"ЕУ И НАТО СУ СТВОРИЛИ ЛАЖНУ ДРЖАВУ КОСОВО" Француски пуковник Жак Огар за СД о злочинима над Србима и отимању територије кроз срамну агресију НАТО-а на Југославију
Француски пуковник у пензији, Жак Огар, некадашњи високи официр Легије странаца и командант специјалних јединица, оставио је неизбрисив траг током службе у оквиру КФОР-а на Косову. Као лидер снага које су 1999. године одбраниле српски манастир Девич код Србице, Огар је показао несвакидашњу храброст и приврженост очувању правде у једном од најтежих периода за српски народ. Његова одлучност и принципијелност издвојиле су га као војника, али и као човека који је стао у одбрану слабијих и угрожених, упркос политичким притисцима и сложеним међународним околностима.
Као један од ретких гласова унутар међународних снага који се отворено супротстављао неправдама, Огар нема дилему да су интервенције попут НАТО бомбардовања имале за циљ остваривање политичких интереса на штету суверенитета држава попут Србије. Његово дугогодишње искуство у војним мисијама широм света и специфичан однос према Балкану чине га релевантним саговорником о питањима која се тичу не само прошлости, већ и актуелне геополитичке стварности.
У интервјуу за наш портал, Србија Данас, пуковник Огар говори о својим искуствима на Косову, улози КФОР-а, али и ширем контексту међународне политике, укључујући критички поглед на деловање Европске уније и НАТО-а. Такође, осврће се на потенцијалне промене које би могле наступити повратком Доналда Трампа на место председника Сједињених Америчких Држава, анализирајући какав утицај би његов реизбор могао имати на глобалну сцену.
Ви сте били део мисије КФОРА 1999. године као командант француских специјалних јединица. Да ли је истина да сте пре почетка мисије и доласка на Косово обавили разговор са својим оцем који вас је подсетио на историју француско-српског пријатељства и савезништва?
Да, то је истина. У својој књизи сведочанства о учешћу у операцији НАТО-а на Косову "Европа је умрла у Приштини" то кажем . Мој отац, генерал у пензији француске војске и сам је научио историјско пријатељство Француске и Србије од свог оца, такође генерала француске војске и од своје мајке, чији је брат погинуо у борби 1917. године на подручју, Битоља (Македонија) за ослобођење Србије као млад официр у Оријентској војсци. Знајући да сам био укључен у ову операцију коју он није одобравао, мој отац ми је ипак препоручио да учествујем, објашњавајући ми да ћу на тај начин моћи да користим разборитост у вршењу своје команде.
Током ваше мисије на Косову 1999. године, имали сте задатак да спречите контакт српских избеглица и припадника Ослободилачке војске Косова. Можете ли нам рећи више о инциденту када су британски војници превозили припаднике ОВК и како сте, са својим тимом, поступили у тој ситуацији? Шта је тај догађај значио за односе међу савезницима у оквиру КФОР-а?“
Да, и то сам детаљно описао у својој књизи (преведеној на српски језик, у два издања, једно латиничним писмом, друго ћириличним писмом).
Моја мисија је била да обезбедим да две стране потписнице Кумановског војног споразума поштују услове овог споразума. Оно што сам врло брзо приметио је да с једне стране ОВК ни на који начин не поштује одредбе споразума, а са друге стране наставља своју терористичку политику са циљем да приморају Србе да оду, односно спроведу праву операцију етничког чишћења... То није било подношљиво, ни са становишта мисије која ми је поверена, ни просто са становишта најосновнијег морала. Агресиван однос оружаних елемената албанске побуне захтевао је снажну реакцију наше стране како бисмо заштитили цивилно становништво од њихових терористичких злоупотреба.
Ове реакције француских специјалних снага очигледно су изазвале немир у британској команди операције, која је очигледно била на страни ОВК. Али, француски официри који су ме подржавали никада ме се нису одрекли.
Те 1999. године заштитили сте манастир Девич, али већ пет година касније Албанци су га запалили. Шта сматрате главним разлогом што 17. марта 2004. припадници КФОР-а или НАТО-а нису успели или желели да спрече скрнављење ове српске светиње?
