Albanci se međusobno sve žešće svađaju, dok pozicija Srbije u svetu sve jača poslednjih šest godina
Odbijanje albanskog predsednika Iljira Mete da potvrdi imenovanje novog ministra spoljnih poslova Genta Čakaja, izazvalo je ozbiljan politički potres u Albaniji, ali i u Prištini. Političari sa Kosova sa pažnjom posmatraju sukob u vrhu albanske vlasti, posebno zbog činjenice da je Albanija jedan od glavnih pokrovitelja kosovske nezavisnosti.
Albanski premijer Edi Rama uputio je seriju oštrih poruka protivnicima imenovanja Genta Čakaja za ministra spoljnih poslova, navodeći da je odluka predsednika Iljira Mete da odbije njegovog kandidata "protivustavna i sramna". Zanimljivo je da se Čekaj u središtu kontoverzi našao zbog podrške tzv. kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju oko ideje o razgraničenju i rešavanju kosovskog pitanja. Inače, Meta je odluku odbrazložio činjenicom da tridesetogodišnji Čakaj nema dovoljno iskustva za tako složen posao, te da zastupa stav o tzv. kosovskimgranicama koji je u suprotnosti sa politikom Tirane.
- Ovakav stav Čakaja je destruktivan i opasan - naveo je Meta.
PRIŠTINSKI TIM ZA DIJALOG U PROBLEMU: Tači nije dostavio dokumentaciju, niko ne zna gde je
Međutim, Rama, koji je predložio Čekaja na mesto ministra, izjavio je su argumenti albanskog predsednika za neimenovanje novog ministra skandalozni i da se "izvinjava (tzv.) Kosovu zbog ove sramote".
Bivša šefica prištinskog tima za pregovore u Briselu Edita Tahiri snažno je podržala stav Iljira Mete, navodeći da je potez albanskog predsednika "vizionarski" i "u službi očuvanjagranica", na šta je Rama oštro reagovao:
- Čak se i Edita Tahiri pridružila kukavicama - odgovorio je Rama.
Poslednja dešavanja jasno pokazuju da postoji opšte neslaganje među Albancima kako u Albaniji tako i u Prištini. Sukob albanskog premijera i predsednika nije ništa novo, ali povod koji je doveo do njega jeste. Slična situacija desila se u novembru prošle godine kada se Meta nije slagao sa imenovanjem novog ministra unutrašnjih poslova Sandera Lešija. Problem je prevaziđen, ali su netrpeljivosti postajale sve veće, što je eskaliralo novim sukobom. Ovoga puta razlog je pristup rešavanju kosovskog pitanja.
Jasno je da Edi Rama indirektno podržava Hašima Tačija i njegov pristup rešavanju problema Beograda i Prištine, dok je Iljir Meta više naklonjeniji Ramušu Haradinaju i njegovom tvrđem i radikalnijem pristupu, bar sudeći po poslednjim reakcijama.
Da postoji netrpeljivost i neslaganje između Rame i Haradinaja videlo se 2017. godine kada je Haradinaj otkazao prisustvo na ceremoniji povodom Dana nezavisnosti Albanije, dok je Tači prisustovao.
U prilog tome govori i sukob koji su, krajem novembra prošle godine, imali Rama i Haradinaj oko "korekcije granica".
NOVA PROVOKACIJA LAŽNE DRŽAVE: Priština će tražiti sud za navodne zločine Srba na Kosovu
Rama je tada sa emocijama u glasu, rekao da je magarac svako ko kaže da je Hašim Tači izdajnik, dok je Haradinaj poručio da "niko neće taći nijedan metar (tzv.) kosovske zemlje".
- Šta mislite, nije u redu da bilo ko dobije metar tzv. kosovske zemlje bez obzira na to da li je Albanac, da li je Ramuš, Edi ili Hašim Tači. To je ozbiljno pogrešno. Ovo je zemlja Albanaca formirana krvlju, 17. februara, i svi to moraju znati. U ovim granicama nas prepoznaju Albanija i Amerika - rekao je tada Haradinaj komentarišući Raminu poruku da je magarac svako ko Tačija naziva izdajnikom.
U Prištini se već duže vreme govori o sukobu između predsednika i premijera privremenih institucija oko rešenja kosovskog pitanja i mogućeg "razgraničenja".
