"ЧЕМУ СЕ РАДУЈЕТЕ?" 11 СНОВА Албанаца које ни после 11 година НИСУ ОСТВАРИЛИ

Албанске заставе, заставе “државе Косово”, честитке, понеки гост из иностранства, међународних институција и амбасадада требало је да дају посебан “тон” свечаности, а није изостала ни свечана седница косовског парламента, као ни дефиле такозване војске Косова приштинским улицама.

Ако се све ово узме у обзир, за косовске Албанце очито је све у најбољем реду, проблема нема, “цветају руже”... Са друге стране, у реалности, ствари нису баш тако сјајне, напротив. Отуд не чуди питање које је стигло од српских власти, а које парафразирано може да се сажме у три речи: Чему се радујете?

Јер, иако је прошло 11 година од када је тзв. Косово, по замисли Албанаца, независна држава, многе ствари им нису пошле за руком: нису их признале многе државе, нису успели да се прикључе бројним међународним организацијама, суочавају се са повлачењем признања, а у последње време губе статус “љубимца” Сједињених Америчких Држава (САД), остали су без визне либерализације...

Ово је листа приштинских “лепих”, али неиспуњених жеља.

Привремене приштинске власти навукле су бес на себе најпре увођењем, а потом одбијањем да порез од 100 одсто на робу из Србије и Босне и Херцеговине укину. Нема ко им пажњу на то није скренуо, и лепим речима, али и озбиљним, претећим писмима, попут САД, али су за сада они упорнији.

Управо ово би могло да им се обије о главу, с обзиром на то да оваквим гестом, којим између осталог условљавају Србију да призна косовску независност, показују на шта су све спреми радећи за “своју ствар”. Међутим, у исто време се из тих поступака види да нису превише спремни да прихвате европске вредности, ЦЕФТА споразум, и сва остала правила међународне трговине, док теже чланству у ЕУ.

Иако привремене приштинске власти своју “независност” дугују пре свега САД, које су се од деведесетих до данас залагале и подржавале отцепљење јужне српске покрајине од Србије, управо су таксе које тврдоглаво одбијају да укину довеле до тога да од Америке, како каже тзв. косовски председник Хашим Тачи, добију шамар. Да су то очекивали, баш и нису, па су их је утолико више он заболео.

САД су најпре лепо, а потом и врло отворено и снажно, вршиле притисак на албанске политичаре да таксе укину. Разговарали су, сугерисали, и на крају љутито писали писмо у коме су се запитали да ли је могуће да после свега њихове речи нема ко да чује? Иако таксе још нису укинуте, реакције Приштине одмах су почеле да мекшају, све у циљу “пеглања” односа са својим “спонзором”.

Америка је толико изнервирана, па тзв. косовском премијеру Рамушу Харадинају, иначе најтврђем заговорнику такси, није одобрила визу за САД, а није одобрила ни посету америчког генерала самопроглашеном Косову. Дискутабилно је и како ће се понашати када је у питању тзв. војска Косова, за шта је до сада постојала подршка, али и са новцем намењеним изградњи "косовских институција".

Иако се годинама боре да добију визну либерализацију, како би грађани јужне српске покрајине без виза могли да путују у земље ЕУ, то се није догодило. Иако су привременим приштинским властима испостављени бројни услови које је морала да испуни, а што је и урађено, визе нису укинуте, иако је препорука о томе постојала.

Ипак су неке државе чланице ЕУ процениле да визе треба да остану на снази, што се и десило, а питање је најпре када ће оне поново доћи на европски дневни ред, и да ли ће државе чланице променити своје ставове. Овакав исход је протеклих месеци врло изнервирао "косовске власти", које нису криле незадовољство, тим пре што је како прелиминаран датум поменута 2020. година.

Такође, једна од ствари која је тзв. приштинским властима врло јасно стављена до знања јесте да тзв. Косово не може да рачуна на ЕУ без договора са Србијом око решења “косовског проблема”.

Међутим, Србија је највећи, али не и једнини њихов проблем, с обзиром на то да тзв. Косово као независну и суверену државу не признаје ни пет чланица ЕУ: Румунија, Словачка, Грчка, Кипар и Шпанија.

Не прође дан да се ово питање, нарочито у последње време не помене као један од услова које Албанци са тзв. Косова желе да би укинули таксе, разговарали, наставили дијалог...

Међусобно признање је њихов главни циљ који, по свему судећи, никада неће остварити, бар како су у Србији тврдила сва бивша али и данашње државно руководство.

