"EU I NATO SU STVORILI LAŽNU DRŽAVU KOSOVO" Francuski pukovnik Žak Ogar za SD o zločinima nad Srbima i otimanju teritorije kroz sramnu agresiju NATO-a na Jugoslaviju
Francuski pukovnik u penziji, Žak Ogar, nekadašnji visoki oficir Legije stranaca i komandant specijalnih jedinica, ostavio je neizbrisiv trag tokom službe u okviru KFOR-a na Kosovu. Kao lider snaga koje su 1999. godine odbranile srpski manastir Devič kod Srbice, Ogar je pokazao nesvakidašnju hrabrost i privrženost očuvanju pravde u jednom od najtežih perioda za srpski narod. Njegova odlučnost i principijelnost izdvojile su ga kao vojnika, ali i kao čoveka koji je stao u odbranu slabijih i ugroženih, uprkos političkim pritiscima i složenim međunarodnim okolnostima.
Kao jedan od retkih glasova unutar međunarodnih snaga koji se otvoreno suprotstavljao nepravdama, Ogar nema dilemu da su intervencije poput NATO bombardovanja imale za cilj ostvarivanje političkih interesa na štetu suvereniteta država poput Srbije. Njegovo dugogodišnje iskustvo u vojnim misijama širom sveta i specifičan odnos prema Balkanu čine ga relevantnim sagovornikom o pitanjima koja se tiču ne samo prošlosti, već i aktuelne geopolitičke stvarnosti.
U intervjuu za naš portal, Srbija Danas, pukovnik Ogar govori o svojim iskustvima na Kosovu, ulozi KFOR-a, ali i širem kontekstu međunarodne politike, uključujući kritički pogled na delovanje Evropske unije i NATO-a. Takođe, osvrće se na potencijalne promene koje bi mogle nastupiti povratkom Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država, analizirajući kakav uticaj bi njegov reizbor mogao imati na globalnu scenu.
Vi ste bili deo misije KFORA 1999. godine kao komandant francuskih specijalnih jedinica. Da li je istina da ste pre početka misije i dolaska na Kosovo obavili razgovor sa svojim ocem koji vas je podsetio na istoriju francusko-srpskog prijateljstva i savezništva?
Da, to je istina. U svojoj knjizi svedočanstva o učešću u operaciji NATO-a na Kosovu "Evropa je umrla u Prištini" to kažem . Moj otac, general u penziji francuske vojske i sam je naučio istorijsko prijateljstvo Francuske i Srbije od svog oca, takođe generala francuske vojske i od svoje majke, čiji je brat poginuo u borbi 1917. godine na području, Bitolja (Makedonija) za oslobođenje Srbije kao mlad oficir u Orijentskoj vojsci. Znajući da sam bio uključen u ovu operaciju koju on nije odobravao, moj otac mi je ipak preporučio da učestvujem, objašnjavajući mi da ću na taj način moći da koristim razboritost u vršenju svoje komande.
Tokom vaše misije na Kosovu 1999. godine, imali ste zadatak da sprečite kontakt srpskih izbeglica i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Možete li nam reći više o incidentu kada su britanski vojnici prevozili pripadnike OVK i kako ste, sa svojim timom, postupili u toj situaciji? Šta je taj događaj značio za odnose među saveznicima u okviru KFOR-a?“
Da, i to sam detaljno opisao u svojoj knjizi (prevedenoj na srpski jezik, u dva izdanja, jedno latiničnim pismom, drugo ćiriličnim pismom).
Moja misija je bila da obezbedim da dve strane potpisnice Kumanovskog vojnog sporazuma poštuju uslove ovog sporazuma. Ono što sam vrlo brzo primetio je da s jedne strane OVK ni na koji način ne poštuje odredbe sporazuma, a sa druge strane nastavlja svoju terorističku politiku sa ciljem da primoraju Srbe da odu, odnosno sprovedu pravu operaciju etničkog čišćenja... To nije bilo podnošljivo, ni sa stanovišta misije koja mi je poverena, ni prosto sa stanovišta najosnovnijeg morala. Agresivan odnos oružanih elemenata albanske pobune zahtevao je snažnu reakciju naše strane kako bismo zaštitili civilno stanovništvo od njihovih terorističkih zloupotreba.
Ove reakcije francuskih specijalnih snaga očigledno su izazvale nemir u britanskoj komandi operacije, koja je očigledno bila na strani OVK. Ali, francuski oficiri koji su me podržavali nikada me se nisu odrekli.
Te 1999. godine zaštitili ste manastir Devič, ali već pet godina kasnije Albanci su ga zapalili. Šta smatrate glavnim razlogom što 17. marta 2004. pripadnici KFOR-a ili NATO-a nisu uspeli ili želeli da spreče skrnavljenje ove srpske svetinje?
