BIVŠI MILOV ŠEF POLICIJE ZABORAVIO NA SVOJE PROSRPSKE STAVOVE: Nekada je na tome doktorirao, a sada...
Odlazeći direktor Uprave policije Crne Gore Veselin Veljović, koji je šokirao svojim otvorenim antisrpskim stavovima u kolumni "Grešnici i vjernici", ne tako davno zastupao je potpuno drugačije, prosrpsko stanovište.
Pre svega tri godine, Veselin Veljović je doktorirao na Fakultetu bezbednosti u Beogradu na temu "Kapaciteti Crne Gore u odgovoru na regionalne bezbednosne prijetnje". Dakle, u vreme kada je zvanična Podgorica uveliko priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, Veljović u svojoj disertaciji zastupa celovitost Srbije.
NAROD NAS JE KAZNIO! Milo Đukanović priznao poraz, ali nije mogao da ne doda NEUKUSNI KOMENTAR
UPS! CRNA GORA NAPRAVILA "GREŠKU", IPAK PRIZNAJU KOSOVO? Hitno se oglasilo MINISTARSTVO
DEMANTOVAO KRIVOKAPIĆEVE OPTUŽBE! Đukanović: Nemam komunikaciju sa Vučićem
Naime, Veljović u svojoj disertaciji kao jedan od primera nasilnih kriza na tlu Evrope decidno navodi konflikt između Republike Srbije i samoproglašene Republike Kosovo, ističući da se nasilje u ovom slučaju manifestuje posebno u severnom delu KiM, koji naseljava većinski srpsko stanovništvo, a što je, prema njegovim rečima, povezano sa nivoom autonomije koji treba da poseduje ova oblast.
Dalje, u kontekstu teze da se Crna Gora u svom neposrednom okruženju suočava sa velikim bezbednosnim pretnjama, koje se ogledaju u potencijalnoj eskalaciji terorističkog nasilja, Veljović ukazuje da islamski fundamentalisti jedno od svojih glavnih uporišta u regionu imaju na teritoriji Srbije, pri čemu, pored Raške oblasti, kao deo Srbije eksplicitno navodi i KiM, uprkos zvaničnom stavu crnogorskih vlasti po ovom pitanju.
Takođe, uprkos proklamovanoj harmoniji u odnosima zvanične Podgorice sa Albancima u Crnoj Gori i okruženju, Veljović kao prijetnju za region navodi i delovanje albanskog faktora, u kom smislu iznosi procenu da, u slučaju eskalacije nasilja na KiM, nije u potpunosti isključena mogućnost sukoba između Albanije i Srbije, a koji se daljim razvojem može preliti i na Crnu Goru.
Pošto je na ovim primerima evidentno odstupanje Veljovića od zvaničnih stavova i izjava crnogorskog režima, može se opravdano postaviti pitanje da li je on pribegao „modifikaciji“ svojih stavova iz čisto interesnih razloga i isključivo u javnom prostoru, dok suštinski podržava celovitost Srbije i smatra albanski faktor pretnjom po stabilnost regiona?
Ili je, možda, u prethodnom periodu "prelomio u glavi" i odlučio da od prosrpskih pređe na radikalne antisrpske stavove.
