LEKARI, PROFESORI, OBAVEŠTAJCI GOVORE KAKO JE BILO: Dokazi da je TROVANJE ALBANSKE DECE 1990. godine na Kosovu i Metohiji LAŽ!
Ove godine navršava se 29. godišnjica incidenta koji je je bio uvertira u etiketiranje Srba kao zločinaca i glavnih krivaca na Balkanu.
U proleće 1990. godine, hiljade albanske dece, uglavnom učenika, stiglo je pred bolnice i Medicinski fakultet u Prištini, navodno - otrovani.
Obimna operacija dugo je pripremana, a da se nešto neobično dešava na Kosovu i Metohiji primećeno je nekoliko dana ranije. Na Infektivnu kliniku u Prištini dovedeno je devetoro albanske dece iz jedne Srednje škole, tvrdeći da su bili izloženi toksičnim supstancama. Primio ih je i pregledao profesor doktor Radoslav Katanić, tada asistent na prištinskom Medicinskom fakultetu.
Žuti prašak
- Te večeri, tokom dežurstva, albanski nastavnik biologije je doveo devetoro učenika iz škole. Tvrdio je da se osećaju loše, da su povraćali, gubili svest... Sa njima su u pratnji bila još dvojica mlađih muškaraca, koji se nisu predstavili, ali sam primetio da pomno prate šta se dešava na prijemnom odeljenju bolnice - priča profesor Kartanić.
- Svu decu sam lično pregledao i nisam našao nikakvu infektivnu bolest. Za to vreme su ležali, grčili se, pravili bolne grimase. Njihovi pratioci su izjavili da su u učionici našli neki žuti prašak koji su deca navodno udisala. Svi do jednog su bili svesni, potpuno urednog kliničkog nalaza. Nakon pregleda jedan deo te dece sam poslao na Interno odeljenje, a druge na Neuropsihijatriju, na dodatne preglede i konsultacije - kaže profesor Katanić.
Nekoliko sati kasnije na Infektivnu kliniku je došlo desetak policajaca. Kako pričaju naši lekari, oni su se raspitivali o deci koja su dovedena, uzeli izjave, i otišli.
Invazija
Narednih nekoliko dana prošlo je mirno, a onda je sve počelo. Kako priča profesor doktor Stevan Baljošević, u to vreme upravnik Infektivne klinike u Pištini, još od ujutru se osećalo veliko uzbuđenje u gradu.
- Odjekivale su sirene automobila, čula se pesma, galama. To je trajalo izvesno vreme, a onda su u kamionima i traktorima sa prikolicama, privatnim vozilima, autobusima, kombijima... počeli da dovoze na hiljade dece sa celog Kosova i Metohije, prema klinikama i Medicinskom fakultetu u Prištini. Sve vreme su pevali, mahali zastavama, usklikivali, i tako prolazili kroz ceo grad. Na ulicama su se okupljali kosovski Albanci koji su im mahali i pozdravljali ih, dok su se kolone vozila kretala ka bolničkom centru - priča profesor Baljošević.
Albanci su krenuli u KRVAVI JURIŠ sa prvim zracima Sunca: Ovako je pre 20 godina počela bitka na Košarama!
Policija pronašla TONU I PO droge u kamionu na granici Srbije i Bugarske! VOZAČ POBEGAO U ŠUMU
Marko Đurić: VEČITA ZAHVALNOST junacima sa Košara, pobednicima u ratničkom i moralnom smislu
- To je bila prava parada nacionalističkih strasti, dobro organizovana i to na nekoliko stepena. Pripremali su ih u školama i kućama, naučili ih šta treba da rade, kako da imitiraju ponašanje bolesnika, a zatim je neko morao i da organizuje prevoz tolikog broja dece, njihov doček ispred bolnica.
- Još nisu ni stigli do bolnica kada su u dvorištu KBC-a počeli da se pojavljuju reporteri i snimatelji, zatim predstavnici raznih organizacija za ljudska prava. Snimatelji su uveliko postavljali stalke za kamere. Najviše je bilo novinarskih i TV ekipa Bi-Bi-Sija (Velika Britanija, prim. Aut.), Asošijejted Presa (američka novinska agencija). Kombi Si-En-Ena (američka medijska kuća) je došao među prvima, i parkirao se usred bolničkog dvorišta gde su postavili i kamere. Pojavio se i tim Crvenog krsta, zatim Lekari bez granica, i drugi - ističe profesor Baljošević.
