РУС КОЈИ ЈЕ НАПРАВИО ПРВИ ХЕЛИКОПТЕР ПЕНТАГОНУ: Побегао из отаџбине од рата, па Америма дао моћ у ваздуху
Име Игора Сикорског је златним словима уписано у историју америчког ваздухопловства
Руско-амерички конструктор Игор Сикорски направио је пре 90 година хеликоптер. Додуше, то се догодило у Сједињеним Америчким Државама, али се идеја о изградњи летелице, која може да подигне у ваздух терет и људе, родила још док је живео у Руској империји. Испоставило се да је емиграција руског конструктора у САД била поклон за Пентагон.
АМЕРИКАНЦИ ПРИЗНАЛИ! НАТО нема шансе против Русије у рату, Москва има такве капацитете да би разнели Алијансу на Црном мору
ЗА ЊИХ НЕМА ПРЕПРЕКЕ! Овако пробија конвој руских гардиста (ВИДЕО)
ОТПОРНИ НА ВАТРУ, ТРБУШНИ ЗИД ОД ЧЕЛИКА, ТО ЈЕ ВОЈСКА СРБИЈЕ! Војници демонстрирали вежбу која се виђа у филмовима (ВИДЕО)
Игор Сикорски је рођен у Кијеву. Он је био научник, проналазач, филозоф и богослов. Међутим, он је најпознатији као конструктор авиона. Направио је први на свету авион са четири мотора "Руски витез" 1913. године, тешки бомбардер са четири мотора и путнички авион "Илија Муромец" 1914. године.
Он је овом модерном темом почео да се бави још као младић (родио се 1889. године), али није само правио авионе, већ и друге типове летелица, као што су хеликоптери.
Сматра се да је шему изградње хеликоптера управо смислио Сикорски. Његови претходници су италијански изумитељ Енрико Форланини, који је био конструктор авиона, дирижабла, балона и хидроглисера. Сикорски је у својој књизи "Ваздушни пут" одао признање својим претходницима.
- Идеју о оваквом апарату имао је још пре 400 година Леонардо да Винчи. Он је на једном од својих цртежа насликао хеликоптер са пропелерима које окреће човек. Током 19. века много модела хеликоптера, који су се покретали гуменом траком, опругом, па чак и лаком парном машином је направљено. То су све били мали и лагани апарати, од пола килограма до неколико килограма. Највећи од њих, који је саградио 1878. године италијански професор Форланини, тежак је био око 900 грама и покретала га је парна машина. Он је могао је да развије брзину око три коњске снаге, да се самостално подигне у ваздух и да се задржи 20 секунди - сећа се он.
Парни мотор је био тежак, то је и била препрека са којом се суочио проналазач првог руског авиона Александар Можајски. Појавом лаких авиона на бензин покренуто је питање са мртве тачке. Нико није могао да направи хеликоптер који би летео са људима. Сикорски, који је тада био студент на Кијевском политехничком институту, дао је себи задатак да реши тај проблем. Тада је његов наставник био математичар и ентузијаста Николај Делоне.
Сикорски је пронашао шта је проблем, елисе хеликоптера су се за сваку коњску снагу подизали веома малу тежину. Било је тешко да се направи лака летелица, чије би елисе могле да подигну летелицу са пилотом и путницима.
Он је 1908. године направио мали хеликоптер, који је био тежак око 100 грама, покретао га је помоћу гумене траке и одлично је летео.
- На једну коњску снагу је ишло око 45 килограма терета. У великом хеликоптеру, који сам направио 1910. године, са мотором од 25 коњских снага, на сваку коњску снагу се добијала снага која је могла да подигне око осам килограма - сећа се он.
Привремени неуспех
Апарат који је саградио Сикорски 1910. године је био интересантан. Оквир је био од челичних цеви на којима су развучене челичне жице за клавир. У доњем делу оквира се налазио троцилиндрични бензински мотор од 25 коњских снага, тежак око четири килограма и који је имао 1.600 обртаја у минути. Сложени систем дрвених и металних осовина и точкова, повезаних каишевима, служио је за пренос енергије на два вијка који се окрећу у супротним смеровима, правећи око 160 обртаја у минути.
- Цео хеликоптер је био тежак око 176 килограма. Са једне стране је имао мотор, са друге стране би седео човек и на тај начин би се одржао баланс. Апарат није могао да се подигне у ваздух. Цео апарат је постављен на посебан уређај, сличан великој ваги, како би се измерила сила којом су га елисе вукле горе. Утврђено је да је тачно измерени потисак елисе био 144-160 килограма. На овај начин је апарат подигао сопствену тежину. Према подацима до којих сам дошао, зауставио сам ове експерименте, преместио мотор у лаки авион који је тада изграђен и 3. јуна 1910. године први пут полетео са њим - сећа се конструктор.