Tači je još u septembru počeo da zastupa ideju o teritorijalnom razgraničenju ili korekciji granice navodeći da je to jedini način da se okonča sukob između Beograda i Prištine.
- Ako sada izgubimo ovu priliku i budemo čekali izbore EU u maju naredne godine postoji opasnost od propasti agende EU. Priština će zaostati u procesu pristupanja EU i NATO, pa mi sada težimo da racionalizujemo taj proces sa Srbijom - rekao je Tači.
Istog dana oglasio se Haradinaj rekavši da su ovlašćenja tzv. kosovskog predsednika jasna i da teritorije i granice tzv. Kosova nisu u njegovoj nadležnosti, ušavši tako u otvoreni sukob saTačijem.
Upitan da li postoji mogućnost da tzv. Kosovo prihvati razgraničenje, onako kako ga vidi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Haradinaj je rekao "ne".
Tači je na konferenciji za štampu po povratku iz Njujorka izjavio da Amerika i Evropska unija podržavaju postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji bi podrazumevao razgraničenje.
Raskol između Haradinaja i Tačija dostigao je vrhunac krajem godine, kada je Haradinaj izjavio da je neprijatelj tzv. Kosova svako ko govori o granicama, teritoriji ili bilo kojoj drugojkorekciji, očigledno aludirajući na Tačija.
Haradinaj je, osetivši da polako gubi podršku naroda, a pritisnut uspesima Srbije na spoljnopolitičkom planu uveo takse na robu iz Srbije od sto posto.
Srbija je sprečila ulazak lažne države u Interpol, a samo u 2018. godini odluku o jednostranom priznanju Kosova povuklo je dvanaest zemalja. Haradinaj je, uvidevši da je pozicija Kosova kao države dobrano poljuljana i da nema načina da je popravi, uveo anticivilizacijske takse na srpsku robu od sto posto, kršeći CEFTA i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Zanimljivo je da se Tači nakon odluke o taksama nije oglašavao u javnosti, što je dovelo do spekulacija da on nije bio za uvođenje carine na srpske proizvode. Tači je nedavno izjavio da je zamenik premijera Enver Hodžaj inicirao ideju o uvođenju taksi, a Haradinaj glasao za nju. Ovo je još jedan pokazatelj da sukob između lažnog predsednika i premijera ne jenjava.
Pritisnut od strane Evropske unije i SAD, koji su u više navrata tražili ukidanje taksi, čini se da Haradinaj polako gubi kompas. Odluka o formiranju tzv. vojske Kosova, kojom je hteo da popravi svoju unutarpolitičku poziciju, nije dala očekivane rezultate, jer nije naišla na konsenzus zapadnih zemalja.
Novoizabranim pregovaračkim timom za dijalog Beograda i Prištine, kojim sklanja Tačija sa mesta pregovarača, Haradinaj pokušava da istera svoje po svaku cenu, ne obazirući se na zahteve predsednika. Novoizglasani šef pregovaračkog tima sa Beogradom, Fatmir Ljimaj, ranije je navodio da Tači neće moći da donese bilo kakvu odluku bez saglasnosti vladinog pregovaračkog tima i da on nema pregovaračka ovlašćenja.
Novuspostavljena prištinska delegacija u Brisel je došla na razgovor sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini, gde ih je odmah sačekao hladan tuš i opomena da hitno ukinu nelegalne takse.
Opšte nejedinstvo i neslaganje Tačija i Haradinaja polako se preliva na sve Albance, a čini se da Srbija to dobro koristi.
Sa druge strane, zvanični Beograd ima jedinstven stav po svim pitanjima u vezi sa dijalogom, stojeći čvrsto na poziciji da razgovora nema dok se anticivilizacijske takse ne ukinu. Naš narod na Kosovu i Metohiji, nakon uvođenja taksi, pokazao je jedinstvo i čvrsto pokazao da se drži zajedno i da veruje svojoj državi u kojoj živi.
Uspesi Srbije u UNESCO, Interpolu, povlačenje priznanja dvanaest država, uneli su paniku u redove albanskih i tzv. kosovskih zvaničnika, koji pokušavaju suludim odlukama da se održe na vlasti i zadobiju političke poene na unutrašnjem planu.
Čini se da je neslaganje u Tirani i Prištini, a jedinstvo u Beogradu na najvišem nivou do sada. Kako će se stvari odvijati ostaje nam da vidimo, a lopta je, kako je predsednik Srbije rekao, u njihovom dvorištu.