Teško mi je da odgovorim. Nisam bio tamo, već sam četiri godine bio civil i ne znam tačne okolnosti.
Ono što znam jeste da je vojska uvek slika svog lidera. Lider koji je odlučan da ispuni svoju misiju sa čvrstinom, inteligencijom i hrabrošću obično ne nailazi na teškoće da od svojih ljudi dobije identično ponašanje.
Danas, 25 godina od dolaska KFORA na Kosovo, kako vidite njihovu ulogu? Da li je KFOR ispunio svoju misiju?
Uloga KFOR-a trebalo je da bude završena još davno da je poštovana Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i da je Srbija povratila pun suverenitet nad pokrajinom Kosovo.
Ali nažalost, to nije slučaj. Krivicu snose NATO i Evropska unija koji su odlučili da prekrše ovu Rezoluciju i favorizuju stvaranje takozvane "Republike Kosovo", čime su izazvali ozbiljnu nestabilnost, strašnu nepravdu i održali ozbiljne nemire i pretnje miru na Balkanu. Kao rezultat toga, KFOR, barem određene jedinice KFOR-a, poput italijanskih, imaju zadatak da štite, na primer, Pećku Patrijaršiju ili manastir Dečani od ekstremističke i terorističke politike lidera OVK u Prištini.
U svojoj knjizi “Evropa je okončala u Prištini” navodite da je NATO bombardovanje bilo greška? Koga vidite kao glavnog i odgovornog za takvu odluku, da se jedna suverena država bombarduje?
Odluka da se vodi rat protiv Jugoslavije zbog Kosova bila je, po mom mišljenju, poslednji čin planiranog razoružavanja Savezne Republike Jugoslavije, koji su želeli Sjedinjene Američke Države, a sprovela NATO, odnosno evropski zastupnici SAD: Britanci, Nemci i nažalost Francuzi.
Da li smatrate da je Zapad iskoristio delatnost Međunarodnog suda u Hagu da bi opravdao svoje političke i ekonomske ciljeve u zemljama bivše Jugoslavije?
Naravno. Ono što smo nazvali međunarodnom pravdom, Haški međunarodni sud u ovom slučaju, bio je alat u službi Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a, namenjen da demonizuje Srbe u očima javnosti i vrši pritisak – sve jaču represiju na Srbiju. Nema ničeg nepristrasnog u međunarodnoj pravdi, to je pravda postavljena da promoviše anglosaksonske interese.
Svedoci smo svakodnevnog proterivanja i nasilje nad Srbima sa Kosova i Metohije, koje bar dva do tri puta godišnje kulminiraju upadnima Kurtijevih specijalaca u srpske opštine. Šta mislite koje bi rešenje bilo “najidelanije” za obe strane i da li je EU u stanju da se izbori sa političkim problemom na KiM?
Ovo je delikatno pitanje jer je upravo Evropska unija, u solidarnosti sa NATO-om, stvorila ovu fikciju nezavisne države Kosova. Smatram da je uloga EU izuzetno štetna. Ona mora da prestane sa mešanjem u unutrašnje poslove Balkana, bilo da je reč o Kosovu ili Bosni i Hercegovini. Što se tiče pokrajine Kosovo, jedino mirno rešenje, koje bi međunarodna zajednica trebalo da sprovede, jeste poštovanje Rezolucije 1244 UN, odnosno obnova srpskog suvereniteta nad ovom pokrajinom, uz dodelu relativne autonomije pod kontrolom Beograda. Međutim, da bi se to postiglo, mislim da je potrebna serija velikih preokreta, uključujući nestanak NATO-a i EU (koji su u suštini jedno te isto) i ponovno uspostavljanje šire evropske saradnje koja bi obuhvatila ceo kontinent, od Atlantskog okeana do Rusije.
Čini mi se da bi kraj rata u Ukrajini, koji se nadam da dolazi i koji će rezultirati pobedom Rusije, ne nad Ukrajinom, jadnom Ukrajinom, nego nad NATO-om, trebalo da dovede do vraćanja određenog balansa na Balkanu, a time i omogućiti povratak situacije koju je UN planirao kroz Rezoluciju 1244.
Da li smatrate da će nova američka administracija sa Trampom na čelu promeniti pogled i stav prema dijalogu Beograda i Prištine?
Mislim da ništa ne može biti gore od Bajdenove administracije, direktnog naslednika Obamine i Klintonove. Nadamo se da bi Trampov povratak na vlast trebalo da proizvede neku vrstu geopolitičkog smanjenja tenzija u Evropi i da promoviše definitivnu neutralizaciju EU, organizacije koja je beskorisna i štetna po interese nacija i naroda Evrope. Ali, ne smemo se zavaravati, čak iako je Tramp u svakom pogledu bolji od Klintonove i ostalih Bajdena, Harisa itd., Tramp je vatreni nacionalista koji će u svim prilikama dati prioritet američkim interesima.
