Ако летујете на Јадрану ЧУВАЈТЕ СЕ ОВИХ НЕМАНИ: Оне БОДУ, ТРУЈУ И ГРИЗУ

Бројне егзотичне врсте су се протеклих година настаниле у Јадранском мору, а многе од њих су отровне.

Иако су неке безопасне и немају утицаја на Јадран и његов екосистем, неких се ипак треба припазити. То су потврдили и из Хрватске агенције за заштиту животне средине и природу (ХАОП).

- Велики утицај на промене има управо температура. Средоземно море све више се загрева због чега се повећава број животиња. Много фактора утиче на тренд уноса и ширења страних врста, а међу њима су интензитет поморског саобраћаја, туризма, риболова - рекли су из ХАОП.

Додају како је јако тешко проценити број морских врста, тако и придошлица, у Јадрану због недовољног броја истраживања. Стручњаци процењују да је у протеклих десет година око 14 нових врста дошло у Јадран. Неке су отровне. Попут фуге која се не смеју се конзумирати. Фуга је 2017. године пронађена крај Трибуња.

Пре недељу дана на самом улазу у Јадран код Отранта виђен је морски пас који се приближио италијанској обали. Иако у Јадрану има 29 врста морских паса, бела ајкула се ретко може видети. Последњи напад ајкуле на човека у Јадрану био је 2008. године близу Виса.

- Ако се страна врста прилагоди новом подручју и нема природних непријатеља, она може постати инвазивна. Те врсте врло често имају обележја која им омогућавају предност пред другим врстама, као што је интензивно размножавање, велики број потомака, брз раст, способност брзог ширења и сл. Ширење инвазивних врста може нарушити стабилност екоситема, узроковати економске штете и угрозити здравље људи - додају из ХАОП.

Идеалан пример како инвазивне врсте могу стварати проблеме је реброноша који се појавио 2005. године у северном Јадрану. Храни се планктоном што узрокује недостатак хране за ситну плаву рибу, а додатно угрожава њихову егзистенцију јер се храни њиховим јајашцима. На неким местима потпуно мења састав заједница, а утиче и на услове живота. Контрола инвазивних врста и смањивање њиховог утицаја на завичајне врсте и целокупне екосистеме данас је један од највећих изазова заштите природе у Европи, кажу из хрватске Агенције за природу и заштиту животне средине.

Додају како је страну инвазивну врсту готово немогуће уклонити из станишта у које се проширила. Наглашавају како је управо зато важно рано откривање присутности потенцијално инвазивне стране врсте у екосистему, док су хитне мере контроле ширења и уклањања најчешће једине  мере борбе против таквих врста.