KAKO ĆE ZSO IZGLEDATI? Manje od Republike Srpske, a više od NVO?
Manje od autonomije koju ima Republika Srpska, a svakako više "moći" od one kojom raspolaže nevladina organizacija?
Da li se u ovoj formuli krije kompromisno rešenje za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), na koju Beograd čeka skoro deceniju? Na to pitanje navodi aktuelna situacija: pojavio se francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja, i (ne)očekivano korak po korak doveo Prištinu pred svršen čin oko uspostavljanja ZSO.
Trebalo bi da bude funkcionalna institucija, sa jasnim ingerencijama, zbog čega je realno očekivati i promenu Ustava Kosova, smatraju sagovornici medija.
"DOBRA OSNOVA KOJA ZASLUŽUJE RASPRAVU" Nemačka NVO izradila nacrt Statuta ZSO
ZAMISLITE KOLIKO IH NERVIRAM: Vučić o provokaciji sa zastavom Velike Albanije - "Samo ću se nasmejati"
"ZAUSTAVITE KURTIJA!" Hitan apel upućen EU od strane Srpske liste
Od kako se na stolu našao Šolc - Makronov predlog za kompromis, sve su jači pritisci na kosovskog premijera Aljbina Kurtija da ispuni obavezu oko ZSO. On se uporno tome protivi, i ne odstupa od stava iz 2007. da je "kancer Kosova" ali pre dva dana se desio svojevrsni presedan koji bi mogao da ga natera da se predomisli.
Nemačka ambasada u Prištini mu je praktično dala ultimatum saopštenjem u kojem je poručila da će bez formiranja ZSO teško biti većinske podrške Kosovu za ulazak u Savet Evrope i prudruživanju EU. I oni, kao i svi zapadni zvaničnici, konstatovali su da bi to trebalo uraditi u skladu sa Ustavom Kosova.
Sredina - izlaz iz začaranog kruga
Ali, upravo u tome je najveći problem, kosovski Ustav ne predviđa ZSO, a ako bi tamošnje institucije sledile taj pravni akt, to onda ne bi ni bila ona ZSO o kojoj se na početku govorilo, jer ne bi imala izvršna ovlašćenja, već bi se praktično svela na nevladinu organizaciju. A Srbija na to, očekivano, ne pristaje.
Zato se traga za rešenjem koje će pružiti izlazak iz začaranog kruga, a šta bi to moglo da bude nagoveštaj je dao bivši diplomata, a sada istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les.
On je rekao da uspeh bilo kojeg ovogodišnjeg sporazuma može uticati na prirodu ZSO, koja još nije utvrđena.
- Srbija će se definitivno zalagati za veću autonomiju za sever Kosova, možda nešto slično Republici Srpskoj, a Kosovo će zahtevati relativno slabu autonomiju. Kompromis, ako je uopšte moguć, verovatno će biti nešto između - naglasio je Les.
U sredini je zapravo rešenje, smatra i bivši diplomata Srećko Đukić.
- Priština ne bi želela ZSO, a Srbija traži izvršnu autonomiju i sve druge političke funkcije. Smatram da je dobro da ZSO ima kulturnu, prosvetnu i obrazovnu autonomiju, ali i da u to uključi enklave, svih deset srpskih opština. Više od toga nije realno, a pogotovo još jedna RS koja ima sopstveni budžet, zakone, vojsku koju je prenela na BiH, spoljnu politiku - napominje Djukić.
On napominje i da je RS negativni promer za autonomiju Srba na KiM.
- Sve to jer je doživljavaju kao deo teritorije BiH koji hoće da se otcepi. Zapad na to neće pristati - ističe Đukić.
"ZSO će promeniti Ustav Kosova"
A Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 kaže za Blic da ZSO treba da bude funkcionalna institucija koja ima jasno definisane ingerencije delovanja koje treba da budu garantovane Ustavom Kosova.
- Drugim rečima, realno je očekivati promenu Ustava Kosova na način da će prepoznati ZSO i nadležnosti koje će imati to telo, bez toga ni jedan dogovor neće imati smisla - napominje Mijačić.
ZSO ne može da bude RS
On podseća da je ideja ZSO da se "legalizuju" institucije Republike Srbije koje su prisutne na Kosovu: zdravstvo (bolnice i domovi zdravlja), školstvo (osnovne i srednje škole), socijalna zaštita (Centri za socijalni rad, Nacionalna služba za zapošljavanje).
