Crni dani za Kurtija: Trampova pobeda vraća u vrh politike čoveka kojem se opasno zamerio

U pitanju je Ričard Grenel, a nameće se dilema: da li povratak Trampa znači da su kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju dani odbrojani?
.
U prvom mandatu, oktobru 2019. Tramp je povukao neočekivan potez, uspostavio je poziciju koje do tada nije bilo - specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine. Doveo je svoju desnu ruku na to mesto, Ričarda Grenela, koji je u to vreme bio i ambasador u Nemačkoj.

Mediji su već objavili da je Grenel ponovo viđen za visoku poziciju: savetnika za nacionalnu bezbednost.

Ona mu otvara vrata za bavljenje dijalogom, a predavač na Univerzitetu Džon Hopkins u SAD Edvard P. Džozef ocenio da će se suočiti sa teškim odlukama ukoliko Ričard Grenel dobije neku visoku funkciju

- U Srbiji slave Trampovu pobedu. Ričard Grenel, koga je Tramp pomenuo na nedavnom skupu, možda će imati visoku funkciju, čak i poziciju državnog sekretara. Grenel već duže vreme ima nesuglasice sa Aljbinom Kurtijem i nastavio je sa kritikama ove godine - rekao je Džozef.

Isti stav imaju i u Prištini. Stručnjak za bezbednost Adrijan Štuni ocenjuje da za Kurtija ne bi bio povoljan povratak Grenela. Ne isključuje mogućnost da za vreme Trampove administracije bude pritisaka da se postigne sporazum između Kosova i Srbije.

- Mnogo vremena je potrošeno na igre reči. Tramp želi opipljive rezultate, od onoga što smo videli i znali u prethodnom formatu. Mislim da će možda doći do povratka na sporazum o ekonomskoj normalizaciji koji je sklopljen na kraju njegovog mandata, ali mislim da će cilj nove administracije i dalje biti dijalog. Dakle dijalog koji donosi opipljive rezultate - kazao je za Kosovo onlajn Štuni.

Šta daje osnova za ovakav stav?

Grenel je odmah po imenovanju, osnažen Trampovom bezuslovnom podrškom, bacio u zapećak pregovore koje je to tada vodila Evropska unija, tako što je direktno u ime Bele kuće razgovarao sa srpskim i kosovskim zvaničnicima.

Ali, sa Kurtijem nikako nije mogao da nađe zajednički jezik i uspostavi saradnju, imao je otvorene konfrontacije, a čak komentarisao da je Kurti "antiamerikanac".

Već u martu 2020. godine, usred pandemije korona virusa, mu je to i na delu stavio do znanja: pala je Kurtijeva vlada.

Kumovao Kurtijevoj smeni

Neposredni povod za sednicu na kojoj se raspravljalo o izglasavanju nepoverenja bio je to što je Kurti smenio ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua iz Demokratskog saveza Kosova i uporno odbijao da zahtev SAD da bezuslovno ukine takse na srpsku robu.

Grenel je javno podržao, a EU, odnosno Francuska i Nemačka, su se usprotivile održavanju sednice u vanrednom stanju. Posle duge sednice u noći između srede i četvrtka za Kurtijevu smenu glasala čak 82 od 120 poslanika.

Ni to što se Tramp više nije predsednik a on se više formalno nije bavio dijalogom nije bilo dovoljno da se ne bavi tom temom. I dalje je posvećeno kritikovao Kurtija.

Bio je kritičan i prema američkim zvaničnicima koji, kako je rekao, pružaju podršku izolovanom kosovskom premijeru Kurtiju, koga kritikuje ceo svet - od NATO-a, preko Nemačke i Francuske, do SAD.

Tako je u avgustu Govoreći o odnosu Trampove protivkandidatkinje Kamale Haris prema Kosovu, Grenel je ocenio da ona ni ne zna ko je Aljbin Kurti, kao ni da ga američka vlada kritikuje zbog destabilizacije regiona.

A Vuk Velebit, politikolog, smatra da će mu nova pozicije omogućiti da se bavi dijalogom Beograda i Prištine.

- On je rado viđen gost u Beogradu i verujem da će imati veći senzibilitet prema pitanju srpske zajednice na Kosovu, ali ono što je još važnije je da će Amerika preći sa saopštenja na neke konkretnije akcije i sankcionisanje štetne i rekao bih, antiameričke i antizapadne politike Aljbina Kurtija. Dakle, očekujem da će pritisak na prištinsku administraciju biti daleko veći i da se neće tolerisati jednostrani potezi kao što je to bio slučaj do sada - ističe naš sagovornik.

Srbija Danas/Blic