Са друге стране, српске власти ово не виде као тему јер, ако се оне питају, Косово је Србија, и о томе разговора нема.

И ово је један од циљева које су тзв. косовске власти себи поставиле, али за сада је далеко од испуњења. Самопрокламовано Косово заправо данас није ни близу тога, јер једноставно УН јужну српску покрајину не виде као државу.

Можда би им то и пошло за руком да се питају само неке чланице Савета безбедности, у првом реду САД, али пошто то није случај, чланство у УН је на дугом штапу, имајући у виду ставове Русије и Кине, које се томе оштро противе.

Такође, и у варијанти када би чланице УН појединачно гласале за овакав предлог, мала је вероватноћа да би он био усвојен, имајући у виду да су мишљења подељена, али и да су неке од држава повукле раније изречена признања о косовској независности.

О броју земаља које су признале, односно нису, спекулише се, а српски шеф дипломатије Ивица Дачић најављује да би тај број могао да падне испод 100 у наредном периоду.

Иако су веровали да ће све већи број држава признати независност Косова, то не да се није десило, него је њихов број, захваљујући агилној српској дипломатији, почео да се смањује. Када се повлачење деси, а до сада се то догодило 13 пута, албански политичари по правилу упадају у “хистерију” објашњавајући да то није тачно, демантујући информације, објашњавајући, оптужујући Србију за све и свашта...

Признање тзв. Косова повукле су Сао Томе и Принципе, Суринам, Гвинеа Бисао, Бурунди, Либерија, Папиа Нова Гвинеја, Лесото, Комонвелт Доминика, Унија Комора, Соломонска острва, Мадагаскар, Палау и Гренада. То је минус 13 земаља у УН које би могле да подрже косовску независност.

Тај недостатак подршке могао се видети пре неколико месеци када су чланице Интерпола гласале за пријем тзв. Косова у ову светску полицијску организацију. Ни два круга гласања, ни лобирање, ни притисци нису помогли, тако да је тзв. Косово, пошто је једва и дошло на дневни ред, остало без чланства.

Међутим, то није једина прича у вези са овом организацијом, у којој тзв. Косово није успевало уопште да дође на дневни ред да се о њему разговара. Да ли ће поново конкурисати, за сада се не може рећи са сигурношћу, пошто су ово одбијање тзв. приштинске власти доживеле као озбиљан пораз, због чега су, између осталог, и увеле таксе на робу из Србије.

Више среће нису имали ни када је реч о УНЕСЦО, где је покушај чланства већ једном одбијен. Иако се то десило пре неколико година, и иако су "приштинске власти" тврдиле да неће одустати од покушаја, изгледа су процениле да им је боље да тихују.

После пораза 2015. године, идеја албанских политичара била је да поново пробају да придобију поверење земаља чланица две године касније. Иако су помпезно најављивали да су тада имали подршку, да је она неупитна и да у томе имају подршку САД, десило се да су напрасно одустали од чланства што су назвали “прагматичним одлагањем”, и да је то учињено у договору са САД и земљама Квинте.

Својим потезима и одлукама приштински политичари дошли су до тога да им и НАТО упути озбиљне критике. Иако теже чланству и у овој војној организацији, и куну се у њу, никоме није промакло да је Алијанса оштро реаговала када су се привремене косовске власти, самоиницијативно, одлучиле да тзв. Косовске снаге безбедности (КБС) трансформишу у "војску Косова".

Такође, НАТО је пре неколико дана реаговао на изјаве албанских представника о кретању тзв. КБС по јужној српској покрајини, где су им практично ставили до знања да без њихове дозволе на северу Косова то не могу да раде.

Дуго очекивани, специјални суд за злочине почињене на КиМ током деведесетих година коначно је почео са радом, упркос опструкцијама из Приштине, а од почетка ове године стигли су и први позиви за саслушања некадашњим припадницима терористичке ОВК. Међу њима се у првој тури нашло десетак људи, међу којима и осуђени ратни злочинац Суљејман Сељими, који је од скоро саветник тзв. косовског премијера Харадинаја.

Међутим, проблем за привремене косовске власти је у томе што од актуелних политичких представника, од "премијера", преко тзв. председника Хашима Тачија, прекседника парламента Кадрија Весељија, њихових чланова породица, пријатеља, познанина, скоро да нема особе која такође није била део ове групе, која је чинила најбруталније злочине. Неки су били команданти, неки руководиоци реона, неки извршитељи, због чега косовска јавност годинама уназад спекулише о томе да би многи од њих такође могли да заврше на оптужницама за ратне злочине.