"KURTI ODBACUJE SARADNJU SA AMERIKOM" Aljbin samovoljnim odlukama zalupio vrata saveznicima, Montgomeri: "Neoprostivo..." (VIDEO)

Montgomeri je u intervjuu za Kosovo Onlajn dodao i da SAD i EU trenutno nemaju nove ideje ili novi pristup dijalogu i rešavanju nastale situacije, a da bez će bez novog pristupa napredak biti teško ostvariv.

Koliko poruke predsednika Srbije Vučića koje je uputio u  Ujedinjenim nacijama imaju efekta na poziciju Vašingtona prema Srbiji i njenom teritorijalnom integritetu? Da li Stejt department razume argument Srbije da i ona povodom Kosova očekuje poštovanje povelje UN kao što se to očekuje u slučaju Ukrajine?

Počnimo od toga da je predsednik Vučić potpuno u pravu u svojoj tvrdnji da su SAD zajedno sa nekim svojim evropskim saveznicima zaobišle UN i sa NATO-om ušle u kampanju bombardovanja Srbije. Tačno je da je ista grupa, jednostrano, priznala nezavisnost Kosova, bez UN-a. Posledica ovoga je da je Putin to mogao da iskoristi kao opravdanje za svoju upotrebu nasilja u Ukrajini. Potpuno tačno. Problem je što je to kao kada pozvonite na zvono i sada nema vraćanja nazad. Naš fokus je usmeren na pokušaj povezivanja celog ovog regiona kako bismo išli napred i radili zajedno. Veliko priznanje odajem Miroslavu Lajčaku za ono što strpljivo radi već godinama.

Dozvolite mi da pojasnim svima da ta odluka koju smo doneli nije doneta iznenada. Deset godina smo bili zabrinuti zbog situacije na Kosovu. Počev od kada je Milošević samovoljno povukao autonomni status Kosova i druge privilegije za Kosovo. Od tada smo bili zabrinuti za Kosovo. Više smo bili zabrinuti za Kosovo, u stvari, nego za ratovanja u Hrvatskoj i Bosni. Zašto? Zato što se potencijalno nasilje na Kosovu lako moglo preliti u druge zemlje, a mi apsolutno nismo želeli da se to desi. Kao pokazatelj toga, mogu vam reći da sam u decembru 1992. godine, sedam godina pre kampanje bombardovanja, pomogao u izradi nečega što se zove Božićno upozorenje, što je bila vrlo kratka i jasna izjava. Naš predstavnik zatražio je sastanak sa Miloševićem i rekli smo mu - ne govorite apsolutno ništa Miloševiću, čak ni nasamo, samo recite 'Imam poruku koju treba da prenesem od Vlade SAD'. Evo je’, predajte to i idite. Ne ulazite ni u kakav razgovor sa njim. U poruci je pisalo. Ako na Kosovu bude bilo kakvog vojnog nasilja, Sjedinjene Države će upotrebiti sva neophodna sredstva, uključujući i vojna, da reše situaciju. To smo rekli 1992. godine. Od 1992. godine, imali smo nebrojeno razgovora, sastanaka, imali smo samit u Rambujeu, itd., pokušavajući da nateramo Miloševića da zauzme razumniji stav o Kosovu. Dakle, bombardovanje je došlo tek posle deset godina neprekidnih napora naše vlade da reši situaciju. Ali, tu smo gde smo, i naša briga sada je da region rešava pitanja mirnim putem, da ne gledamo unazad.

Poslednja runda dijaloga u Briselu, koja je održana prethodne nedelje završena je neuspoešno, kao i nekoliko prethodnih. Kosovski premijer Albin Kurti odbio je predloge EU. Kako gledate na dalji razvoj dijaloga u sadašnjem formatu?

Da budem veoma iskren, Sjedinjene Američke Države su, ne uzimajući u obzir i zaobilazeći UN, napravile veliki korak da pomognu kosovskim Albancima. Veliki korak. Od tada smo radili zajedno, u veoma dobrim odnosima. Kosovski premijer odbacuje tu saradnju. On uništava naš odnos i ponaša se na način koji je neoprostiv. Svim liderima na Zapadu je pitanje Kosova primarni problem. On ne čini nikakvu uslugu kosovskim Albancima, jer, kao što sam rekao, imali smo dobar odnos, a on ide ka tome da ga uništi.

Kako vidite ulogu SAD u sadašnjem formatu dijaloga? Bajdenova administracija ima drugačiji pristup nego ona iz vremena predsednika Trampa. Da li bi SAD trebalo da se angažuju direktnije?

Iskreno, ni SAD ni EU nemaju nove ideje ili novi pristup rešavanju situacije. Bez novog pristupa ne mislim da ćemo stići bilo gde. Rekao bih da je ovo primarno, verovali ili ne, najvažnije pitanje sa kojim se Kosovo sada suočava. Da bi se Kosovo razvijalo ekonomski, dobilo strane investicije, mora imati pristojne odnose sa svim komšijama, uključujući Srbiju. Kosovo bi trebalo da se trudi iz sve snage da ima dobar odnos sa Srbijom. Na taj način bi Kosovo moglo da ostvari ekonomski progres. Kako stvari stoje sada, Kosovo je zemlja trećeg sveta u smislu ekonomije, i to bi trebalo da se promeni. To se može promeniti tako što će se ići napred umesto stalnog provociranja Srba i izazivanja problema. Video sam ljude poput Kurtija širom Balkana koji žele da se stalno vraćaju u prošlost, jer im to donosi gralove i podršku, ali to ne rešava probleme. To mora da prestane.

Jedna od tema zasedanja Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija prethodinih dana bilo je i proširenje Saveta bezbednosti, tako da u njegov sastav uđu velike zemlje poput Indije, Japana, Nemačke. Kako bi po vašoj oceni takva jedna promena uticala na rešavanje pitanja poput Kosova, ali i Ukrajine i sličnih konfliktnih situacija?

Odmah po završetku Drugog svetskog rata formirali smo brojne međunarodne organizacije, kao što su, između ostalih, Svetska banka i UN. Činjenica je da ove organizacije više ne odgovaraju današnjoj situaciji. Ideja da ovih pet država, SAD, Engleska, Francuska, Kina i Rusija imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti sa mogućnošu veta čini UN irelevantnim danas. Ako pogledate bilo koje veće međunarodno pitanje danas, UN je irelevantan, jer bilo koja od stalnih članica Saveta bezbednosti ima moć veta.

Ako želimo UN da radi, svi koji imamo moć veta treba da se odreknemo toga. Svi smo krivi zbog korišćenja veta u sve svrhe, a ne da učinimo UN uspešnim. Treba da promenimo sistem, da se otarasimo moći veta i treba da učinimo da UN reflektuje današnji svet, a ne svet iz 1945. godine. To znači, kao što kažete, uvođenje velikih država kao što su Brazil, Indija, Japan u ceo process. Problem je u tome što to ne garantuje da će stvari funkcionisati, jer sve ove države imaju svoje interese. Ali niko ne treba da ima kormilo. Dok se ne otarasimo veta, UN će nastaviti da bude beznačajan.