NUKLEARNI RAT JE SAMO PITANJE VREMENA? Stručnjaci imaju crne prognoze, ko je najbliži tome da pritisne dugme?
Trenutno je oko 2.000 komada nuklearnog oružja širom sveta u stanju pripravnosti
Međunarodni institut za istraživanje mira u Stokholmu apelovao je da se ne intenzivira trka u naoružanju između nuklearnih sila i ne prekine trend smanjivanja nuklearnog arsenala. Kako navode stručnjaci, ova tendencija povećava verovatnoću da neka država iskoristi nuklearno oružje u ratu.
EGIPAT spustio cene! HURGADA na 10 noći - All inclusive od 485€
SVE VIŠE ŽENA U ORUŽANIM SNAGAMA: Zbog jedne stvari postoji velika potreba za tim, a evo kakva je situacija u Vojsci Srbije
"KAZANJ" UTERAO STRAH U KOSTI AMERIMA: Nova ruska nuklearna podmornica nema konkurenciju (VIDEO)
Još od kraja Hladnog rata, svetski nuklearni arsenal je smanjivan. Ali čini se da je taj trend prekinut, zaključuje se u izveštaju instituta SIPRI. Glavni zaključci su da je u operacijama raspoređeno više nuklearnih bojevih glava, uprkos opštem smanjenju broja bojevih glava koje je zabeleženo do 2020. Oko 2.000 bojevih glava drži se u stanju visoke pripravnosti.
- Ovo je značajan novi trend, koji bi sve zemlje trebalo da vide kao upozorenje: moramo se zaista čuvati povratka nekoj vrsti trke u naoružanju između nuklearnih sila - rekao je istraživač SIPRI-ja Hans Kristensen za nacionalnu švedsku radio-televiziju SVT.
Između 2020. i 2021. godine broj bojevih glava u vojnim nuklearnim zalihama povećao se za oko 300. To je nuklearno oružje raspoređeno u operativnim jedinicama i u vojnim skladištima.
Trenutno je oko 2.000 komada nuklearnog oružja širom sveta u stanju pripravnosti, od kojih je većina rusko i američko naoružanje, navodi SIPRI.
Iako su SAD i Rusija smanjivale ukupne zalihe nuklearnog oružja demontiranjem umirovljenih bojnih glava 2020. godine, procenjuje se da su obe imale još oko 50 nuklearnih glava u operativnom rasporedu početkom 2021. godine, navodi SIPRI. Povećanje je sprovedeno uglavnom raspoređivanjem kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa i balističkih raketa na bazi podmornica.
Ipak, ostalih sedam država sa nuklearnim oružjem takođe razvija ili raspoređuje nove sisteme naoružanja ili su najavile da će to da urade.
Na primer, Velika Britanija je revidirala svoju bezbednosnu politiku u martu 2021. godine i preokrenula prethodnu politiku smanjenja nuklearnog arsenala. Umesto toga podigla je planirani opseg nuklearnog oružja sa 180 na maksimalnih 260. Kina je usred značajne modernizacije i proširenja zaliha nuklearnog oružja. Indija i Pakistan takođe šire svoj nuklearni arsenal.
Severna Koreja nastavlja razvoj svog vojnog nuklearnog programa uprkos tome što su sa Sjedinjenim Državama održana dva istorijska samita o razoružanju.
Stoga je povećana verovatnoća da neka država iskoristi nuklearno oružje u ratu, ocenili su stručnjaci SIPRI.
- Sve ovo pokazuje da je utrt put za potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja. Smatramo da se rizik, verovatnoća povećava. Vidimo da zemlje ne samo da šire oružani arsenal, već modernizacijom snaga stavljaju jači naglasak na nuklearno oružje u svojoj vojnoj strategiji - rekao je Kristensen.
Kristensen je istovremeno naglasio da situacija ipak nije tako napeta kao što je bilo u Hladnom ratu.
Ukupni arsenali devet država sa nuklearnim oružjem (SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja) procenjeni su početkom 2021. godine na 13.080 bojnih glava.
Više vesti o domaćem i stranom naoružanju, pročitajte OVDE.
