RUS KOJI JE NAPRAVIO PRVI HELIKOPTER PENTAGONU: Pobegao iz otadžbine od rata, pa Amerima dao moć u vazduhu
Ime Igora Sikorskog je zlatnim slovima upisano u istoriju američkog vazduhoplovstva
Rusko-američki konstruktor Igor Sikorski napravio je pre 90 godina helikopter. Doduše, to se dogodilo u Sjedinjenim Američkim Državama, ali se ideja o izgradnji letelice, koja može da podigne u vazduh teret i ljude, rodila još dok je živeo u Ruskoj imperiji. Ispostavilo se da je emigracija ruskog konstruktora u SAD bila poklon za Pentagon.
AMERIKANCI PRIZNALI! NATO nema šanse protiv Rusije u ratu, Moskva ima takve kapacitete da bi razneli Alijansu na Crnom moru
ZA NJIH NEMA PREPREKE! Ovako probija konvoj ruskih gardista (VIDEO)
OTPORNI NA VATRU, TRBUŠNI ZID OD ČELIKA, TO JE VOJSKA SRBIJE! Vojnici demonstrirali vežbu koja se viđa u filmovima (VIDEO)
Igor Sikorski je rođen u Kijevu. On je bio naučnik, pronalazač, filozof i bogoslov. Međutim, on je najpoznatiji kao konstruktor aviona. Napravio je prvi na svetu avion sa četiri motora "Ruski vitez" 1913. godine, teški bombarder sa četiri motora i putnički avion "Ilija Muromec" 1914. godine.
On je ovom modernom temom počeo da se bavi još kao mladić (rodio se 1889. godine), ali nije samo pravio avione, već i druge tipove letelica, kao što su helikopteri.
Smatra se da je šemu izgradnje helikoptera upravo smislio Sikorski. Njegovi prethodnici su italijanski izumitelj Enriko Forlanini, koji je bio konstruktor aviona, dirižabla, balona i hidroglisera. Sikorski je u svojoj knjizi "Vazdušni put" odao priznanje svojim prethodnicima.
- Ideju o ovakvom aparatu imao je još pre 400 godina Leonardo da Vinči. On je na jednom od svojih crteža naslikao helikopter sa propelerima koje okreće čovek. Tokom 19. veka mnogo modela helikoptera, koji su se pokretali gumenom trakom, oprugom, pa čak i lakom parnom mašinom je napravljeno. To su sve bili mali i lagani aparati, od pola kilograma do nekoliko kilograma. Najveći od njih, koji je sagradio 1878. godine italijanski profesor Forlanini, težak je bio oko 900 grama i pokretala ga je parna mašina. On je mogao je da razvije brzinu oko tri konjske snage, da se samostalno podigne u vazduh i da se zadrži 20 sekundi - seća se on.
Parni motor je bio težak, to je i bila prepreka sa kojom se suočio pronalazač prvog ruskog aviona Aleksandar Možajski. Pojavom lakih aviona na benzin pokrenuto je pitanje sa mrtve tačke. Niko nije mogao da napravi helikopter koji bi leteo sa ljudima. Sikorski, koji je tada bio student na Kijevskom politehničkom institutu, dao je sebi zadatak da reši taj problem. Tada je njegov nastavnik bio matematičar i entuzijasta Nikolaj Delone.
Sikorski je pronašao šta je problem, elise helikoptera su se za svaku konjsku snagu podizali veoma malu težinu. Bilo je teško da se napravi laka letelica, čije bi elise mogle da podignu letelicu sa pilotom i putnicima.
On je 1908. godine napravio mali helikopter, koji je bio težak oko 100 grama, pokretao ga je pomoću gumene trake i odlično je leteo.
- Na jednu konjsku snagu je išlo oko 45 kilograma tereta. U velikom helikopteru, koji sam napravio 1910. godine, sa motorom od 25 konjskih snaga, na svaku konjsku snagu se dobijala snaga koja je mogla da podigne oko osam kilograma - seća se on.
Privremeni neuspeh
Aparat koji je sagradio Sikorski 1910. godine je bio interesantan. Okvir je bio od čeličnih cevi na kojima su razvučene čelične žice za klavir. U donjem delu okvira se nalazio trocilindrični benzinski motor od 25 konjskih snaga, težak oko četiri kilograma i koji je imao 1.600 obrtaja u minuti. Složeni sistem drvenih i metalnih osovina i točkova, povezanih kaiševima, služio je za prenos energije na dva vijka koji se okreću u suprotnim smerovima, praveći oko 160 obrtaja u minuti.
- Ceo helikopter je bio težak oko 176 kilograma. Sa jedne strane je imao motor, sa druge strane bi sedeo čovek i na taj način bi se održao balans. Aparat nije mogao da se podigne u vazduh. Ceo aparat je postavljen na poseban uređaj, sličan velikoj vagi, kako bi se izmerila sila kojom su ga elise vukle gore. Utvrđeno je da je tačno izmereni potisak elise bio 144-160 kilograma. Na ovaj način je aparat podigao sopstvenu težinu. Prema podacima do kojih sam došao, zaustavio sam ove eksperimente, premestio motor u laki avion koji je tada izgrađen i 3. juna 1910. godine prvi put poleteo sa njim - seća se konstruktor.
Sikorski se nekoliko godina bavio ovom temom - izgradnjom aviona i snabdevao je Rusiju najnaprednijim tipovima aviona za to vreme.
