"OGOLJEN" FRANCUSKO-NEMAČKI PREDLOG: Austrijski diplomata jasno rekao - "To nije konačno rešenje, ali Srbija mora da BIRA!"
Glavna tačka je da li Srbija treba da odluči da li i dalje želi zapadne investicije
Evropska unija želi uspeh po pitanju normalizacije odnosa Kosova i Srbije već ove godine, a to što francusko-nemački predlog ni na Kosovu ni u Srbiji nisu prihvatili sa oduševljenjem, znači da on možda i nije tako loš, rekao je iskusni austrijski diplomata Volfgang Petrič.
Petrič ističe da će, ukoliko predlog bude prihvaćen, na putu ka njegovom ispunjenju biti teških etapa i za Beograd i za Prištinu.
PRITSCI NA SRBIJU IZ DANA U DAN RASTU! Kosovo je samo jedan od zahteva, dugačak spisak "prohteva" Brisela
KO OHRABRUJE ALBANSKE EKSTREMISTE? Hitno se oglasili iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju zbog novog napada na Srbe
OGLASIO SE BIVŠI SPECIJALNI IZASLANIK EU ZA KOSOVO I METOHIJU: "Spremaju se teški koraci za Srbiju, ali Beograd može sve da preokrene"
- Najvažniji primer je, da na jednoj strani, Beograd želi da Priština konačno započne sa primenom dogovora o ZSO. Ta zajednica, ili kako god je neko zvao, mora biti uspostavljena, korak po korak. Na drugoj strani, Priština želi da ide u pravcu priznanja, a to neće biti moguće odmah. Važno je da u Beogradu shvate da je bitno da se za Srbe na Kosovu poboljšaju uslovi života. To bi takav sporazum doneo sa sobom i to je ključno - rekao je Petrič u intervjuu za Kosovo onlajn.
Kako je rekao, to je važan korak ka normalizaciji, ali još uvek ne znači postizanje konačnog dogovora.
- To je predlog, a to znači da postoji konkretna ideja kako da se izađe iz situacije koja predugo traje, a u kojoj nema napretka, jer dijalog poslednjih godinu i po ili dve godine služi samo da gasi požare, ali ne uspeva da dovede do normalizacije odnosa. Francusko-nemački predlog ne definiše konačno rešenje, već je važan međukorak na putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nema formalnog diplomatskog priznanja, ali prema uzoru nemačko-nemačke saradnje, treba na pragmatičan način preduzeti važne korake u međusobnoj j normalizaciji odnosa".
Kurtiju kompromis strana reč
Austrijski diplomata ističe da je bio na raznim sastancima Aleksandra Vučića i Hašima Tačija i imao je utisak da su se oni poštovali na neki način.
- Potrebno je izvesno poverenje u drugu osobu u pregovorima. Aljbin Kurti je drugačija ličnost, osoba za koju je, očigledno, pojam ’kompromis’ strana reč. I nije jedini u regionu. U regionu nema kulture kompromisa, jer se smatra da je kompromis nešto u čemu se gubi, što nije tačno - ocenjuje Petrič.
Kako kaže, nema dileme da je rat u Ukrajini razlog zbog kog su Berlin i Pariz postali posebno aktivnii.
- Rat u Ukrajini, odnosno strepnja da se te nesigurnosti mogu preliti na Balkan, region koji je tradicionalno u teškoj situaciji, sa ruskim uticajem. To je situacija u kojoj moramo da sredimo probleme u svom dvorištu, da se onda punom snagom posvetimo pravom problemu, Ukrajini i Rusiji - otkriva Petrič.
Dva "stuba uticaja" Rusije na Srbiju
Austrijski diplomata smatra da se "politika Srbije, unutrašnja i spoljna, a i prema Kosovu, oslanja na dva stuba koja su značajno pod uticajem Rusije"
- Prvi je energija, isporuke ruskog gasa Srbiji po povoljnoj ceni, što je za građane, privredu, pa i investitore veoma važno. Drugo, Rusija je garant da neće doći do priznanja Kosova, osim kada Beograd bude na to pristao. Veto Rusije podupire i srpsku politiku prema Kosovu. Zato je sada teško od Beograda tražiti da se potpuno i frontalno okrene protiv Moskve. Uz to, potpuno okretanje od Rusije, za Beograd bi značilo da se odriče važnog stuba Rusije u UN. To je škakljivo pitanje i to treba razumeti. Uostalom, mislim da je Srbija u mnogim oblastima već jasno signalizirala na kojoj je strani u ovom ratu" - navodi Petrič.
