"КУРТИ ОДБАЦУЈЕ САРАДЊУ СА АМЕРИКОМ" Аљбин самовољним одлукама залупио врата савезницима, Монтгомери: "Неопростиво..." (ВИДЕО)

Монтгомери је у интервјуу за Косово Онлајн додао и да САД и ЕУ тренутно немају нове идеје или нови приступ дијалогу и решавању настале ситуације, а да без ће без новог приступа напредак бити тешко остварив.

Колико поруке председника Србије Вучића које је упутио у  Уједињеним нацијама имају ефекта на позицију Вашингтона према Србији и њеном територијалном интегритету? Да ли Стејт департмент разуме аргумент Србије да и она поводом Косова очекује поштовање повеље УН као што се то очекује у случају Украјине?

Почнимо од тога да је председник Вучић потпуно у праву у својој тврдњи да су САД заједно са неким својим европским савезницима заобишле УН и са НАТО-ом ушле у кампању бомбардовања Србије. Тачно је да је иста група, једнострано, признала независност Косова, без УН-а. Последица овога је да је Путин то могао да искористи као оправдање за своју употребу насиља у Украјини. Потпуно тачно. Проблем је што је то као када позвоните на звоно и сада нема враћања назад. Наш фокус је усмерен на покушај повезивања целог овог региона како бисмо ишли напред и радили заједно. Велико признање одајем Мирославу Лајчаку за оно што стрпљиво ради већ годинама.

Дозволите ми да појасним свима да та одлука коју смо донели није донета изненада. Десет година смо били забринути због ситуације на Косову. Почев од када је Милошевић самовољно повукао аутономни статус Косова и друге привилегије за Косово. Од тада смо били забринути за Косово. Више смо били забринути за Косово, у ствари, него за ратовања у Хрватској и Босни. Зашто? Зато што се потенцијално насиље на Косову лако могло прелити у друге земље, а ми апсолутно нисмо желели да се то деси. Као показатељ тога, могу вам рећи да сам у децембру 1992. године, седам година пре кампање бомбардовања, помогао у изради нечега што се зове Божићно упозорење, што је била врло кратка и јасна изјава. Наш представник затражио је састанак са Милошевићем и рекли смо му - не говорите апсолутно ништа Милошевићу, чак ни насамо, само реците 'Имам поруку коју треба да пренесем од Владе САД'. Ево је’, предајте то и идите. Не улазите ни у какав разговор са њим. У поруци је писало. Ако на Косову буде било каквог војног насиља, Сједињене Државе ће употребити сва неопходна средства, укључујући и војна, да реше ситуацију. То смо рекли 1992. године. Од 1992. године, имали смо небројено разговора, састанака, имали смо самит у Рамбујеу, итд., покушавајући да натерамо Милошевића да заузме разумнији став о Косову. Дакле, бомбардовање је дошло тек после десет година непрекидних напора наше владе да реши ситуацију. Али, ту смо где смо, и наша брига сада је да регион решава питања мирним путем, да не гледамо уназад.

Последња рунда дијалога у Бриселу, која је одржана претходне недеље завршена је неуспоешно, као и неколико претходних. Косовски премијер Албин Курти одбио је предлоге ЕУ. Како гледате на даљи развој дијалога у садашњем формату?

Да будем веома искрен, Сједињене Америчке Државе су, не узимајући у обзир и заобилазећи УН, направиле велики корак да помогну косовским Албанцима. Велики корак. Од тада смо радили заједно, у веома добрим односима. Косовски премијер одбацује ту сарадњу. Он уништава наш однос и понаша се на начин који је неопростив. Свим лидерима на Западу је питање Косова примарни проблем. Он не чини никакву услугу косовским Албанцима, јер, као што сам рекао, имали смо добар однос, а он иде ка томе да га уништи.

Како видите улогу САД у садашњем формату дијалога? Бајденова администрација има другачији приступ него она из времена председника Трампа. Да ли би САД требало да се ангажују директније?

Искрено, ни САД ни ЕУ немају нове идеје или нови приступ решавању ситуације. Без новог приступа не мислим да ћемо стићи било где. Рекао бих да је ово примарно, веровали или не, најважније питање са којим се Косово сада суочава. Да би се Косово развијало економски, добило стране инвестиције, мора имати пристојне односе са свим комшијама, укључујући Србију. Косово би требало да се труди из све снаге да има добар однос са Србијом. На тај начин би Косово могло да оствари економски прогрес. Како ствари стоје сада, Косово је земља трећег света у смислу економије, и то би требало да се промени. То се може променити тако што ће се ићи напред уместо сталног провоцирања Срба и изазивања проблема. Видео сам људе попут Куртија широм Балкана који желе да се стално враћају у прошлост, јер им то доноси гралове и подршку, али то не решава проблеме. То мора да престане.

Једна од тема заседања Генералне Скупштине Уједињених нација претходиних дана било је и проширење Савета безбедности, тако да у његов састав уђу велике земље попут Индије, Јапана, Немачке. Како би по вашој оцени таква једна промена утицала на решавање питања попут Косова, али и Украјине и сличних конфликтних ситуација?

Одмах по завршетку Другог светског рата формирали смо бројне међународне организације, као што су, између осталих, Светска банка и УН. Чињеница је да ове организације више не одговарају данашњој ситуацији. Идеја да ових пет држава, САД, Енглеска, Француска, Кина и Русија имају стално место у Савету безбедности са могућношу вета чини УН ирелевантним данас. Ако погледате било које веће међународно питање данас, УН је ирелевантан, јер било која од сталних чланица Савета безбедности има моћ вета.

Ако желимо УН да ради, сви који имамо моћ вета треба да се одрекнемо тога. Сви смо криви због коришћења вета у све сврхе, а не да учинимо УН успешним. Треба да променимо систем, да се отарасимо моћи вета и треба да учинимо да УН рефлектује данашњи свет, а не свет из 1945. године. То значи, као што кажете, увођење великих држава као што су Бразил, Индија, Јапан у цео process. Проблем је у томе што то не гарантује да ће ствари функционисати, јер све ове државе имају своје интересе. Али нико не треба да има кормило. Док се не отарасимо вета, УН ће наставити да буде безначајан.