PRVI SOVJETSKI AVIONI KOJI SU NAPALI BERLIN: Bombardovanje bilo žestoko, nacisti uhvaćeni potpuno nespremni
Istorijska misija pripala je vazdušnim snagama Baltičke flote
Krajem jula 1941. godine Nemačka je izvela prvi vazdušni napad na Moskvu, a Jozef Gebels je nakon toga izjavio da je sovjetska avijacija uništena a Herman Gering, komandant vazdušnih snaga, samouvereno je tvrdio da nijedan sovjetska bomba neće pasti na Berlin. Ubrzo je usledilo je iznenađenje.
SASTAVLJENA NAJVEĆA RAKETA NA SVETU: Visoka je 120 metara i izgleda potpuno zastrašujuće (FOTO/VIDEO)
KINEZI ODUŠEVLJENI "SUDNJIM DANOM" Ruski avion će sprečiti veliku katastrofu
RUSKI TUPOLJEVI BOMBARDUJU MILITANTE BLIZU AVGANISTANA: Poleteli i uzbekistanski MiG-ovi kao podrška!
Sovjetski piloti su pre tačno 80 godina izveli herojski poduhvat u gotovo nemogućim uslovima i time potpuno šokirali naciste, objašnjava istoričar Nikita Buranov.
Kako navodi, 26. jula 1941. godine komandant vazdušno-pomorskih snaga SSSR, admiral Nikolaj Kuznjecov predložio je sovjetskom lideru Josifu Staljinu da se nacistima odgovori drsko, napadom vazdušnih snaga i Staljin je to podržao.
Kuznjecov je to obrazložio opasnošću da nemačko bombardovanje Moskve nanese jak moralno-psihološki udarac SSSR, kao i mogućnošću da bude upotrebljeno hemijsko oružje.
Istorijska misija pripala je vazdušnim snagama Baltičke flote.
Noću je iz Kronštata na aerodrom Kagul na estonskom ostrvu Saaremaa prebačeno gorivo, rezervni delovi i sve ostalo što je bilo potrebno kako bi proširile piste za uzletanje.
Prvi napad na Berlin izveden je u noći između 7. i 8. avgusta, navodi Buranov.
Prva grupa od 15 bombardera poletela je u 9 sati uveče. Letovi su izvođeni u veoma teškim uslovima, bez radio-veze, na temperaturi od minus 40 iznad Baltičkog mora pri čemu avioni nisu imali opremu za otapanje leda.
- U takvim uslovima let je bio apsolutni podvig sam po sebi i bez činjenice da je trebalo bombardovati prestonicu neprijatelja - navodi Buranov.
Tri sata posle poletanja sovjetski bombarderi su su stigli do severne nemačke granice i krenuli su na Berlin.
Bombe su pale na novi industrijski kvart gde su se nalazili neki vojni objekti, železnička stanica, telegraf.
Nemci su do te mere bili zatečeni da grad nije odmah zamračen, lovci su uzleteli sa velikim zakašnjenjem a ni PVO nije počela odmah da deluje.
Misija je uspešno izvršena a piloti su čak u povratku prekršili naređenje da se ne komunicira putem radio veze i obavestili komandu o izvršenom zadatku.
Posle sedam sati sve posade su se vratile na aerodrom Kagul.
Narednog jutra nemački radio je objavio da su prethodne noći britanski avioni pokušali da bombarduju prestonicu Trećeg rajha i da je od 15 aviona koliko se približilo gradu njih devet oboreno.
Bi-Bi-Si je sat vremena kasnije uzvrtio: "Nemačko saopštenje o bombardovanju Berlina je interesantno i zagonetno jer ni 7. ni 8. avgusta engleska avijacija nije letela iznad Berlina".
Moskva je kasnije tokom dana saopštila o uspešno izvedenom bombardovanju glavnog grada Nemačke.
Sovjetski vazdušni napadi su nastavljeni a ukupno je izvedeno 86 letova. Berlin su bombardovala 33 aviona izbacivši na njega 21 tonu bombi, naveo je istoričar.
Više vesti o domaćem i stranom naoružanju, pročitajte OVDE.
