BOLNICE NAPUŠTAJU KOVID REŽIM RADA: Broj pacijenata za mesec i po dana pao za 70 odsto
Bolnice u Republici Srpskoj koje su bile u kovid sistemu počele su da se vraćaju u normalan režim rada, kao odgovor na stabilizaciju epidemiološke situacije u odnosu na prošli i pretprošli mesec
Koliko je u pogledu broja zaraženih i hospitalizovanih situacija tada bila kritična, svedoči i podatak da je Univerzitetski klinički centar RS bio primoran da 19. marta ove godine, prvi put od početka epidemije, za kovid pacijente otvori i sedmi sprat. Tada je već bila popunjena i Intenzivna nega za nehirurške grane, a od pomenutog datuma za kovid pacijente otvorena je i takozvana intenzivna hirurška nega.
MEDOJEVIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU: Sva istorija i državnost Crne Gore stala je u kutiju cigareta bez akcizne markice
KAKAV MALER NA DAN NEZAVISNOSTI: Pocepala se "najveća crnogorska zastava" na Cetinju (VIDEO)
KAPETAN GRUJOVIĆ ODBIO U RATU DA PREDA SKLADIŠTE JNA PUNO GORIVA: Slovenija tražila izručenje, danas pala odluka!
Međutim, ovoj i drugim bolnicama u RS tek je predstojalo suočavanje i borba s rekordnim brojem pacijenata, kada su u bolničkom sektoru ozbiljno počeli da se pribojavaju da je blizu dan kada neće biti u stanju da zbrinu sve obolelele od kovida.
Zvanični podaci pokazuju da je u bolnicama najviše hospitalizovanih bilo 7. aprila ove godine – 1.461, dok je UKC RS rekord oborio 11. aprila, sa 611 pacijenata.
Juče se u zdravstvenim ustanovama u RS od kovida lečilo 455 ljudi, od čega u UKC RS njih 180.
Na respiratorima su juče bile ukupno 43 osobe, dok je 11. aprila na ovom vidu mehaničke podrše bilo čak 115 ljudi.
Dr Slobodan Hajder, pomoćnik direktora UKC RS za medicinska pitanja, podseća da je kroz Kovid urgentni centar u martu ove godine dnevno u proseku prolazilo oko 140-150 pacijenta, dok je broj pregleda na dnevnom nivou prelazio i 200. Naglašava da je sada reč o 30-ak pregleda dnevno.
– U ovom periodu desio se evidentan pad i broja pregleda i broja prijema. Od marta su svi spratovi u Centralnom medicinskom bloku koji su okrenuti ka Severnom krilu, od drugog do sedmog, bili u kovid sistemu. Peti, šesti i sedmi sprat već su izašli iz kovida, odnosno vraćene su klinike koje su bile u tim prostorima. Iz kovida je izašla i intenzivna hirurška nega. Plan je da već od ponedeljka pustimo u rad i drugi sprat, te da u normalno funkcionisanje vratimo i internu kliniku – ističe dr Hajder za Srpskainfo.
Hladni program
Prema njegovim rečima, u kovid sistemu ostaje pola trećeg i pola četvrtog sprata, kao i Klinika za infektivne bolesti.
– Što se tiče hirurških klinika, u funkciju smo vratili više od 70 odsto hladnog programa. U ovom trenutku nema mogućnosti da se vrati kompletan hladni program, jer nam je Severno krilo i dalje u kovid sistemu. Kada se ovo krilo vrati u režim normalnog rada, vratićemo i kompletan hirurški program i otvoriti sve ambulante koje su trenutno, kao i Centar urgentne medicine, u Južnom krilu – objašnjava dr Hajder.
Dodaje da ohrabruje pad broja zaraženih koronom na dnevnom nivou, što utiče na smanjenje broja pregleda i prijema u bolnice.
– Kovid je jako teška i nepredvidiva bolest od koje obolevaju i, nažalost, umiru i mlađi ljudi. Naravno, više je smrtnih slučajeva među onima koji imaju određene komorbiditete, ali se dešava da umiru i ljudi koji nisu imali drugih bolesti – ističe dr Hajder.
Oprez
Dr Peđa Kovačević, načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane u UKC RS, kaže da se u ovoj klinici leče pacijenti koji su dobili zapaljenje pluća, kao posledicu kovida 19.
– To je problematika i stvarnost s kojom i dalje živimo. Naime, ako svaki dan bude pedesetak pozitivnih na korona virus, odnosno ako broj novozaraženih ne bude ispod toga, mi ćemo u jedninicama intenzivnog lečenja uvek imati desetak do 15 teških, životno ugroženih pacijenata, koji će zahtevati neki vid mehaničke podrške. S druge strane, smanjenjem broja pozitivnih, manje je i hospitalizovanih i ljudi s težim formama bolesti. U tom slučaju, imamo više prostora za lečenje nekovid pacijenata koji su teško oboleli – naglašava za Srspkainfo dr Kovačević.
Peđa Kovačević
I u drugim bolnicama je smanjen broj prijema kovid pozitivnih pacijenata, ali ne izostaje apel da je, kako bi se održao trend stabilizacije epidemiološke situacije, i dalje neophodno odgovorno ponašanje.
– Broj prijema jeste smanjen, ali među obolelima je veliki broj radno sposobnih osoba. I dalje nam se javljaju pacijenti sa veoma teškim kliničkim slikama. Situacija se stabilizuje, ali svi i dalje treba da se ponašamo u skladu s propisanim i preporučenim merama Republičkog štaba za vanredne situacije – saopšteno je iz bijeljinske bolnice.
Sa stabilizacijom epidemiološke situacije smanjen je pritisak i na kovid ambulante pri domovima zdravlja.
Kako je ranije saopštio gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, sve ambulante porodične medicine banjalučkog Doma zdravlja trebalo bi da se u toku sledećeg meseca vrate u redovan režim rada, pod uslovom da ne dođe do pogoršanja epidemiološke situacije.
U periodima pogoršanja, i ova zdravstvena ustanova morala je više puta da reorganizuje svoj način rada.
"Na vreme smo se spremili"
Lekari upozoravaju da, uprkos stabilizaciji situacije, svi i dalje moramo da budemo maksimalno oprezni i pridržavamo se epidemioloških mera.
– Kada je epidemija krenula, bilo je prognoza da će ona prestati čim dođe leto, ali to se nije desilo. Naša sreća je što je direktor UKC RS, dr Vlado Đajić, na početku situaciju video drugačije, pa smo se na vreme spremili za ono što se kasnije desilo. Naime, preduzete su sve mere za slučaj mnogo goreg scenarija nego što se na početku činilo da će biti. Da nije bilo toga, ko zna kako bismo prošli – ističe dr Hajder.
Podseća da se očekivalo da će, zbog praznika, slava i rada skijališta, krajem januara i početkom februara biti najviše zaraženih i hospitalizovanih.
– Međutim, to se desilo u drugoj polovini marta i u aprilu, što govori u prilog tome da je, kad je reč o koroni, zaista teško bilo šta prognozirati. Nadam se će bar ovo leto proći bez nekog značajnog porasta broja zaraženih i obolelih. Za razliku od prošle godine, tehnički smo spremniji i imamo iskustva da možemo da odreagujemo brže – ističe dr Hajder.