Тешко ми је да одговорим. Нисам био тамо, већ сам четири године био цивил и не знам тачне околности.
Оно што знам јесте да је војска увек слика свог лидера. Лидер који је одлучан да испуни своју мисију са чврстином, интелигенцијом и храброшћу обично не наилази на тешкоће да од својих људи добије идентично понашање.
Данас, 25 година од доласка КФОРА на Косово, како видите њихову улогу? Да ли је КФОР испунио своју мисију?
Улога КФОР-а требало је да буде завршена још давно да је поштована Резолуција 1244 Савета безбедности УН и да је Србија повратила пун суверенитет над покрајином Косово.
Али нажалост, то није случај. Кривицу сносе НАТО и Европска унија који су одлучили да прекрше ову Резолуцију и фаворизују стварање такозване "Републике Косово", чиме су изазвали озбиљну нестабилност, страшну неправду и одржали озбиљне немире и претње миру на Балкану. Као резултат тога, КФОР, барем одређене јединице КФОР-а, попут италијанских, имају задатак да штите, на пример, Пећку Патријаршију или манастир Дечани од екстремистичке и терористичке политике лидера ОВК у Приштини.
У својој књизи “Европа је окончала у Приштини” наводите да је НАТО бомбардовање било грешка? Кога видите као главног и одговорног за такву одлуку, да се једна суверена држава бомбардује?
Одлука да се води рат против Југославије због Косова била је, по мом мишљењу, последњи чин планираног разоружавања Савезне Републике Југославије, који су желели Сједињене Америчке Државе, а спровела НАТО, односно европски заступници САД: Британци, Немци и нажалост Французи.
Да ли сматрате да је Запад искористио делатност Међународног суда у Хагу да би оправдао своје политичке и економске циљеве у земљама бивше Југославије?
Наравно. Оно што смо назвали међународном правдом, Хашки међународни суд у овом случају, био је алат у служби Сједињених Америчких Држава и НАТО-а, намењен да демонизује Србе у очима јавности и врши притисак – све јачу репресију на Србију. Нема ничег непристрасног у међународној правди, то је правда постављена да промовише англосаксонске интересе.
Сведоци смо свакодневног протеривања и насиље над Србима са Косова и Метохије, које бар два до три пута годишње кулминирају упаднима Куртијевих специјалаца у српске општине. Шта мислите које би решење било “најиделаније” за обе стране и да ли је ЕУ у стању да се избори са политичким проблемом на КиМ?
Ово је деликатно питање јер је управо Европска унија, у солидарности са НАТО-ом, створила ову фикцију независне државе Косова. Сматрам да је улога ЕУ изузетно штетна. Она мора да престане са мешањем у унутрашње послове Балкана, било да је реч о Косову или Босни и Херцеговини. Што се тиче покрајине Косово, једино мирно решење, које би међународна заједница требало да спроведе, јесте поштовање Резолуције 1244 УН, односно обнова српског суверенитета над овом покрајином, уз доделу релативне аутономије под контролом Београда. Међутим, да би се то постигло, мислим да је потребна серија великих преокрета, укључујући нестанак НАТО-а и ЕУ (који су у суштини једно те исто) и поновно успостављање шире европске сарадње која би обухватила цео континент, од Атлантског океана до Русије.
Чини ми се да би крај рата у Украјини, који се надам да долази и који ће резултирати победом Русије, не над Украјином, јадном Украјином, него над НАТО-ом, требало да доведе до враћања одређеног баланса на Балкану, а тиме и омогућити повратак ситуације коју је УН планирао кроз Резолуцију 1244.
Да ли сматрате да ће нова америчка администрација са Трампом на челу променити поглед и став према дијалогу Београда и Приштине?
Мислим да ништа не може бити горе од Бајденове администрације, директног наследника Обамине и Клинтонове. Надамо се да би Трампов повратак на власт требало да произведе неку врсту геополитичког смањења тензија у Европи и да промовише дефинитивну неутрализацију ЕУ, организације која је бескорисна и штетна по интересе нација и народа Европе. Али, не смемо се заваравати, чак иако је Трамп у сваком погледу бољи од Клинтонове и осталих Бајдена, Хариса итд., Трамп је ватрени националиста који ће у свим приликама дати приоритет америчким интересима.