Njegov rad u Rusiji je prekinut 1918. godine, kada je iz Rusije otputovao u Evropu. Otišao je iz Arhangelska jer je mislio da mu je njegov život u opasnosti, dok su na vlasti boljševici.
Sudbina ga je dovela u SAD. On se i tamo bavio konstrukcijom aviona i radio sa ruskim emigrantima.
Prvih nekoliko godina je konstruisao avione, ali se bavio i tehnološkim razvojem. Razni delovi aviona i motori su postali lakši i efikasniji, pa se konstruktor vratio ideji o projektovanju helikoptera.
Kada je on 1931. godine patentirao ideju, tada su se helikopterima bavili i konstruktori iz drugih država. Argentinski konstruktor Raul Pateras Peksara je 18. aprila 1924. godine napravio helikopter sa četiri elise Peskara No, koji je mogao za 4,11 minute da se podigne na visinu od 736 metara.
Te iste godine je 4. maja francuski inženjer Etjen Emišen leteo na svom helikopteru 1.100 metara rutom u obliku trougla, let je trajao 7,4 minuta. Helikopter koji je napravio italijanski inženjer Koredino Daskanio je u periodu 8-13. oktobra 1930. godine postigao rekordnu visinu od 18 metara, let je trajao 8 minuta i 45 sekundi i leteo je 1.078,6 metara.
Danas su ovi podaci donekle smešni, ali je tada bio cilj da se napravi pouzdan helikopter, koji može da se zadrži u vazduhu duže od jednog sata.
Pobeda za pobedom
Iako je Sikorski patent za helikopter dobio 27. juna 1931. godine, on je narednih osam godina radio na prototipu VS-300. Helikopter, koji je ojačan motorom od 75 konjskih snaga, jednim glavnim i upravljačkim rotorom, poleteo je 14. septembra 1939. godine, ali dok je bio vezan. To su bile mere predostrožnosti, jer je tokom jednog od probnih letova jak vetar prevrnuo letelicu. Sikorski je prvi put podigao letelicu bez vezivanja 13. maja 1940. godine. Godinu dana kasnije, helikopter je postavio novi svetski rekord u trajanju leta, koji je iznosio jedan sat i 32 minuta.
Američka vojska se 1941. godine zainteresovala za njegov rad. Konstruktor je dobio finansije za projektovanje i izgradnju novog helikoptera VS-316, koji je imao dva mesta. Prvi let je obavljen u januaru 1942. godine.
Prototip prvog vojnog helikoptera nije ostavio baš impresivan utisak, jer je trup bio obložen platnom, kokpit je bio prekriven pleksiglasom, a motor je razvijao 167 konjskih snaga. Nakon uspešnog testiranja, proizvedeno je trideset letelica R-4 razvijenih na osnovu VS-316, a zatim i R-4B sa motorom od 202 konjske snage. Helikopter se postepeno unapređivao, motor je dobijao na snazi, trup je počeo da se izrađuje od izdržljivijih materijala, rep je postao potpuno od metala. Nove modifikacije R-5 i R-6 su ušle u masovnu proizvodnju.
Početkom 1947. godine je napravio višenamenski helikopter S-52. On je već naredne godine postigao tri svetska rekorda u visini i brzini leta. Pilot Harold Tompson je 1949. godine napravio helikopterom S-52 "mrtvu petlju" i dokazao da su mogućnosti helikoptera veće nego što se u početku činilo.
Kompanija Igora Ivanoviča je u međuvremenu nastavila da proizvodi sve više i više novih letelica.
Ukupno od 1947. do 1966. godine "Sikorski Eirkraft Korporacija" je napravila dvanaest različitih vrsta helikoptera u metalu.
Nisu svi bili podjednako uspešni i nisu svi ušli u masovnu proizvodnju, ali su mnogi proizvedeni u velikom broju i korišćeni su dugi niz godina. Američka mornarica i vojska su kupovale helikoptere Sikorskog, koji su učestvovali u sukobima u Mozambiku, Avganistanu, Argentini, Iranu i Vijetnamu.
Helikopteri Sikorskog su korišćeni i za prevoz civila. Nikita Hruščov je 1959. godine kupio helikopter S-58 od američkog predsednika Ejzenhauera i prvi među predsednicima počeo da koristi helikopter u lične svrhe.
Kompanija Igora Sikorskog je narednih godina razvila i izgradila veliki broj kvalitetnih helikoptera. Sikorski je umro 26. oktobra 1972. godine, na nadgrobnom spomeniku na groblju Svetog Jovana u Stratfordu piše: "Retkost je da se snovi vizionara ostvare. Još ređe se događa da vizionar čini dobro ostvarujući svoj poziv. Takav čovek je bio Igor Ivanovič Sikorski, pionir vazduhoplovstva, otac helikoptera, pronalazač i filozof".
Amerika se ponosi svojim helikopterima, koji predstavljaju simbol njene vojne moći. Poslednjih deset godina helikopter je postao jedan od superheroja američke masovne kulture. On je pokazivan u mnogim holivudskim filmovima i nalazio se na naslovnim stranama časopisa. Desetine hiljada helikoptera oličavaju američku aerokratiju, simbol su američke hegemonije, čije je temelje položio ruski emigrant Igor Sikorski.
Više vesti o domaćem i stranom naoružanju, pročitajte OVDE.
