецикесашки реликти бивше власти напали су га свим фигурама, а предњачили су квазиновинарски коњи (или кобиле; никад, заправо, нисмо чули ког су пола фигуре скакача у шаху).

На порталу дневних новина "Данас" објављен је болестан текст који на перфидан начин сугерише да отац Александра Вучића није Анђелко Вучић, него албански новинар Фахри Муслију. Истовремено, на Н1, телевизији у власништву исте компаније која је и власник "Данаса“, "Унитед медиа“ тајкуна Драгана Шолака, почело је емитовање поменутог двосатног гебелсовског видео памфлета.

А у њему, међу свим монструозним лажима, поновљеним и демантованим небројено пута, а овај пут изреченим из уста највећих србомрзаца које су могли да нађу, попут сарајевског новинара Сенада Пећанина, пласирана је највећа, најмонструознија и најопаснија од свих лажи – да је Александар Вучић "издао Косово", па је оно сада независно.

То што је истина сасвим супротна – да су Косово издали и од борбе за њега одустали управо они који сад нападају Вучића, јер је прогласило независност у време њихове власти, а да је у време Вучићеве власти 27 земаља повукло признање те лажне државе и Србија се вратила у борбу за нашу јужну покрајину и наш народ који тамо живи – тим горе по истину.

Координисано и синергијско дејство ова два срамна медијска уратка, најављено директивом да "Вучића треба черечити на Бањској“, има један циљ: Криминализовати, дехуманизовати и "шиптаризовати“ Александра Вучића, формулисати лажну тезу да је издао Косово зато што је му је отац Албанац (па је и он сам Албанац), те да он такав какав је не заслужује ни да живи.

Тако формулисана теза бива убачена у главе лабилних људи "лаких на мозгу“, који немају никакав критички потенцијал, ни отпор у прихватању пласираних теза, ма колико оне биле лажне. А међу људима који су "лаки на мозгу“ има много и оних који су "лаки на обарачу“.

Ако су се "таргетирање“ и "цртање мете на челу“ усталили као изрази који означавају позивање на нечије убиство, онда су тајкунско-медијско-сецикесашки реликти бивше власти са ова два монструозна уратка Шолакове пропагандне машинерије "прешли игрицу“ и додали им упутство за употребу: Ово је Александар Вучић, он је издао Косово зато што је Шиптар, ово овде му је чело, ту треба да гађате кад пуцате!

Александар Вучић је све то знао и очекивао. Прошао је кроз то већ много пута, иако напад никад није био овако брз и бруталан, лишен трунке људскости.

Мирно је седео поред оца док се обраћао јавности, реагујући на огавне лажи и нападе на породицу. Али, сигурно му није било свеједно кад је видео сузу у очевим очима, кад је чуо мајчин глас вече пре тога, кад је морао деци да објасни зашто им не дају право на нормално детињство…

Он игра свој гамбит. Сам себи смишљено подмеће ногу, како би обезбедио позициону предност за Србију у глобалној партији шаха коју наша земља и наш народ играју.

Ситуација на табли тренутно изгледа овако: Србија је апсолутни лидер у овом делу свету у свакој мерљивој категорији. Успех се, у поређењу са Србијом пре 2012. године, Србијом којом су владали они који сад черече Вучића и његову породицу, мери стотинама: Стотине хиљада нових радних места, (наспрам стотина хиљада радних места која су они укинули), стотине евра веће плате и пензије (дупло и више него дупло веће него у њихово време), стотине километара изграђених ауто-путева и пруга, стотине нових болница (наспрам њихових нула)…

А черече га зато што желе да га уклоне по сваку цену. Па и ону највећу. Када не могу да га победе на изборима, јер ту се пита народ, онда, веле, нека њега уопште не буде, нека не буде жив, па неће моћи ни да учествује на изборима.

Када га уклоне – задовољно трљају руке – онда ће наставити са оним у чему су заустављени 2012. – са черечењем државе и народа и отимањем њихових пара, јер сад има шта да се черечи и отима, Вучић нагомилао, машала…

Србију ће, наравно, водити онако како су је водили и пре 2012. – по директивама западних влада, издатим у њиховим амбасадама из којих ових дана лидери опозиционих странака, било да су НАТО-прозападне или лажне десно-патриотске, не избијају.

Александар Вучић се не обазире и игра своју партију. Србија је у ненадокнадивој позиционој предности, а шаховски сат каже да ће 17. децембра бити извојевана нова победа. Земљи и народу биће обезбеђене још четири године напретка и мира. Али, мира и предаха за породицу Вучић сасвим извесно бити неће.

Вучићев гамбит се наставља.