KAKO JE NA KOSOVU ZA DLAKU IZBEGNUT TREĆI SVETSKI RAT! Događaj nakon sporazuma iz Kumanova mogao da promeni TOK ISTORIJE

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, dva dana posle okončanja NATO bombardovanja, ruski vojnici iz sastava mirovnih snagau BiH prefarbali su oznaku SFOR na oklopnim vozilima svog bataljona stacioniranog u Ugljeviku u natpis KFOR i forsiranim maršom prevalili 620 kilometara do prištinskog aerodroma Slatina. Srbi na KiM su ih dočekali oduševljeno, sa cvećem, pozdravima i novom nadom.

Operacija je počela u noći između 11. i 12. juna, a cilj je bio da se uspostavi kontrola nad aerodromom Slatina pre nego što do Prištine stignu snage Kfora. Komandujući general Kfora stizao je sa svojim snagama iz pravca Makedonije, ali ga je ruski bataljon u tome preduhitrio.

Vreme odluka

Bivši predsednik Vlade Republike Srbije Nikola Šainović dolazak ruskog bataljona na prištinski aerodrom Slatina opisuje kao događaj od ogromnog značaja, bar u trenutku u kom se dogodio. Srbi su žarko želeli da u sastav Kfora, koji je dogovoren u skladu sa Rezolucijom 1244, uđe što više različitih nacionalnosti i da se u njemu nađu jedinice i trupe koje bi bile njima bliske. Uloga Rusije namerno je gurana u stranu, te je iznenadni dolazak njenog bataljona došao kao iznenađenje za sve.

Ovaj ruski gest je bio kao proboj zvučnog zida, ogromna nada da će se tu naći ruski kontingent i tako obezbediti sigurnost pre svega srpskom narodu. Ta simbolika se najbolje videla u slikama dočeka u Prištini. Bio sam u Prištini te noći i video sam oduševljene građane, Srbe, koji su bacali cveće na transportere, devojke koje su se pozdravljale sa vojnicima… ispričao je Šainović za Sputnjik.

Dolazak Rusa je bio vrlo značajan gest, a sama činjenica da su došli baš na Slatinu, obećavala je nešto što se kasnije ipak nije desilo - Srbi su se nadali da će i ostatak ruskog kontingenta moći da se pridruži svojim kolegama preko aerodroma koji je zauzeo ruski bataljon i da će to u mnogome povećati njihovu bezbednost, kaže Šainović. On dodaje da je, iako do toga nije došlo, prisustvo ruskih vojnika ohrabrilo mnoge Srbe.

Značaj tog događaja nije bio samo u vojnoj demonstraciji. U tim noćima se u velikom broju srpskih domaćinstava odlučivalo da li da ostanu ili da odu sa Kosova i Metohije, a taj događaj je mnoge ubedio da ima smisla da ostanu. Zato je njegov značaj ne samo u pukoj političkoj simbolici, nego i u trenutku odlučivanja i zato će to u istoriji ostati zabeleženo, bez obzira na kasnije događaje, kao vrlo značajan i hrabar korak.

Treći svetski rat izbegnut

Šainović se priseća da je lično svedočio dolasku ruskog kontingenta na aerodrom i objašnjava da je njegov dolazak potpuno iznenadio i zatekao zapadni deo Kfora i generala Majka Džeksona.

Džekson je trebalo da uđe iz Makedonije, preko prelaza „Đeneral Janković“, a prve britanske jedinice već su bile ušle u našu zemlju. Onda se dogodilo ono što nazivaju mogućim početkom Trećeg svetskog rata. General Džekson je dobio žestok prekor od generala Veslija Klarka, koji je bio na čelu snaga NATO u vreme bombardovanja SRJ, jer je „dozvolio“ da Rusi stignu na aerodrom pre njega. Klark mu je poručio da tu grešku može ispraviti samo ako otera Ruse sa prištinskog aerodroma.

Naravno, general Džekson je razumeo da to uopšte nije izvodljivo bez sukoba, koji je on izbegao. Kfor jeste došao do aerodroma, bilo je razgovora i neprijatnih reči, ali nije došlo do konflikta, a naređenje Veslija Klarka je, na sreću, ostalo neispunjeno. Kasnije je istorijski tok išao drugim putem, budući da je ruski kontingent povučen. To se desilo iz nekoliko razloga, a jedan od njih je bio taj što je očigledno Rusiji postalo jasno da ona tamo postoji bez ikakvog uticaja, budući da se nalazi u sistemu u kojem je NATO dominantan. Drugi od mnogo razloga bio je taj što političke snage u Srbiji nisu bile naklonjene Rusiji.

Rusko povlačenje je kasnije imalo posledice po srpsko stanovništvo, kaže Šainović, ali te posledice su proizašle iz američkog proglašenja nezavisnog Kosova, a ne zbog prisustva ili odsustva ruske jedinice.

Mislim da je unutar ruske vojske postojalo veliko nezadovoljstvo time što tadašnja ruska vlast nije dala veću podršku Srbiji i što je Srbija pretrpela velike gubitke. Očigledno je to bio gest vojnog krila ruske države da po svaku cenu u događajima posle bombardovanja odigra neku značajnu ulogu, a to vojnici mogu samo prisustvom.

Činjenica je da su Rusi u Bosni već imali mobilnu jedinicu koja je za nekoliko sati mogla da se nađe na Kosovu, prelaskom preko teritorije centralne Srbije bez ikakvih problema, kao i kroz srpski naseljen sever Kosova. Ta vojnička odluka pokazala se ispravnom, smatra Šainović, i Rusija je u tom momentu demonstrirala svoju spremnost, što je bilo od velikog značaja za srpski narod.
Naravno, jedan vojni gest ne rešava celu istoriju. Istorija ima svoje druge i duge tokove, ali ja i danas imam poštovanja prema tom gestu ruskog bataljona 1999. godine, zaključuje Šainović.

Izvor: Srbija Danas/Sputnjik/Milica Trklja/Preneo: M.B.