КАКО ЋЕ ЗСО ИЗГЛЕДАТИ? Мање од Републике Српске, а више од НВО?
Мање од аутономије коју има Република Српска, а свакако више "моћи" од оне којом располаже невладина организација?
Да ли се у овој формули крије компромисно решење за формирање Заједнице српских општина (ЗСО), на коју Београд чека скоро деценију? На то питање наводи актуелна ситуација: појавио се француско-немачки предлог за решавање косовског питања, и (не)очекивано корак по корак довео Приштину пред свршен чин око успостављања ЗСО.
Требало би да буде функционална институција, са јасним ингеренцијама, због чега је реално очекивати и промену Устава Косова, сматрају саговорници медија.
"ДОБРА ОСНОВА КОЈА ЗАСЛУЖУЈЕ РАСПРАВУ" Немачка НВО израдила нацрт Статута ЗСО
ЗАМИСЛИТЕ КОЛИКО ИХ НЕРВИРАМ: Вучић о провокацији са заставом Велике Албаније - "Само ћу се насмејати"
"ЗАУСТАВИТЕ КУРТИЈА!" Хитан апел упућен ЕУ од стране Српске листе
Од како се на столу нашао Шолц - Макронов предлог за компромис, све су јачи притисци на косовског премијера Аљбина Куртија да испуни обавезу око ЗСО. Он се упорно томе противи, и не одступа од става из 2007. да је "канцер Косова" али пре два дана се десио својеврсни преседан који би могао да га натера да се предомисли.
Немачка амбасада у Приштини му је практично дала ултиматум саопштењем у којем је поручила да ће без формирања ЗСО тешко бити већинске подршке Косову за улазак у Савет Европе и прудруживању ЕУ. И они, као и сви западни званичници, констатовали су да би то требало урадити у складу са Уставом Косова.
Средина - излаз из зачараног круга
Али, управо у томе је највећи проблем, косовски Устав не предвиђа ЗСО, а ако би тамошње институције следиле тај правни акт, то онда не би ни била она ЗСО о којој се на почетку говорило, јер не би имала извршна овлашћења, већ би се практично свела на невладину организацију. А Србија на то, очекивано, не пристаје.
Зато се трага за решењем које ће пружити излазак из зачараног круга, а шта би то могло да буде наговештај је дао бивши дипломата, а сада истраживач у Центру за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес.
Он је рекао да успех било којег овогодишњег споразума може утицати на природу ЗСО, која још није утврђена.
- Србија ће се дефинитивно залагати за већу аутономију за север Косова, можда нешто слично Републици Српској, а Косово ће захтевати релативно слабу аутономију. Компромис, ако је уопште могућ, вероватно ће бити нешто између - нагласио је Лес.
У средини је заправо решење, сматра и бивши дипломата Срећко Ђукић.
- Приштина не би желела ЗСО, а Србија тражи извршну аутономију и све друге политичке функције. Сматрам да је добро да ЗСО има културну, просветну и образовну аутономију, али и да у то укључи енклаве, свих десет српских општина. Више од тога није реално, а поготово још једна РС која има сопствени буџет, законе, војску коју је пренела на БиХ, спољну политику - напомиње Ђукић.
Он напомиње и да је РС негативни промер за аутономију Срба на КиМ.
- Све то јер је доживљавају као део територије БиХ који хоће да се отцепи. Запад на то неће пристати - истиче Ђукић.
"ЗСО ће променити Устав Косова"
А Драгиша Мијачић, координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 каже за Блиц да ЗСО треба да буде функционална институција која има јасно дефинисане ингеренције деловања које треба да буду гарантоване Уставом Косова.
- Другим речима, реално је очекивати промену Устава Косова на начин да ће препознати ЗСО и надлежности које ће имати то тело, без тога ни један договор неће имати смисла - напомиње Мијачић.
ЗСО не може да буде РС
Он подсећа да је идеја ЗСО да се "легализују" институције Републике Србије које су присутне на Косову: здравство (болнице и домови здравља), школство (основне и средње школе), социјална заштита (Центри за социјални рад, Национална служба за запошљавање).
