Ako letujete na Jadranu ČUVAJTE SE OVIH NEMANI: One BODU, TRUJU I GRIZU
Vrebaju iz morskih dubina
Brojne egzotične vrste su se proteklih godina nastanile u Jadranskom moru, a mnoge od njih su otrovne.
Pročitajte i:
Iako su neke bezopasne i nemaju uticaja na Jadran i njegov ekosistem, nekih se ipak treba pripaziti. To su potvrdili i iz Hrvatske agencije za zaštitu životne sredine i prirodu (HAOP).
- Veliki uticaj na promene ima upravo temperatura. Sredozemno more sve više se zagreva zbog čega se povećava broj životinja. Mnogo faktora utiče na trend unosa i širenja stranih vrsta, a među njima su intenzitet pomorskog saobraćaja, turizma, ribolova - rekli su iz HAOP.
Dodaju kako je jako teško proceniti broj morskih vrsta, tako i pridošlica, u Jadranu zbog nedovoljnog broja istraživanja. Stručnjaci procenjuju da je u proteklih deset godina oko 14 novih vrsta došlo u Jadran. Neke su otrovne. Poput fuge koja se ne smeju se konzumirati. Fuga je 2017. godine pronađena kraj Tribunja.
Pre nedelju dana na samom ulazu u Jadran kod Otranta viđen je morski pas koji se približio italijanskoj obali. Iako u Jadranu ima 29 vrsta morskih pasa, bela ajkula se retko može videti. Poslednji napad ajkule na čoveka u Jadranu bio je 2008. godine blizu Visa.
- Ako se strana vrsta prilagodi novom području i nema prirodnih neprijatelja, ona može postati invazivna. Te vrste vrlo često imaju obeležja koja im omogućavaju prednost pred drugim vrstama, kao što je intenzivno razmnožavanje, veliki broj potomaka, brz rast, sposobnost brzog širenja i sl. Širenje invazivnih vrsta može narušiti stabilnost ekositema, uzrokovati ekonomske štete i ugroziti zdravlje ljudi - dodaju iz HAOP.
Idealan primer kako invazivne vrste mogu stvarati probleme je rebronoša koji se pojavio 2005. godine u severnom Jadranu. Hrani se planktonom što uzrokuje nedostatak hrane za sitnu plavu ribu, a dodatno ugrožava njihovu egzistenciju jer se hrani njihovim jajašcima. Na nekim mestima potpuno menja sastav zajednica, a utiče i na uslove života. Kontrola invazivnih vrsta i smanjivanje njihovog uticaja na zavičajne vrste i celokupne ekosisteme danas je jedan od najvećih izazova zaštite prirode u Evropi, kažu iz hrvatske Agencije za prirodu i zaštitu životne sredine.
Dodaju kako je stranu invazivnu vrstu gotovo nemoguće ukloniti iz staništa u koje se proširila. Naglašavaju kako je upravo zato važno rano otkrivanje prisutnosti potencijalno invazivne strane vrste u ekosistemu, dok su hitne mere kontrole širenja i uklanjanja najčešće jedine mere borbe protiv takvih vrsta.