- Kako su iskakala iz traktora i kamiona ispred bolnica, albanska deca su tako počela da padaju po dvorištu, i da imitiraju bolesnike navodno otrovane nekim toksinima. Kreveljili su usta, plakali, glumili epileptične napade, grčili ruke i noge, ubrzavali disanje, pokušavali da povraćaju. Bilo je očigledno da glume, ali smo ipak otpočeli sa pregledima.
- To je bila prava invazija, bilo je ih je na hiljade, iz Prištine, Podujeva, Vučitrna, Obilića..., i stalno su vikali kako su "Srbi organizovali trovanje". To je naravno i nelogično, jer su u iste škole išla i srpska deca, pa ispada da ti toksini deluju samo na šiptarsku decu - ističe profesor Baljošević.
Izbacivali bolesne trudnice iz kreveta
Kako kažu sagovornici, albanci su onda u velikom broju počeli da ulaze na klinike.
- Na infektivnom odeljenju smo organizovali preglede u tri prijemna boksa, ali je odmah bilo jasno da izmišljaju. Međutim, zbog tolikog broja ljudi na klinikama je nastao haos. Na hodnicima su vikali, trčali, unosili ljude na nosilima, ili pod ruku. Drugi su sami ulazili. Brojem ljudi koji se tako iznanada pojavio u svim prištinskim bolnicama su probili sistem, koji podrazumeva da se pacijent prvo pregleda, da mu lekar prepiše terapiju, a da ga onda sestra odvede na odeljenje gde tu terapiju prima, i gde se eventualno hospitalizuje - priča profesor Katanić.
U opštem metežu koji je nastao više niko nije mogao da kontroliše situaciju.
Većina zaposlenih Albanci
- Cilj im je bio da izazovu haos u zdravstvenim ustanovama i školama, jer su jedino tu još ostali integrisani zajedno sa Srbima. Hteli su da okupiraju te ustanove, iako su dve trećine zaposlenih u njima bili zapravo sami kosovski Albanci. U prištinskim bolnicama i na fakultetu su tada, od 2.500 zaposlenih lekara, medicinskih sestara, tehničara... 1.800 bili Albanci - ističe profesor Baljošević.
- Počeli su da ulaze u bolesničke sobe i izbacuju bolesnike, čak i trudnice, koji su se lečili u bolnicama, iz bolesničkih kreveta na hodnike. U to su se uključile i albanske medicinske sestra, tehničari i lekari, koji su vikali po hodnicima "Evo šta rade Srbi deci". Albansko bolničko osoblje je onda počelo da ih "leči". Smeštali su ih u krevete, stavljali im maske sa kiseonikom, trljali im ruke krpama, davali im infuzije. Tu je bilo i komičnih scena, jer ta deca nisu znala da će im uključivati i infuzije, pa su mnoga stvarno počela da plaču i govore "Pa nismo se tako dogovorili u školi, nećemo infuzije". Nekima su medicinske sestre tako ubadale infuzije u dušeke na kojima su ta deca ležala. Pojedine su i vezivali za krevete, dok su kemere sve snimale - priča profesor Baljošević.
Međutim, i među Albancima je bilo mnogih koji nisu znali šta se sprema.
- Očigledno je bilo da nisu svi bili uključeni u akciju. Svi pacijenti, među kojima je bilo mahom Albanaca, su se bunili jer su ih izbacivali iz soba, a pojedini albanski lekari su psovali jer im ne daju da rade. U bolnicama je sve stalo. Tog dana su prestale su da se rade i operacije - kaže profesor Baljošević.
Iskakali kroz prozore
Prema rečima profesora Baljoševića, upravnici bolnica i Medicinskog fakulteta su tog dana organizovali komisiju, u kojoj su bili i albanski lekari, i ustanovili da ni kod jednog deteta nema simptoma trovanja.
EU fokusirana na Bregzit ostavlja po strani pitanje Balkana, ali ne odustaje od dijaloga Beograda i Prištine!
TRAMPOVA OSVETA HARADINAJU: Pakujte se i ti i brat, pa u Hag! Povedite sa sobom i 100 OVK terorista!
