RADE SRBIJI IZA LEĐA? Nemci kroje statut ZSO: Rade na TAJNOM dokumentu, jedna stvar posebno ZABRINJAVA

Pomenute organizacije radile su poslednjih meseci na tom dokumentu, a revidirana verzija, koja bi trebalo da sadrži primedbe srpskih i albanskih NVO na Kosovu i Metohiji, trebalo bi da se nađe na stolu specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, pišu "Novosti".

Kako taj list "saznaje iz diplomatskih krugova, u utorak je s tim ciljem u Beogradu, u prostorijama "Aerokluba", organizovan skup na kome su učestvovali predstavnici srpskih i albanskih NVO i međunarodnih misija sa Kosova, kao i nemačke diplomate.

PRIŠTINA U AGONIJI: Povećava se broj država koje otpriznavaju nezavisnost Kosova

PRIŠTINA U AGONIJI: Povećava se broj država koje otpriznavaju nezavisnost Kosova

SRAMNI IZGOVORI LAŽNE DRŽAVE: Evo zašto je Petru Petkoviću zabranjen ulazak na KiM

SRAMNI IZGOVORI LAŽNE DRŽAVE: Evo zašto je Petru Petkoviću zabranjen ulazak na KiM

KFOR SPROVODI VEŽBU NA JUGOISTOKU KiM: "Zlatna sablja" je odgovor u kriznim situacijama

KFOR SPROVODI VEŽBU NA JUGOISTOKU KiM: "Zlatna sablja" je odgovor u kriznim situacijama

Njima je predstavljen Nacrt budućeg statuta ZSO, na koji su mogli da iznesu primedbe i predloge.

Srpsku stranu predstavljale su Milica Andrić Rakić, Jovana Radosavljević, Aleksandar Rapajić, kao i Aleksandra Spremo iz Jukoma.

Pomenuti dokument, kako saznaju "Novosti", nije namenjen za objavljivanje, već da posle primedbi koje budu iznete postane deo pregovaračkog proceca, odnosno da se pregovara sa "vladom tzv. Kosova i srpskom vladom, a da se potom podeli i sa trećom stranom", ali nije precizirano sa kojom.

Da se naslutiti da će to biti Nemačka, koja je preko FES direktno uključena u proces, a i na skupu je rečeno da je zvanični Berlin otvoren za sugestije.

Na osnovi predočenog Nacrta statuta, predstavnici NVO, između ostalog, imali su dilemu da li je ZSO pravni entitet ili treba da bude državni organ. Izrazili su bojazan da bi Srbi po ovom nacrtu imali još manje prava od onih koja im trenutno daje kosovski ustav.

Zasmetalo im je i što se u tekstu naglašava da sve mora da bude u skladu sa kosovskim ustavom, a tamošnji Ustavni sud se već izjasnio da ZSO nije u skladu sa najvišim pravnim aktom. Učesnici su naveli i da je zvanični Berlin otvoren za sugestije.

Kritike koje su iznete na sastanku trebalo bi da se naknadno, shodno objektivnoj proceni, unesu u konačni predlog Statuta ZSO, koji bi sačinili "Fridrih Ebert" i Evropski institut za mir, a koji bi se na kraju dostavio Lajčaku na dalju upotrebu i ponudu srpskoj i albanskoj strani u dijalogu.

I tu se dolazi do sporne tačke u čitavom ovom procesu. pre svega, pitanje je kako je došlo do toga da se srž Briselskog sporazuma, a to je ZSO, prepusti na volju nemačkoj nevladinoj organizaciji, što po mnogima diskredituje čitav proces, ali i samu EU kao pokrovitelja dijaloga i Lajčaka kao izaslanika za dijalog.

Pogotovo imajući u vidu da su mu mandat za ovaj posao dale sve članice EU, među kojima je i pet država koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Sada čitavim procesom izrade statuta diriguje jedan nemačka NVO, odnosno berlin, koji je jedan od najglasnijih ktitora Kosova i koji od Srbije traži priznanje Kosova kao uslov za ulazaku tu istu EU.

Zatim, problematično je što na razgovore o nacrtu životno važnog dokumenta po srpski narod na Kosovu nije pozvana politička opcija koja ima ubedljivo najjače uporište među Srbima na Kosovu, a to je Srpska lista. Prednost je data prvacima NVO sektora u srpskim sredinama na Kosovu, koji nemaju nikakav legitimitet među našim sunarodnicima.

Kako saznaju "Novosti", Lajčak bi sa predstavnicima srspkih i albanskih NVO koje su "češljale" Nacrt predloga statuta ZSO u beogradu trebalo da se sastane danas u Berlinu, na konferenciji Evropskog saveta za spoljne odnose(ECFR), organizacije kojom trenutno kopdsedava Karl Bilt. Na panel sa Lajčakom prvobitno su pozvani i glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi i državni sekretar Ministarstsva spoljnih poslova Nemanja Starović. Međutim, organizatori su u poslednji čas zatražili da, na molbu Lajčaka, Bisljimi i Starović ne prisustvuju sastanku, a kako bi izaslanik EU "mogao otborenije da komunicira sa predstavncima civilnog sektora".

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović ukazuje za Novosti da uključivanje Nemačke, preko Fondacije "Fridrih Ebert", u izradu Statuta ZSO nije ohrabrujuće, s obzirom na višedecenijsku negativnu ulogu Berlina, najpre u rušenju SFRJ, a zatim i u sotalim kriznim etapama u kojima su Srbi i Srbija popdnosili najveći teret žrtve upravo zbog ekstremne politike Berlina.

- Nemačka je bila među državama koje su se najviše zalagale za NATO intervenciju 1999. čak su forsirale tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, koji još nije bio sasvim siguran. Lajčak kao i na prethodnim funkcijama i na ovoj kao izalsanik za dijalog, očigledno nije potpuno samostalan, već u najvećoj meri izršilac naloga - navodi on. 

I Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, smatra da je ovde reč o kontinuiranom gubljenju pozicije posrednika u dijalogu koji treba da bude statusno neutralan, da ubedi obe strane da rade u interesu sporazuma, a ne da nastupa u interesu jedne strane.

- Ovim potezom, nastavlja se urušavanje kredibiliteta EU, u kojoj ne postoji konsenzus o pitanju nezavisnosti Kosova. Sve što se radi a što ide u korist jedne strane ili u pravcu prejudiciranja pozicija Kosova je pogrešan pravac i ne može da donese rezultate - objašnjava.

Prema Ognjenu Karanoviću, iz Centra za društvenu stabilnost, umesto što se bavi pitanjem Statuta ZSO, zvanični Berlin treba da natera Prištinu da implementira Briselski sporazum i formira ZSO, a Statut bi trebalo da deifinišu oni čija je to zajednica - Srbi sa Kosova.

- Nažalost, zvanični Berlin dosad nije imao nameru da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjem i da izbrši pritisak na Kurtija, koji uostalom i vuče poteze po njihovim nalozima - rekao je Karanović.

Interesantno je da se u Nacrtu predloga statuta ZSO nigde direktno ne pominje Briselski sporazum, odnosno prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, parafiran 2013. od strane Beograda i Prištine uz garanciju EU. Briselski sporazum pominje se na početku teksta Nacrta, ali indirektno, opet pod plaštom kosovskih zakona i Ustava.

Tako prvi član Nacrta glasi: "Asocijacija - Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu je pravni entitet u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Prvog sporazuma i Ustava Republike Kosovo".