Сикорски се неколико година бавио овом темом - изградњом авиона и снабдевао је Русију најнапреднијим типовима авиона за то време.
Његов рад у Русији је прекинут 1918. године, када је из Русије отпутовао у Европу. Отишао је из Архангелска јер је мислио да му је његов живот у опасности, док су на власти бољшевици.
Судбина га је довела у САД. Он се и тамо бавио конструкцијом авиона и радио са руским емигрантима.
Првих неколико година је конструисао авионе, али се бавио и технолошким развојем. Разни делови авиона и мотори су постали лакши и ефикаснији, па се конструктор вратио идеји о пројектовању хеликоптера.
Када је он 1931. године патентирао идеју, тада су се хеликоптерима бавили и конструктори из других држава. Аргентински конструктор Раул Патерас Пексара је 18. априла 1924. године направио хеликоптер са четири елисе Пескара Но, који је могао за 4,11 минуте да се подигне на висину од 736 метара.
Те исте године је 4. маја француски инжењер Етјен Емишен летео на свом хеликоптеру 1.100 метара рутом у облику троугла, лет је трајао 7,4 минута. Хеликоптер који је направио италијански инжењер Коредино Дасканио је у периоду 8-13. октобра 1930. године постигао рекордну висину од 18 метара, лет је трајао 8 минута и 45 секунди и летео је 1.078,6 метара.
Данас су ови подаци донекле смешни, али је тада био циљ да се направи поуздан хеликоптер, који може да се задржи у ваздуху дуже од једног сата.
Победа за победом
Иако је Сикорски патент за хеликоптер добио 27. јуна 1931. године, он је наредних осам година радио на прототипу ВС-300. Хеликоптер, који је ојачан мотором од 75 коњских снага, једним главним и управљачким ротором, полетео је 14. септембра 1939. године, али док је био везан. То су биле мере предострожности, јер је током једног од пробних летова јак ветар преврнуо летелицу. Сикорски је први пут подигао летелицу без везивања 13. маја 1940. године. Годину дана касније, хеликоптер је поставио нови светски рекорд у трајању лета, који је износио један сат и 32 минута.
Америчка војска се 1941. године заинтересовала за његов рад. Конструктор је добио финансије за пројектовање и изградњу новог хеликоптера ВС-316, који је имао два места. Први лет је обављен у јануару 1942. године.
Прототип првог војног хеликоптера није оставио баш импресиван утисак, јер је труп био обложен платном, кокпит је био прекривен плексигласом, а мотор је развијао 167 коњских снага. Након успешног тестирања, произведено је тридесет летелица Р-4 развијених на основу ВС-316, а затим и Р-4Б са мотором од 202 коњске снаге. Хеликоптер се постепено унапређивао, мотор је добијао на снази, труп је почео да се израђује од издржљивијих материјала, реп је постао потпуно од метала. Нове модификације Р-5 и Р-6 су ушле у масовну производњу.
Почетком 1947. године је направио вишенаменски хеликоптер С-52. Он је већ наредне године постигао три светска рекорда у висини и брзини лета. Пилот Харолд Томпсон је 1949. године направио хеликоптером С-52 "мртву петљу" и доказао да су могућности хеликоптера веће него што се у почетку чинило.
Компанија Игора Ивановича је у међувремену наставила да производи све више и више нових летелица.
Укупно од 1947. до 1966. године "Сикорски Еиркрафт Корпорација" је направила дванаест различитих врста хеликоптера у металу.
Нису сви били подједнако успешни и нису сви ушли у масовну производњу, али су многи произведени у великом броју и коришћени су дуги низ година. Америчка морнарица и војска су куповале хеликоптере Сикорског, који су учествовали у сукобима у Мозамбику, Авганистану, Аргентини, Ирану и Вијетнаму.
Хеликоптери Сикорског су коришћени и за превоз цивила. Никита Хрушчов је 1959. године купио хеликоптер С-58 од америчког председника Ејзенхауера и први међу председницима почео да користи хеликоптер у личне сврхе.
Компанија Игора Сикорског је наредних година развила и изградила велики број квалитетних хеликоптера. Сикорски је умро 26. октобра 1972. године, на надгробном споменику на гробљу Светог Јована у Стратфорду пише: "Реткост је да се снови визионара остваре. Још ређе се догађа да визионар чини добро остварујући свој позив. Такав човек је био Игор Иванович Сикорски, пионир ваздухопловства, отац хеликоптера, проналазач и филозоф".
Америка се поноси својим хеликоптерима, који представљају симбол њене војне моћи. Последњих десет година хеликоптер је постао један од суперхероја америчке масовне културе. Он је показиван у многим холивудским филмовима и налазио се на насловним странама часописа. Десетине хиљада хеликоптера оличавају америчку аерократију, симбол су америчке хегемоније, чије је темеље положио руски емигрант Игор Сикорски.
Више вести о домаћем и страном наоружању, прочитајте ОВДЕ.
