AMBASADOR SAD RAZOČARAN: Političari na Kosmetu blage veze nemaju čemu služi i šta radi opozicija
Zapaljiva retorika i dezinformacije u bilo kom mediju beskorisne su za plodnu raspravu
Američki ambasador na takozvanom Kosovu, Filip Kosnet, u autorskom tekstu za Indeks Onlajn dao je presek situacije u južnoj srpskoj pokrajini posle nedavnih izbora, ne krijući razočarenje diletantskim političkim delovanjem terorista.
TRESE SE SRBIJA: Zbog OVE reklame nastao je kolaps na internetu! (VIDEO)
TERORISTA PONOVO PRETI "VELIKOM ALBANIJOM" Haradinaj: Ako ne postanemo članica UN sledi ujedinjenje
JEZIVE PROVOKACIJE EDIJA RAME: Na godišnjicu početka NATO agresije objavio Klintonov govor (VIDEO)
- Kao i mnogi ljudi koji žive na Kosmetu, i ja sam nedavno proveo vreme raspravljajući o ulozi opozicije u formiranju vlade i šire u svakodnevnom upravljanju. Tokom razgovora bio sam iznenađen činjenicom da mnogim ljudima u javnosti - kao i nekim političarima - izgleda nejasno uloga odgovorne opozicije u kosovskom parlamentarnom sistemu - piše američki ambasador Filip Kosnet u autorskom tekstu za Indeks Onlajn koji prenosimo u celosti.
- U funkcionalnoj demokratiji, konstruktivno delovanje u opoziciji je oblik vođstva koji je jednako važan za zaštitu i služenje građanima kao i za službu u vladajućoj koaliciji. Kada građani Kosmeta glasaju, oni daju glas za svih 120 poslanika u Skupštini, koji imaju iste dužnosti i odgovornosti definisane Ustavom i zakonima koji proizilaze iz Ustava. Većina bira novu vladu, dok manjina ostaje u opoziciji sa istom vernošću Ustavu Kosmeta kao i većina - i jednakom odgovornošću prema građanima kao i vladajuća stranka ili koalicija.
Nažalost, svi političari ovo ne vide na ovaj način. Na početku svog mandata ambasadora, lider stranke direktno mi je rekao da je njegov posao u opoziciji da maksimalno oteža funkcionisanje vlade, tako da će nezadovoljni birači vratiti njegovu stranku na vlast.
Ovaj političar je bar bio iskren prema svojim prioritetima. Sudeći po delovanju mnogih kosovskih partija tokom godina, on nije bio jedini koji je imao ovu filozofiju "opstruktivne opozicije". Političko nasilje je najekstremniji i neprihvatljiv primer političkog opstrukcionizma. Ali tradicija opozicionih partija da bojkotuju rad Skupštine na sprečavanju usvajanja budžeta zemlje i drugih vitalnih zakona, kao i praksa odlazećih partija da sakrivaju informacije od budućih rivala tokom vladine tranzicije, toliko su jednake. podmukao.
Skeptičan sam kada se neki političari na Kosmetu ponašaju kao da će im nekako biti od koristi demonstrirajući spremnost da poremete proces upravljanja. Nedavni izbori na Kosmetu pokazuju da su ljudi željni promena, a političke stranke razmišljaju kako da se reformišu kako bi se zadovoljile potrebe javnosti.
Pa šta treba da radi odgovorna opozicija? Ona mora pažljivo proučiti postupke vlade, ne radi sopstvenih interesa, već radi dobra zemlje. Trebalo bi da podrži i ojača institucije države. Sama sebi duguje da konstruktivno učestvuje u parlamentarnom životu i da odgovara vladi. Opozicija sigurno ne bi trebalo da podrži nijedan vladin predlog, niti treba da refleksno odbije ili osujeti bilo koju ideju. Opozicija je dužna da učestvuje, radi svoj posao i nudi alternative. Nije dovoljno samo reći "Ne". Kada sistem funkcioniše, kada vlada i opozicija raspravljaju u cilju poboljšanja politike i zakona, onda cela država može imati koristi.
Odgovorna opozicija dužna je da konstruktivno doprinosi tokom rasprava u Skupštini, kako bi ideje i predlozi koji se pojave bili jači. Zapaljiva retorika i dezinformacije u bilo kom mediju beskorisne su za plodnu raspravu. Ako se ideje opozicije ne budu kretale napred, ona i dalje ima obavezu da se pridržava i poštuje donesene zakone - baš kao što je i vlada dužna da poštuje volju i nezavisnost sudova.