Priština se TRESE OD NERVOZE: Bivši komandant OVK mora da kaže ISTINU O OTMICI I UBISTVU 16 SRBA!
Albanskoj deci koja su organizovana da glume trovanje, ubrzo je dosadilo da sede u sobama.- Oko podne su njihovi sponzori počeli da donose tovare sa hranom. Ogromne količine banana, sokova, nekoh keksa, mleka... toliko je toga bilo da je moralo kamionima da se dopremi. Mi smo probali da zabranimo ulaz, ali su im Albanci koji su radili kao portiri doneli lopate i budake pa su razbijali vrata i prozore i tako počeli da ulaze.
"Vi Srbi ste krivi"
- Dan nakon prvog talasa u našu bolnicu je stigao profesor Dolenc iz Ljubljane, u pratnji mlađe doktorke koja je bila internista toksikolog. Dok smo pričali u mojoj kancelariji ušla je jedna medicinska sestra i rekla "doktore, doveli su još troje". Skinuo sam moj mantil i slušalice, dao ih toj doktorki, i rekao joj da ide da pregleda decu i uveri se sama. Vratila se posle 15 minuta i Dolencu rekla "profesore, tu nema ničega". On se samo zacrveneo u licu i ljutito rekao "Jeste, ali vi Srbi ste krivi za ovo". Ustao je i otišao - kaže profesor Katanić.
- Već oko podne su deca izašla na hodnike iz soba, smejala su se, pričala. To su bila najnormalnija, zdrava, deca, kojima je bilo dosadno u sobama. Ubrzo im je i to dosadilo, pa su počeli da beže, što kroz vrata, što kroz prozore. Do sutra ujutru gotovo da nije bilo ni jednog od njih u bolnici - kaže profesor Baljošević.
Akciju su ipak uverljivo predstavili pre kamerama, pa su iz Beograda hitno poslali specijalni tim da vidi šta se dešava u Prištini.
- Oko jedan sat je helikopter sleteo u sam krug bolnice. U njemu su bili timovi iz Beograda, sa njima je bio i direktor Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu, zatim komisija sa VMA. Međutim, vrlo brzo su videli kakva je situacija i da nema govora o bilo kakvom trovanju, i posle jedno sat vremena su otišli - kaže profesor Baljošević.
Snimak koji nikada nije objavljen
Prema rečima naših lekara, novinarske ekipe koje su se okupile ispred bolnica bile su veoma zainteresovane za dešavanja. Snimali su i uzimali izjave Albanaca koji su tvrdili da su ih Srbi otrovali, ulazili u bonice i pokušavali da snime "otrovanu decu" koja su stenjala u krevetima. Međutim, svi snimci koji su tada nastali nisu pušteni u javnost.
- Profesor Baljošević je poveo jednu ekipu francuske televizije do bolesničke sobe, otkrio pokrivač na krevetu u koji je leglo jedno od te dece, i pokazao im iglu od infuzije zabodenu u dušek, a ne u ruku. Kamera je to snimila, ali to nikada nigde nije objavljeno - kaže profesor Katanić.
Prištinski lekari su odmah organizovali uzimanje uzoraka krvi od dece koja su navodno otrovana.
IMALI SU SAMO 19 GODINA: Bili su ekipa koja je položila težak državni ispit koji dobijaju generacije jednom u 100 godina
Američki komandant uputio upozoravajuću poruku tzv. vojsci Kosova: "Spremni smo na SVE!"
Trampov izaslanik sa premijerom Albanije razgovarao o dijalogu Beograda i Prištine: Rama oči u oči sa Palmerom
- Uzorke krvi koje smo uzeli od te dece poslati su u brojne laboratorije, kako naše, tako i po svetu, od Švajcarske, Francuske, Nemačke, Austrije… dobili smo zvanične izveštaje, i svi do jednog su pokazali da nisu pronađeni toksini - kaže profesor Katanić.
Međutim, među Albancima su krenule glasine da je "nešto ipak pronađeno". To su među sobom širili, bez ikakvih dokaza, pričaju naši lekari.