Osvrnuo se i na činjenicu da u Prištini odbijaju da formiraju ZSO.
- U Prištini odbijaju ZSO, ali ne kažu da i u odluci Ustavnog suda, iz koje uvek citiraju samo prvi član, u drugom članu jasno stoji da takva zajednica može postojati. Obe strane, uz pomoć EU i SAD, treba da pokušaju da postanu konkretnije, šta može da se nađe u dogovoru, a šta ne, kako mogu da se približe. Došlo je vreme za konkretne pregovore - smatra Petrič.
"ZSO mora da se formira"
Kako kaže, Kurti ne može da odbije formiranje ZSO.
- Dogovoreni sporazumi moraju biti poštovani, pa taj princip mora da poštuje i Priština. Kurti može da kaže eventualno da ne želi ZSO na određen način, ali samo uspostavljanje ZSO ne može da odbije. Princip međunarodnog prava i pravnih država je da se potpisani sporazumi moraju poštovati i od budućih vlada. Da toga nema ne bi bilo međunarodnih odnosa - tvrdi Petrič.
Iskusni diplomata ne plaši se da će ZSO biit nova Republika Srpska.
- Ne strahujem od toga, jer se ovde radi o tome da srpske opštine, u onim oblastima u kojima mogu bolje upravljati same, to pravo i dobiju, da mogu da se ujedine, i da, u političkom smislu, u Prištini zajednički iznesu svoje zahteve. Ako uzmemo komunalno preduzeće kao primer, ne verujem da bi bilo koje komunalno preduzeće zaobišlo albanske kuće. Zato mislim da mora početi da se razgovara kako će to izgledati, ko će biti uključen, kako se to organizuje. To su praktična pitanja koja treba još ove godine da se reše. Kurti bi trebalo da počne ozbiljno da se posveti ZSO i da, posle 10 godina, da gas po tom pitanju -poručuje Petrič.
Kako kaže, želeo bi da vidi pozitivan signal iz Prištine za osnivanje ZSO.
- Ali očekujem i izjavu spremnosti Beograda da se ozbiljno pozabavi evropskim predlogom. Neće biti lako predsedniku Srbije da objasni da mora da se prihvati predlog. Sigurno to nije lak zadatak. Zato je potrebno objasniti i informisati građane. Moraju se partneri, EU i SAD, Nemačka, i drugi pozvati kako bi javno objasnili šta je činjenično stanje. O tome šta piše u dokumentu i šta bi mogao biti ishod. Moraju se ukloniti emocije, oduzeti argumenti nekonstruktivne opozicije i stvoriti klima za pregovore koja bi doveli do pozitivnih ishoda. Optimističnije gledam na to da će Beograd preuzeti rizik i ući u raspravu o sadržaju predloga. U Prištini se mora objasniti da se želi da srpska zajednica na Kosovu dobije formu organizacije. To bi na obe strane bio prvi korak koji bi omogućio da se narednih meseci dođe do važnog napretka - savetuje Petrič.
"Put do članstva u EU dugo traje"
Austrijski diplomata objašnjava zašto EU ne može da ponudi članstvo u EU kao nagradu za pozitivan ishod pregovora Beograda i Prištine.
- Članstvo u EU je teška stvar koja dugo traje. Nakon što se Ukrajini ponudilo članstvo, potrebno je da se u evropskim integracijama Balkana brže napreduje. Mislim da je to moguće time što bi se države Zapadnog Balkana korak po korak u približavanju EU, uključivale u njene strukture. Na primer, najpre u zajedničko evropsko tržište. To je najvažnija institucija EU, koja omogućava slobodan protok robe, ljudi, usluga. Uključenje u zajedničko tržište, nakon ispunjenih uslova, mnogo bi značilo zemljama na Balkanu. Građani Balkana mogli bi tako da uživaju u benefitima zajedničkog tržišta i uvere se u prednosti Unije. Ni to uključenje nije tako lako, ali je lakše sprovodivo od članstva, zbog straha od proširenja veta sa 27 na 30 ili više država. Zbog Mađarske koja ulaže veto u vezi sa različitim stvarima, članice poput Nemačke i Francuske kažu da ne žele da se proširenjem to unese u EU - zaključuje Petrič.