Kako vidite razrešenje konflikta u Ukrajini? Da li smatrate da će nova američka administracija na čelu sa Trampom tu odigrati ključnu ulogu?
Najbolji način da se vrati mir u Ukrajinu je da se prestane sa podsticanjem rata, kroz pružanje finansijske, materijalne i vojne pomoći bilo koje vrste korumpiranom i kriminalnom režimu Zelenskog. Ovaj tip, potpuno manipulisan od strane anglosaksona i gurnut od njih u smrtonosni, gubitnički rat protiv Rusije, on je sam sa svojom vladom prva prepreka za mir. On mora da se povuče sa scene i pregovori moraju odmah da počnu. Granice Ukrajine koje su nacrtali Sovjeti će nestati kako bi se uzele u obzir etničke, kulturne, istorijske i verske realnosti... Kao što je i sam Makron upravo priznao, Ukrajina će morati da se odrekne svojih teritorijalnih pretenzija na teritorije naseljene ruskim govornicima i pravoslavcima. I kao što je rekao predsednik Tramp, ova nova Ukrajina u nijednom slučaju neće moći da bude član NATO-a.
Da, mislim da bi smena Bajdena Trampom bila dobra stvar za diplomatiju da povrati svoja prava i da se okonča sukob oružja i tragično uništavanje koje ide uz to. Ali, opet, ne smemo previše idealizovati Trampa, čiji je slogan "Amerika na prvom mestu!"
Stav francuskog predsednika Markona prema sukobu u Ukrajini je često, čini se, na ivici direktnog ulaska Francuske u sukob? Kako to komentarišete?
Ne mislim da je trenutno tako. Makronove poslednje izjave o ratu u Ukrajini jasno odražavaju jedno shvatanje: da je rat protiv Rusije izgubljen i da moramo pregovarati, čak i ako to znači praviti značajne ustupke. Sve to kako bi se vratili na pregovore u Istanbulu iz marta 2022. godine?! Kakva strašna (ne)odgovornost evropskih šefova država i vlada u ovoj tragediji: hiljade smrtnih slučajeva i razaranje zemlje je moralo da bude izbegnuto. To je strašan pečat na SAD, NATO, EU ali i na određenim ratobornim zemljama poput Francuske, nažalost.
Pored toga, fijasko u formiranju 115. ukrajinske brigade od strane Francuske predstavlja novi lični neuspeh za Makrona, koji pokazuje svoju patološku aroganciju!
Kakvu budućnost NATO alijanse vidite, posebno ukoliko se desi da Rusija “pobedi” u ratu i pripoji otcepljene oblasti Ukrajine svojoj teritoriji?
Kao što sam napisao u svojoj poslednjoj knjizi "Rat u Ukrajini, kritički pogled na uzroke jedne tragedije", bilo je očigledno od početka ovog rata da Ukrajina, čak i podignuta na (neprijatan) status NATO posrednika, neće biti dorasla Rusiji i da će Rusija pobediti u ovom ratu.
"NATO I EU NEĆE PREŽIVETI RAT U UKRAJINI"
Kladim se da NATO neće preživeti ovaj poraz, niti Evropska unija, da budem precizan. I mislim da je Tramp to razumeo i da je sada odgovoran za to da to objasni liderima zapadnoevropskih zemalja.
To je verovatno uslov za pojavu novog evropskog balansa, ali i novog globalnog balansa. Trampova obsesija je Kina, a ne Rusija. Ali moraće da uzme u obzir BRICS i pojavu multipolarnog sveta.
S obzirom na svoje bogato iskustvo iz ratnih misija i ključnih vojnih pozicija, pukovnik Zak Ogar je izuzetno relevantan sagovornik kada je reč o globalnim dešavanjima. Zato smo ga, za sam kraj intervjua, pitali u kom pravcu se svet kreće.
S obzirom na ratna žarišta u Evropi, ali i na Bliskom istoku - kakva su vaša predviđanja, šta čeka svet u narednih 10 godina?
Ovo je vrlo teško pitanje. Naravno, nisam prorok. Jasno mogu da vidim da svet ide u lošem pravcu i da iskra može da zapali stvari. Postoji dovoljno rizičnih područja u svetu za to. Ono čemu možemo da se nadamo, ono čemu moramo da se nadamo, jeste da se ponovo uspostavi dijalog između nacija i država, da se prava diplomatija ponovo stavi u prvi plan. Diplomatija nikada nije laka, niti savršena, ali je bolja od rata, kao što se kao stari vojnik usuđujem da kažem.
Zato, moramo stvoriti neophodne platforme za to. UN i EU moraju da se reformišu od vrha do dna. NATO mora da nestane i treba da se uspostavi nova bezbednosna arhitektura koja će uključiti Rusiju.