- Posle toga su počele svađe, Albanci su masovno divljali i uništavali imovinu, a često su na vratima Srba ostavljali natpise "fašisti", ili slične poruke. Do tog trenutka mi smo sa Albancima zajedno radili, profesionalni odnos je uvek bio korektan sa obe strane, i nikada nije bilo problema po nacionalnoj osnovi. Srbi su posle toga bili besni, bilo smo svesni da smo suočeni sa glumom, ali i širine pokreta koji je indoktrinirao tu decu. To je bila manipulacija mladima. Decenijama pre toga je na Kosovu i Metohiji bilo nemira koje su izazivali Albanci, sve do nasilnih demonstracija i iživljavanja na ulicama. Ipak, ova akcije se od svega toga razlikovala po obimu, ali i organizaciji koja je odudarala od onoga na šta smo bili navikli od Šiptara. To je bio previše sofisticiran plan u odnosu na sve što su do tada radili - ističe profesor Katanić.
Nakon incidenta lažnog trovanja Albanci su počeli da napuštaju državne institucije, ne samo bolnice, već i druge ustanove u kojima su radili zajedno sa Srbima. Ubrzo su iz cele Jugoslavije počele da stižu ekipe što lekara, što ljudi drugih zanimanja, na ispomoć, dok se brojno stanje na radnim mestima nije stabilizovalo.
Trgovina organima
- Tadašnji direktor, i jedan od osnivača organizacije "Lekari bez granica", Bernar Kušner, odmah po završetku rata 1999. godine postao je šef civilne misije Ujedinjenih nacija za Kosovo i Metohiju, na predlog tadašnjeg generalnog sekretara Kofi Anana. Na tom mestu je bio do 2001. godine.
- Iako nikada nije dokazano, dovodi se u vezu sa trgovinom organima i slučajem "Žuta kuća". Ostao je upamćen po odgovoru koji je dao novinaru "Glasa Amerike" na pitanje o trgovini organima.
Svađa zbog para
Obaveštajna služba bivše Jugoslavije pratila je delovanje albanskih organizacija koje su uz pomoć inostrane pomoći organizovale lažno trovanje na Kosovu i Metohiji. Kako kaže obaveštajac u penziji Božidar Spasić, služba bivše Jugoslavije je znala za operaciju, i pratila je dešavanja na terenu.
- Novac za celu operaciju lažnog trovanja obezbedio je Bujar Bukeši (po profesiji doktor urologije), njihov takozvani "premijer vlade u egzilu", koji je sredstva prikupljao od albanske emigracije u Nemačkoj. Svi su morali da izdvajaju određeni procenat, i skupili su negde oko 150.000 do 200.000 maraka. Služba je znala za tu operaciju, i znali smo da je sve fingirano. Na terenu su akciju organizovali Džafr Šatri, sadašnji potpredsednik skupštine takozvanog Kosova, i Džavid Haljiti, koji je i danas aktivan - priča Božidar Spasić.
Kako kaže, akciju je u delo sprovodila albanska tajna služba.
- Svaki od tih "otrovanih Albanaca" trebalo je da dobije određenu sumu novca međutim, mnogi od tih koji su glumili da su otrovani nikada nisu isplaćeni. Cilj im je bio da izazovu propagandni efekat, pa kako akcija nije imala uspeha, počele su svađe među njima zbog čega su dali pare. U svemu su učešće imale i strane obaveštajne službe. Jedan od njih je Bernar Kušner, čovek koji je radio za francusku tajnu policiju i američku CIA. Nešto kasnije se pojavio i Vilijam Voker - kaže Božidar Spasić.
Uputstva iz Vašingtona
Prema rečima Božidara Spasića, u vreme tog lažnog trovanjana na Kosovo i Metohiju su došla dvojica američkih senatora, Džozef Diogardi i Bob Dol.
- Smatra se da su oni doneli uputsta za tu akciju. Obojica su albanskog porekla, i ubrzo posle incidenta su proterani iz Jugoslavije, što je bio jedinstven slučaj u svetu. Oni su kasnije i pokrenuli albanski lobi u Americi. To je bila igra obaveštajnih služba, koja je bila uvod u izmišljeno etničko čišćenje Albanaca na Kosovu i Metohiji - ističe Božidar Spasić.
Bob Dol dobio je 2017. godine najviše priznanje Albanije od strane predsednika Bujara Nišanija zbog lobiranja za interese Albanaca, koje su poneli od Amerikanaca još samo Hilari Klinton (2012.) i Džordž Buš (2007.).