Da bi ovo funkcionisalo, vladajuća stranka ili koalicija takođe moraju da pokažu iskrenost u interakciji sa opozicionim strankama - slušajući njihove ideje i prihvatajući ih kao partnere s kojima dele odgovornost za upravljanje. Ova potreba nije jedinstvena za Kosmet. Poslednje godine dve stranke u američkom Kongresu često nisu uspele da se dogovore o budžetu zemlje, što je dovelo do zatvaranja vlade i ozbiljnih zastoja u životu građana. Prema mom iskustvu, većina Amerikanaca ne krivi jednu ili drugu stranku za ove epizode disfunkcije - oni krive "političare u Vašingtonu" koji, bez obzira na stranku, često osećaju da ne znaju ništa o potrebama građana. Niko ne pobeđuje - ni stranke, ni ljudi.
Kada je Skupština, 22. marta, glasala za vladu Aljbina Kurtija, opozicione stranke pokazale su kako izgleda odgovorna opozicija. Nisu bojkotovali sednicu. Partijski lideri čestitali su novoj vladi, priznajući volju naroda izraženu na izborima 14. februara. Izrazili su konkretne zabrinutosti i neslaganja sa početnom političkom izjavom nove vlade, obećavajući da će novu vladu smatrati odgovornom i raditi za dobrobit zemlje. Poslanici su glasali, izražavajući stav pred narodom Kosmeta.
Dana 23. marta, vršilac dužnosti predsednika DPK pokazao je sličnu zrelost rukovodstva izjavivši da je DPK odlučio da ne ide na Ustavni sud, kako je bilo najavljeno, u pokušaju da poništi mandat novog premijera.
Opozicione stranke sada se suočavaju sa važnom odlukom - da li da učestvuju u procesu glasanja za novog predsednika ili da pokušaju da poremete taj proces i vrate Kosmet na birališta.
Da budem jasan. Moja vlada ne traži ni javno, ni privatno, da bilo koji poslanik glasa za bilo kojeg pojedinca nominovanog za predsednika. Dani ispisivanja imena na koverte su prošli. Ono što mi tražimo je da proces krene napred kako bi se izbeglo pretvaranje u skupe nove izbore i čitave mesece nefunkcionisanja u vreme pandemije i ekonomske krize.
Neki političari iz opozicije izrazili su mi zabrinutost da će, ako učestvuju u procesu, de fakto biti smatrano da podržavaju jedinog kandidata. Verujem da je ovo pogrešno tumačenje kosovskog zakona i prakse. U vezi sa zakonom - Ustavni sud Kosmeta je 2011. godine istakao obavezu svih poslanika da učestvuju na plenarnim sednicama Skupštine i da se pridržavaju relevantnih procedura za izbor predsednika. To ne znači da bi trebalo da glasaju za bilo kog kandidata; međutim, to znači da su oni dužni da preduzmu važan korak u kosovskom demokratskom procesu.
Što se tiče prakse - ako opozicione stranke žele da se javno distanciraju od trenutnog kandidata, imaju puno pravo na to. Ako žele da podrže drugog kandidata, mogu to da učine. Ako poslanici žele da se funkcionalno uzdrže stavljanjem praznih glasačkih listića u glasačke kutije, zakon im to omogućava. Ali, od vitalne je važnosti da svaki član Skupštine bude prisutan i učestvuje. Građani Kosmeta su politički pametni i shvataju da je izbor da se ne bojkotuje i ne ometa, znak političke zrelosti.
Građani Kosmeta izrazili su svoju posvećenost demokratiji na glasačkim listićima, učestvujući u sve slobodnijim i poštenijim izborima suočeni sa velikim preprekama. Ljudi su se 14. februara suočili sa koronavirusom i snežnom olujom da bi izašli na birališta u neviđenom broju - jer svoj glas vide kao demokratski izraz za promene. Bio je to trenutak ponosa iz kojeg demokratije u teškoćama u regionu i šire, mogu da nauče. Sada je vreme da kosovski političari pokažu svoje poštovanje prema narodu preispitivanjem politike, tako da se opstruktivne taktike više ne smatraju samo "nečim običnim" - zaključio je na kraju Filip Kosnet.
