Očekivano angažovanje SAD u rešavanju pitanja KiM: Trampova administracija stavlja ključna pitanja na sto
Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les izjavio je danas da očekuje da će administracija novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa zauzeti pozitivniji stav prema Srbiji, uz uvažavanje potrebe Srbije da reši pitanje AP KiM, ali i uz želju da se udalje od Kine i Rusije.
On je na pitanje da li bi Trampova administracija mogla i više da se angažuje u dijalogu Beograda i Prištine rekao da očekuje to obzirom da je prva Trampova administracija, kako je rekao, potvrdila vođstvo u dijalogu, a nakon što je EU dokazala "svoju nesposobnost da posreduje u pronalaženju rešenja".
- Znamo da je predsednik Tramp zainteresovan za rešavanje statusa Kosova kako bi sprečio Kinu i Rusiju da steknu uticaj u Srbiji i kako bi dozvolio američkim trupama na Kosovu da se vrate kući da bi zabeležio uspeh u spoljnoj politici. U tom pogledu, imenovanje Ričarda Grenela od strane predsednika Trampa za izaslanika za specijalne misije snažan je signal da su SAD spremne da ponovo preuzmu odgovornost, ocenio je Les.
Upitan da li misli da će izborni proces koji Priština organizuje 9. februara promeniti nešto i da li nakon toga može da dođe do napretka u dijalogu, Les kaže da ne veruje, jer aktuelne ankete pokazuju da bi Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija mogao da opet pobedi, što podrazumeva nastavak Kurtijeve politike, odnosno odbijanja da se Srbima na severu da autonomija, i nastojanja da se sever silom integriše, a ubede zapadne vlade da prihvate Prištinu u međunarodnim institucijama.
Ipak, Les smatra da Trampova administracija neće pasivno prihvatiti taj politički stav, kao i da će pitanje razmene teritorija "ponovo da se vrati na sto".
- Umesto toga, pod pretpostavkom da su dešavanja iz 2017 i 2018. godine vodič, očekujem da Trampova administracija odustane od Ohridskog sporazuma koji nije njena kreacija i ionako je mrtvo slovo na papiru - preterano propisan, neprivlačan za obe strane i bez ikakvih sredstava za sprovođenje. Umesto toga, SAD će se fokusirati na centralno pitanje šta je srpskoj vladi potrebno od Kosova. Time će se ideja o podeli ponovo staviti na sto, uz pitanje statusa Srba na jugu Kosova i Albanaca u Preševskoj dolini. Pitanja oko dokumenata, nacionalnih simbola, imovine Srpske pravoslavne crkve i tako dalje, biće tretirana kao sporedna u odnosu na ova fundamentalnija pitanja. Ako vlada na Kosovu odbije da sarađuje, predviđam da će je Trampova administracija kazniti sankcijama, trgovinskim tarifama, povlačenjem pomoći i ulaganja i pristanak na poteze koji bi Srbiji omogućili da ostvari svoje pravo na sever. Nasuprot tome, ako Kosovo sarađuje, SAD će ga ekonomski nagraditi za to, ocenio je on.
"To ne znači da će Beograd biti oslobođen pritisaka"
- Ako vlada u Beogradu odbije da sarađuje u političkom procesu koji na kraju zahteva od Srbije da se odrekne Kosova, onda i ona može da očekuje kaznu od Trampove administracije. Međutim, stvari verovatno neće doći do ove tačke, rekao je on.
Govoreći o Trampovom odnosu prema Evropi Les ističe da će najverovatnije njegovi glavni ciljevi u Evropi biti da Evropljani preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, olakšaju teret SAD i da se distanciraju od Kine.
- Takođe Tramp će očekivati da Evropljani plate rekonstrukciju Ukrajine kada se borbe završe i da obezbede njenu bezbednost postavljanjem trupa na teren. Na bilateralnom nivou, Trampova administracija će verovatno biti manje naklonjena liberalnim vladama nego Bajdenova administracija i više naklonjena konzervativno nastrojenim vladama, pod uslovom da ne deluju protiv interesa SAD tako što će se previše približiti Kini, rekao je Les.
Promene krajem januara
Na pitanje šta bi sve moglo da se promeni posle 20. januara Les kaže da se uočavaju elementi i promene i kontinuiteta pod Donaldom Trampom, kao i da će najneposrednija promena biti obnavljanje snažnog američkog vođstva nakon perioda slabosti pod Džoom Bajdenom i okončanje vakuuma moći koji je Rusiji i Iranu omogućio da "guraju" svoje međunarodne političke ciljeve.
- To će se izraziti u većoj upotrebi trgovinskih tarifa i sankcija za kažnjavanje država koje prkose SAD. Doći će i do promene u stilu američkog vođstva, obeleženog jezikom koji je mnogo šareniji i bombastičniji nego pod Bajdenom, što će verovatno naterati analitičare da nagađaju o Trampovim namerama. Ključ će biti, kao što su drugi primetili, shvatiti gospodina Trampa ozbiljno, ali ne bukvalno, ocenio je Les.
Dodaje da će u smislu politike, biti mnogo manje naglaska na onome što diplomate nazivaju "vrednostima", odnosno zahtevima od drugih zemalja da implementiraju demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava, a mnogo veći naglasak na promovisanju strateških interesa SAD, mereno u pogledu bezbednosti i prosperiteta, što i jeste, kaže, Trampova ideja da "Ameriku ponovo učini velikom".
- Kontinuitet iz Bajdenove ere biće doslednost američkih interesa, zbog čega će verovatno SAD zauzeti sličan konfrontacioni stav prema svojim protivnicima, posebno Kini, Iranu i Rusiji i podršku tradicionalnim saveznicima kao što su Izrael i Tajvan, i iznenadiće one koji su pretpostavili da će se SAD povući u izolacionizam pod Trampom ili kapitulirati pred Rusijom. Mislim da će glavna promena u svetu 2025. biti okončanje borbi u Ukrajini, pošto SAD napuštaju politiku promovisanja sveobuhvatne pobede Kijeva u korist dogovorenog poravnanja, rekao je Les.
Ocenjuje i da su prve indicije da će Trampova administracija zauzeti oštar stav prema Rusiji kako bi je naterala na kompromis koji Ukrajina može da prihvati, pooštravanjem sankcija Rusiji i naoružavanjem Ukrajinaca da zaustave
rusko napredovanje na terenu.
Izvor: Tanjug