АМБАСАДОР САД РАЗОЧАРАН: Политичари на Космету благе везе немају чему служи и шта ради опозиција
Запаљива реторика и дезинформације у било ком медију бескорисне су за плодну расправу
Амерички амбасадор на такозваном Косову, Филип Коснет, у ауторском тексту за Индекс Онлајн дао је пресек ситуације у јужној српској покрајини после недавних избора, не кријући разочарење дилетантским политичким деловањем терориста.
ТРЕСЕ СЕ СРБИЈА: Због ОВЕ рекламе настао је колапс на интернету! (ВИДЕО)
ТЕРОРИСТА ПОНОВО ПРЕТИ "ВЕЛИКОМ АЛБАНИЈОМ" Харадинај: Ако не постанемо чланица УН следи уједињење
ЈЕЗИВЕ ПРОВОКАЦИЈЕ ЕДИЈА РАМЕ: На годишњицу почетка НАТО агресије објавио Клинтонов говор (ВИДЕО)
- Као и многи људи који живе на Космету, и ја сам недавно провео време расправљајући о улози опозиције у формирању владе и шире у свакодневном управљању. Током разговора био сам изненађен чињеницом да многим људима у јавности - као и неким политичарима - изгледа нејасно улога одговорне опозиције у косовском парламентарном систему - пише амерички амбасадор Филип Коснет у ауторском тексту за Индекс Онлајн који преносимо у целости.
- У функционалној демократији, конструктивно деловање у опозицији је облик вођства који је једнако важан за заштиту и служење грађанима као и за службу у владајућој коалицији. Када грађани Космета гласају, они дају глас за свих 120 посланика у Скупштини, који имају исте дужности и одговорности дефинисане Уставом и законима који произилазе из Устава. Већина бира нову владу, док мањина остаје у опозицији са истом верношћу Уставу Космета као и већина - и једнаком одговорношћу према грађанима као и владајућа странка или коалиција.
Нажалост, сви политичари ово не виде на овај начин. На почетку свог мандата амбасадора, лидер странке директно ми је рекао да је његов посао у опозицији да максимално отежа функционисање владе, тако да ће незадовољни бирачи вратити његову странку на власт.
Овај политичар је бар био искрен према својим приоритетима. Судећи по деловању многих косовских партија током година, он није био једини који је имао ову филозофију "опструктивне опозиције". Политичко насиље је најекстремнији и неприхватљив пример политичког опструкционизма. Али традиција опозиционих партија да бојкотују рад Скупштине на спречавању усвајања буџета земље и других виталних закона, као и пракса одлазећих партија да сакривају информације од будућих ривала током владине транзиције, толико су једнаке. подмукао.
Скептичан сам када се неки политичари на Космету понашају као да ће им некако бити од користи демонстрирајући спремност да поремете процес управљања. Недавни избори на Космету показују да су људи жељни промена, а политичке странке размишљају како да се реформишу како би се задовољиле потребе јавности.
Па шта треба да ради одговорна опозиција? Она мора пажљиво проучити поступке владе, не ради сопствених интереса, већ ради добра земље. Требало би да подржи и ојача институције државе. Сама себи дугује да конструктивно учествује у парламентарном животу и да одговара влади. Опозиција сигурно не би требало да подржи ниједан владин предлог, нити треба да рефлексно одбије или осујети било коју идеју. Опозиција је дужна да учествује, ради свој посао и нуди алтернативе. Није довољно само рећи "Не". Када систем функционише, када влада и опозиција расправљају у циљу побољшања политике и закона, онда цела држава може имати користи.
Одговорна опозиција дужна је да конструктивно доприноси током расправа у Скупштини, како би идеје и предлози који се појаве били јачи. Запаљива реторика и дезинформације у било ком медију бескорисне су за плодну расправу. Ако се идеје опозиције не буду кретале напред, она и даље има обавезу да се придржава и поштује донесене законе - баш као што је и влада дужна да поштује вољу и независност судова.
Да би ово функционисало, владајућа странка или коалиција такође морају да покажу искреност у интеракцији са опозиционим странкама - слушајући њихове идеје и прихватајући их као партнере с којима деле одговорност за управљање. Ова потреба није јединствена за Космет. Последње године две странке у америчком Конгресу често нису успеле да се договоре о буџету земље, што је довело до затварања владе и озбиљних застоја у животу грађана. Према мом искуству, већина Американаца не криви једну или другу странку за ове епизоде дисфункције - они криве "политичаре у Вашингтону" који, без обзира на странку, често осећају да не знају ништа о потребама грађана. Нико не побеђује - ни странке, ни људи.
Када је Скупштина, 22. марта, гласала за владу Аљбина Куртија, опозиционе странке показале су како изгледа одговорна опозиција. Нису бојкотовали седницу. Партијски лидери честитали су новој влади, признајући вољу народа изражену на изборима 14. фебруара. Изразили су конкретне забринутости и неслагања са почетном политичком изјавом нове владе, обећавајући да ће нову владу сматрати одговорном и радити за добробит земље. Посланици су гласали, изражавајући став пред народом Космета.
Дана 23. марта, вршилац дужности председника ДПК показао је сличну зрелост руководства изјавивши да је ДПК одлучио да не иде на Уставни суд, како је било најављено, у покушају да поништи мандат новог премијера.
Опозиционе странке сада се суочавају са важном одлуком - да ли да учествују у процесу гласања за новог председника или да покушају да поремете тај процес и врате Космет на биралишта.
Да будем јасан. Моја влада не тражи ни јавно, ни приватно, да било који посланик гласа за било којег појединца номинованог за председника. Дани исписивања имена на коверте су прошли. Оно што ми тражимо је да процес крене напред како би се избегло претварање у скупе нове изборе и читаве месеце нефункционисања у време пандемије и економске кризе.
Неки политичари из опозиције изразили су ми забринутост да ће, ако учествују у процесу, де факто бити сматрано да подржавају јединог кандидата. Верујем да је ово погрешно тумачење косовског закона и праксе. У вези са законом - Уставни суд Космета је 2011. године истакао обавезу свих посланика да учествују на пленарним седницама Скупштине и да се придржавају релевантних процедура за избор председника. То не значи да би требало да гласају за било ког кандидата; међутим, то значи да су они дужни да предузму важан корак у косовском демократском процесу.
Што се тиче праксе - ако опозиционе странке желе да се јавно дистанцирају од тренутног кандидата, имају пуно право на то. Ако желе да подрже другог кандидата, могу то да учине. Ако посланици желе да се функционално уздрже стављањем празних гласачких листића у гласачке кутије, закон им то омогућава. Али, од виталне је важности да сваки члан Скупштине буде присутан и учествује. Грађани Космета су политички паметни и схватају да је избор да се не бојкотује и не омета, знак политичке зрелости.
Грађани Космета изразили су своју посвећеност демократији на гласачким листићима, учествујући у све слободнијим и поштенијим изборима суочени са великим препрекама. Људи су се 14. фебруара суочили са коронавирусом и снежном олујом да би изашли на биралишта у невиђеном броју - јер свој глас виде као демократски израз за промене. Био је то тренутак поноса из којег демократије у тешкоћама у региону и шире, могу да науче. Сада је време да косовски политичари покажу своје поштовање према народу преиспитивањем политике, тако да се опструктивне тактике више не сматрају само "нечим обичним" - закључио је на крају Филип Коснет.
