"ČEMU SE RADUJETE?" 11 SNOVA Albanaca koje ni posle 11 godina NISU OSTVARILI
Privremene prištinske vlasti su na Kosovu i Metohiji obeležile 11 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Albanske zastave, zastave “države Kosovo”, čestitke, poneki gost iz inostranstva, međunarodnih institucija i ambasadada trebalo je da daju poseban “ton” svečanosti, a nije izostala ni svečana sednica kosovskog parlamenta, kao ni defile takozvane vojske Kosova prištinskim ulicama.
"Posle mogu i u penziju" Dačić otkrio šta mu je najveći CILJ
Ako se sve ovo uzme u obzir, za kosovske Albance očito je sve u najboljem redu, problema nema, “cvetaju ruže”... Sa druge strane, u realnosti, stvari nisu baš tako sjajne, naprotiv. Otud ne čudi pitanje koje je stiglo od srpskih vlasti, a koje parafrazirano može da se sažme u tri reči: Čemu se radujete?
AMERIČKI DIPLOMATA KOJI JE VELIKI ZAGOVORNIK LAŽNE DRŽAVE: Odnosi Prištine i SAD su izbledeli, NISU VIŠE JAKI!
Jer, iako je prošlo 11 godina od kada je tzv. Kosovo, po zamisli Albanaca, nezavisna država, mnoge stvari im nisu pošle za rukom: nisu ih priznale mnoge države, nisu uspeli da se priključe brojnim međunarodnim organizacijama, suočavaju se sa povlačenjem priznanja, a u poslednje vreme gube status “ljubimca” Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ostali su bez vizne liberalizacije...
Ovo je lista prištinskih “lepih”, ali neispunjenih želja.
Privremene prištinske vlasti navukle su bes na sebe najpre uvođenjem, a potom odbijanjem da porez od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine ukinu. Nema ko im pažnju na to nije skrenuo, i lepim rečima, ali i ozbiljnim, pretećim pismima, poput SAD, ali su za sada oni uporniji.
Upravo ovo bi moglo da im se obije o glavu, s obzirom na to da ovakvim gestom, kojim između ostalog uslovljavaju Srbiju da prizna kosovsku nezavisnost, pokazuju na šta su sve spremi radeći za “svoju stvar”. Međutim, u isto vreme se iz tih postupaka vidi da nisu previše spremni da prihvate evropske vrednosti, CEFTA sporazum, i sva ostala pravila međunarodne trgovine, dok teže članstvu u EU.
Iako privremene prištinske vlasti svoju “nezavisnost” duguju pre svega SAD, koje su se od devedesetih do danas zalagale i podržavale otcepljenje južne srpske pokrajine od Srbije, upravo su takse koje tvrdoglavo odbijaju da ukinu dovele do toga da od Amerike, kako kaže tzv. kosovski predsednik Hašim Tači, dobiju šamar. Da su to očekivali, baš i nisu, pa su ih je utoliko više on zaboleo.
Vučić za Politiko: Ako Albanci ukinu tarife, odmah nastavljamo pregovore
SAD su najpre lepo, a potom i vrlo otvoreno i snažno, vršile pritisak na albanske političare da takse ukinu. Razgovarali su, sugerisali, i na kraju ljutito pisali pismo u kome su se zapitali da li je moguće da posle svega njihove reči nema ko da čuje? Iako takse još nisu ukinute, reakcije Prištine odmah su počele da mekšaju, sve u cilju “peglanja” odnosa sa svojim “sponzorom”.
Amerika je toliko iznervirana, pa tzv. kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, inače najtvrđem zagovorniku taksi, nije odobrila vizu za SAD, a nije odobrila ni posetu američkog generala samoproglašenom Kosovu. Diskutabilno je i kako će se ponašati kada je u pitanju tzv. vojska Kosova, za šta je do sada postojala podrška, ali i sa novcem namenjenim izgradnji "kosovskih institucija".
Iako se godinama bore da dobiju viznu liberalizaciju, kako bi građani južne srpske pokrajine bez viza mogli da putuju u zemlje EU, to se nije dogodilo. Iako su privremenim prištinskim vlastima ispostavljeni brojni uslovi koje je morala da ispuni, a što je i urađeno, vize nisu ukinute, iako je preporuka o tome postojala.
Ipak su neke države članice EU procenile da vize treba da ostanu na snazi, što se i desilo, a pitanje je najpre kada će one ponovo doći na evropski dnevni red, i da li će države članice promeniti svoje stavove. Ovakav ishod je proteklih meseci vrlo iznervirao "kosovske vlasti", koje nisu krile nezadovoljstvo, tim pre što je kako preliminaran datum pomenuta 2020. godina.
Takođe, jedna od stvari koja je tzv. prištinskim vlastima vrlo jasno stavljena do znanja jeste da tzv. Kosovo ne može da računa na EU bez dogovora sa Srbijom oko rešenja “kosovskog problema”.
HARADINAJ SAM SEBI KOPA RUPU: "Takse ostaju dok sam ja premijer, nadam se da ste SVI DOBRO ČULI!"
Međutim, Srbija je najveći, ali ne i jednini njihov problem, s obzirom na to da tzv. Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu ne priznaje ni pet članica EU: Rumunija, Slovačka, Grčka, Kipar i Španija.
Ne prođe dan da se ovo pitanje, naročito u poslednje vreme ne pomene kao jedan od uslova koje Albanci sa tzv. Kosova žele da bi ukinuli takse, razgovarali, nastavili dijalog...
Međusobno priznanje je njihov glavni cilj koji, po svemu sudeći, nikada neće ostvariti, bar kako su u Srbiji tvrdila sva bivša ali i današnje državno rukovodstvo.