Како видите разрешење конфликта у Украјини? Да ли сматрате да ће нова америчка администрација на челу са Трампом ту одиграти кључну улогу?
Најбољи начин да се врати мир у Украјину је да се престане са подстицањем рата, кроз пружање финансијске, материјалне и војне помоћи било које врсте корумпираном и криминалном режиму Зеленског. Овај тип, потпуно манипулисан од стране англосаксона и гурнут од њих у смртоносни, губитнички рат против Русије, он је сам са својом владом прва препрека за мир. Он мора да се повуче са сцене и преговори морају одмах да почну. Границе Украјине које су нацртали Совјети ће нестати како би се узеле у обзир етничке, културне, историјске и верске реалности... Као што је и сам Макрон управо признао, Украјина ће морати да се одрекне својих територијалних претензија на територије насељене руским говорницима и православцима. И као што је рекао председник Трамп, ова нова Украјина у ниједном случају неће моћи да буде члан НАТО-а.
Да, мислим да би смена Бајдена Трампом била добра ствар за дипломатију да поврати своја права и да се оконча сукоб оружја и трагично уништавање које иде уз то. Али, опет, не смемо превише идеализовати Трампа, чији је слоган "Америка на првом месту!"
Став француског председника Маркона према сукобу у Украјини је често, чини се, на ивици директног уласка Француске у сукоб? Како то коментаришете?
Не мислим да је тренутно тако. Макронове последње изјаве о рату у Украјини јасно одражавају једно схватање: да је рат против Русије изгубљен и да морамо преговарати, чак и ако то значи правити значајне уступке. Све то како би се вратили на преговоре у Истанбулу из марта 2022. године?! Каква страшна (не)одговорност европских шефова држава и влада у овој трагедији: хиљаде смртних случајева и разарање земље је морало да буде избегнуто. То је страшан печат на САД, НАТО, ЕУ али и на одређеним ратоборним земљама попут Француске, нажалост.
Поред тога, фијаско у формирању 115. украјинске бригаде од стране Француске представља нови лични неуспех за Макрона, који показује своју патолошку ароганцију!
Какву будућност НАТО алијансе видите, посебно уколико се деси да Русија “победи” у рату и припоји отцепљене области Украјине својој територији?
Као што сам написао у својој последњој књизи "Рат у Украјини, критички поглед на узроке једне трагедије", било је очигледно од почетка овог рата да Украјина, чак и подигнута на (непријатан) статус НАТО посредника, неће бити дорасла Русији и да ће Русија победити у овом рату.
"НАТО И ЕУ НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ РАТ У УКРАЈИНИ"
Кладим се да НАТО неће преживети овај пораз, нити Европска унија, да будем прецизан. И мислим да је Трамп то разумео и да је сада одговоран за то да то објасни лидерима западноевропских земаља.
То је вероватно услов за појаву новог европског баланса, али и новог глобалног баланса. Трампова обсесија је Кина, а не Русија. Али мораће да узме у обзир БРИЦС и појаву мултиполарног света.
С обзиром на своје богато искуство из ратних мисија и кључних војних позиција, пуковник Зак Огар је изузетно релевантан саговорник када је реч о глобалним дешавањима. Зато смо га, за сам крај интервјуа, питали у ком правцу се свет креће.
С обзиром на ратна жаришта у Европи, али и на Блиском истоку - каква су ваша предвиђања, шта чека свет у наредних 10 година?
Ово је врло тешко питање. Наравно, нисам пророк. Јасно могу да видим да свет иде у лошем правцу и да искра може да запали ствари. Постоји довољно ризичних подручја у свету за то. Оно чему можемо да се надамо, оно чему морамо да се надамо, јесте да се поново успостави дијалог између нација и држава, да се права дипломатија поново стави у први план. Дипломатија никада није лака, нити савршена, али је боља од рата, као што се као стари војник усуђујем да кажем.
Зато, морамо створити неопходне платформе за то. УН и ЕУ морају да се реформишу од врха до дна. НАТО мора да нестане и треба да се успостави нова безбедносна архитектура која ће укључити Русију.
