Очекивано ангажовање САД у решавању питања КиМ: Трампова администрација ставља кључна питања на сто

Он је на питање да ли би Трампова администрација могла и више да се ангажује у дијалогу Београда и Приштине рекао да очекује то обзиром да је прва Трампова администрација, како је рекао, потврдила вођство у дијалогу, а након што је ЕУ доказала "своју неспособност да посредује у проналажењу решења".

- Знамо да је председник Трамп заинтересован за решавање статуса Косова како би спречио Кину и Русију да стекну утицај у Србији и како би дозволио америчким трупама на Косову да се врате кући да би забележио успех у спољној политици. У том погледу, именовање Ричарда Гренела од стране председника Трампа за изасланика за специјалне мисије снажан је сигнал да су САД спремне да поново преузму одговорност, оценио је Лес.

Упитан да ли мисли да ће изборни процес који Приштина организује 9. фебруара променити нешто и да ли након тога може да дође до напретка у дијалогу, Лес каже да не верује, јер актуелне анкете показују да би Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија могао да опет победи, што подразумева наставак Куртијеве политике, односно одбијања да се Србима на северу да аутономија, и настојања да се север силом интегрише, а убеде западне владе да прихвате Приштину у међународним институцијама.

Ипак, Лес сматра да Трампова администрација неће пасивно прихватити тај политички став, као и да ће питање размене територија "поново да се врати на сто".

- Уместо тога, под претпоставком да су дешавања из 2017 и 2018. године водич, очекујем да Трампова администрација одустане од Охридског споразума који није њена креација и ионако је мртво слово на папиру - претерано прописан, непривлачан за обе стране и без икаквих средстава за спровођење. Уместо тога, САД ће се фокусирати на централно питање шта је српској влади потребно од Косова. Тиме ће се идеја о подели поново ставити на сто, уз питање статуса Срба на југу Косова и Албанаца у Прешевској долини. Питања око докумената, националних симбола, имовине Српске православне цркве и тако даље, биће третирана као споредна у односу на ова фундаменталнија питања. Ако влада на Косову одбије да сарађује, предвиђам да ће је Трампова администрација казнити санкцијама, трговинским тарифама, повлачењем помоћи и улагања и пристанак на потезе који би Србији омогућили да оствари своје право на север. Насупрот томе, ако Косово сарађује, САД ће га економски наградити за то, оценио је он.

 "То не значи да ће Београд бити ослобођен притисака"

- Ако влада у Београду одбије да сарађује у политичком процесу који на крају захтева од Србије да се одрекне Косова, онда и она може да очекује казну од Трампове администрације. Међутим, ствари вероватно неће доћи до ове тачке, рекао је он.

Говорећи о Трамповом односу према Европи Лес истиче да ће највероватније његови главни циљеви у Европи бити да Европљани преузму већу одговорност за сопствену безбедност, олакшају терет САД и да се дистанцирају од Кине.

- Такође Трамп ће очекивати да Европљани плате реконструкцију Украјине када се борбе заврше и да обезбеде њену безбедност постављањем трупа на терен. На билатералном нивоу, Трампова администрација ће вероватно бити мање наклоњена либералним владама него Бајденова администрација и више наклоњена конзервативно настројеним владама, под условом да не делују против интереса САД тако што ће се превише приближити Кини, рекао је Лес. 

Промене крајем јануара

На питање шта би све могло да се промени после 20. јануара Лес каже да се уочавају елементи и промене и континуитета под Доналдом Трампом, као и да ће најнепосреднија промена бити обнављање снажног америчког вођства након периода слабости под Џоом Бајденом и окончање вакуума моћи који је Русији и Ирану омогућио да "гурају" своје међународне политичке циљеве.

- То ће се изразити у већој употреби трговинских тарифа и санкција за кажњавање држава које пркосе САД. Доћи ће и до промене у стилу америчког вођства, обележеног језиком који је много шаренији и бомбастичнији него под Бајденом, што ће вероватно натерати аналитичаре да нагађају о Трамповим намерама. Кључ ће бити, као што су други приметили, схватити господина Трампа озбиљно, али не буквално, оценио је Лес.

Додаје да ће у смислу политике, бити много мање нагласка на ономе што дипломате називају "вредностима", односно захтевима од других земаља да имплементирају демократију, људска права и владавину права, а много већи нагласак на промовисању стратешких интереса САД, мерено у погледу безбедности и просперитета, што и јесте, каже, Трампова идеја да "Америку поново учини великом".

- Континуитет из Бајденове ере биће доследност америчких интереса, због чега ће вероватно САД заузети сличан конфронтациони став према својим противницима, посебно Кини, Ирану и Русији и подршку традиционалним савезницима као што су Израел и Тајван, и изненадиће оне који су претпоставили да ће се САД повући у изолационизам под Трампом или капитулирати пред Русијом. Мислим да ће главна промена у свету 2025. бити окончање борби у Украјини, пошто САД напуштају политику промовисања свеобухватне победе Кијева у корист договореног поравнања, рекао је Лес.

Оцењује и да су прве индиције да ће Трампова администрација заузети оштар став према Русији како би је натерала на компромис који Украјина може да прихвати, пооштравањем санкција Русији и наоружавањем Украјинаца да зауставе
руско напредовање на терену.

Извор: Танјуг