Sa druge strane, srpske vlasti ovo ne vide kao temu jer, ako se one pitaju, Kosovo je Srbija, i o tome razgovora nema.
I ovo je jedan od ciljeva koje su tzv. kosovske vlasti sebi postavile, ali za sada je daleko od ispunjenja. Samoproklamovano Kosovo zapravo danas nije ni blizu toga, jer jednostavno UN južnu srpsku pokrajinu ne vide kao državu.
Možda bi im to i pošlo za rukom da se pitaju samo neke članice Saveta bezbednosti, u prvom redu SAD, ali pošto to nije slučaj, članstvo u UN je na dugom štapu, imajući u vidu stavove Rusije i Kine, koje se tome oštro protive.
MOGERINI POBESNELA NA PRIŠTINU: Nema dijaloga bez UKIDANJA TAKSI, spremna sam da nas zaključam i na tri meseca!
Takođe, i u varijanti kada bi članice UN pojedinačno glasale za ovakav predlog, mala je verovatnoća da bi on bio usvojen, imajući u vidu da su mišljenja podeljena, ali i da su neke od država povukle ranije izrečena priznanja o kosovskoj nezavisnosti.
O broju zemalja koje su priznale, odnosno nisu, spekuliše se, a srpski šef diplomatije Ivica Dačić najavljuje da bi taj broj mogao da padne ispod 100 u narednom periodu.
Iako su verovali da će sve veći broj država priznati nezavisnost Kosova, to ne da se nije desilo, nego je njihov broj, zahvaljujući agilnoj srpskoj diplomatiji, počeo da se smanjuje. Kada se povlačenje desi, a do sada se to dogodilo 13 puta, albanski političari po pravilu upadaju u “histeriju” objašnjavajući da to nije tačno, demantujući informacije, objašnjavajući, optužujući Srbiju za sve i svašta...
Priznanje tzv. Kosova povukle su Sao Tome i Principe, Surinam, Gvinea Bisao, Burundi, Liberija, Papia Nova Gvineja, Lesoto, Komonvelt Dominika, Unija Komora, Solomonska ostrva, Madagaskar, Palau i Grenada. To je minus 13 zemalja u UN koje bi mogle da podrže kosovsku nezavisnost.
Taj nedostatak podrške mogao se videti pre nekoliko meseci kada su članice Interpola glasale za prijem tzv. Kosova u ovu svetsku policijsku organizaciju. Ni dva kruga glasanja, ni lobiranje, ni pritisci nisu pomogli, tako da je tzv. Kosovo, pošto je jedva i došlo na dnevni red, ostalo bez članstva.
Međutim, to nije jedina priča u vezi sa ovom organizacijom, u kojoj tzv. Kosovo nije uspevalo uopšte da dođe na dnevni red da se o njemu razgovara. Da li će ponovo konkurisati, za sada se ne može reći sa sigurnošću, pošto su ovo odbijanje tzv. prištinske vlasti doživele kao ozbiljan poraz, zbog čega su, između ostalog, i uvele takse na robu iz Srbije.
Više sreće nisu imali ni kada je reč o UNESCO, gde je pokušaj članstva već jednom odbijen. Iako se to desilo pre nekoliko godina, i iako su "prištinske vlasti" tvrdile da neće odustati od pokušaja, izgleda su procenile da im je bolje da tihuju.
Amerikancima se smučio bahati Haradinaj! Spremili NOVE KAZNE, udaraju direktno na ALBANSKE POLITIČARE
Posle poraza 2015. godine, ideja albanskih političara bila je da ponovo probaju da pridobiju poverenje zemalja članica dve godine kasnije. Iako su pompezno najavljivali da su tada imali podršku, da je ona neupitna i da u tome imaju podršku SAD, desilo se da su naprasno odustali od članstva što su nazvali “pragmatičnim odlaganjem”, i da je to učinjeno u dogovoru sa SAD i zemljama Kvinte.
Svojim potezima i odlukama prištinski političari došli su do toga da im i NATO uputi ozbiljne kritike. Iako teže članstvu i u ovoj vojnoj organizaciji, i kunu se u nju, nikome nije promaklo da je Alijansa oštro reagovala kada su se privremene kosovske vlasti, samoinicijativno, odlučile da tzv. Kosovske snage bezbednosti (KBS) transformišu u "vojsku Kosova".
Takođe, NATO je pre nekoliko dana reagovao na izjave albanskih predstavnika o kretanju tzv. KBS po južnoj srpskoj pokrajini, gde su im praktično stavili do znanja da bez njihove dozvole na severu Kosova to ne mogu da rade.
Dugo očekivani, specijalni sud za zločine počinjene na KiM tokom devedesetih godina konačno je počeo sa radom, uprkos opstrukcijama iz Prištine, a od početka ove godine stigli su i prvi pozivi za saslušanja nekadašnjim pripadnicima terorističke OVK. Među njima se u prvoj turi našlo desetak ljudi, među kojima i osuđeni ratni zločinac Suljejman Seljimi, koji je od skoro savetnik tzv. kosovskog premijera Haradinaja.
Međutim, problem za privremene kosovske vlasti je u tome što od aktuelnih političkih predstavnika, od "premijera", preko tzv. predsednika Hašima Tačija, preksednika parlamenta Kadrija Veseljija, njihovih članova porodica, prijatelja, poznanina, skoro da nema osobe koja takođe nije bila deo ove grupe, koja je činila najbrutalnije zločine. Neki su bili komandanti, neki rukovodioci reona, neki izvršitelji, zbog čega kosovska javnost godinama unazad spekuliše o tome da bi mnogi od njih takođe mogli da završe na optužnicama za ratne zločine.
