БОЛНИЦЕ НАПУШТАЈУ КОВИД РЕЖИМ РАДА: Број пацијената за месец и по дана пао за 70 одсто
Болнице у Републици Српској које су биле у ковид систему почеле су да се враћају у нормалан режим рада, као одговор на стабилизацију епидемиолошке ситуације у односу на прошли и претпрошли месец
Колико је у погледу броја заражених и хоспитализованих ситуација тада била критична, сведочи и податак да је Универзитетски клинички центар РС био приморан да 19. марта ове године, први пут од почетка епидемије, за ковид пацијенте отвори и седми спрат. Тада је већ била попуњена и Интензивна нега за нехируршке гране, а од поменутог датума за ковид пацијенте отворена је и такозвана интензивна хируршка нега.
МЕДОЈЕВИЋ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ: Сва историја и државност Црне Горе стала је у кутију цигарета без акцизне маркице
КАКАВ МАЛЕР НА ДАН НЕЗАВИСНОСТИ: Поцепала се "највећа црногорска застава" на Цетињу (ВИДЕО)
КАПЕТАН ГРУЈОВИЋ ОДБИО У РАТУ ДА ПРЕДА СКЛАДИШТЕ ЈНА ПУНО ГОРИВА: Словенија тражила изручење, данас пала одлука!
Међутим, овој и другим болницама у РС тек је предстојало суочавање и борба с рекордним бројем пацијената, када су у болничком сектору озбиљно почели да се прибојавају да је близу дан када неће бити у стању да збрину све оболелеле од ковида.
Званични подаци показују да је у болницама највише хоспитализованих било 7. априла ове године – 1.461, док је УКЦ РС рекорд оборио 11. априла, са 611 пацијената.
Јуче се у здравственим установама у РС од ковида лечило 455 људи, од чега у УКЦ РС њих 180.
На респираторима су јуче биле укупно 43 особе, док је 11. априла на овом виду механичке подрше било чак 115 људи.
Др Слободан Хајдер, помоћник директора УКЦ РС за медицинска питања, подсећа да је кроз Ковид ургентни центар у марту ове године дневно у просеку пролазило око 140-150 пацијента, док је број прегледа на дневном нивоу прелазио и 200. Наглашава да је сада реч о 30-ак прегледа дневно.
– У овом периоду десио се евидентан пад и броја прегледа и броја пријема. Од марта су сви спратови у Централном медицинском блоку који су окренути ка Северном крилу, од другог до седмог, били у ковид систему. Пети, шести и седми спрат већ су изашли из ковида, односно враћене су клинике које су биле у тим просторима. Из ковида је изашла и интензивна хируршка нега. План је да већ од понедељка пустимо у рад и други спрат, те да у нормално функционисање вратимо и интерну клинику – истиче др Хајдер за Српскаинфо.
Хладни програм
Према његовим речима, у ковид систему остаје пола трећег и пола четвртог спрата, као и Клиника за инфективне болести.
– Што се тиче хируршких клиника, у функцију смо вратили више од 70 одсто хладног програма. У овом тренутку нема могућности да се врати комплетан хладни програм, јер нам је Северно крило и даље у ковид систему. Када се ово крило врати у режим нормалног рада, вратићемо и комплетан хируршки програм и отворити све амбуланте које су тренутно, као и Центар ургентне медицине, у Јужном крилу – објашњава др Хајдер.
Додаје да охрабрује пад броја заражених короном на дневном нивоу, што утиче на смањење броја прегледа и пријема у болнице.
– Ковид је јако тешка и непредвидива болест од које оболевају и, нажалост, умиру и млађи људи. Наравно, више је смртних случајева међу онима који имају одређене коморбидитете, али се дешава да умиру и људи који нису имали других болести – истиче др Хајдер.
Опрез
Др Пеђа Ковачевић, начелник Клинике интензивне медицине за нехируршке гране у УКЦ РС, каже да се у овој клиници лече пацијенти који су добили запаљење плућа, као последицу ковида 19.
– То је проблематика и стварност с којом и даље живимо. Наиме, ако сваки дан буде педесетак позитивних на корона вирус, односно ако број новозаражених не буде испод тога, ми ћемо у једниницама интензивног лечења увек имати десетак до 15 тешких, животно угрожених пацијената, који ће захтевати неки вид механичке подршке. С друге стране, смањењем броја позитивних, мање је и хоспитализованих и људи с тежим формама болести. У том случају, имамо више простора за лечење нековид пацијената који су тешко оболели – наглашава за Срспкаинфо др Ковачевић.
Пеђа Ковачевић
И у другим болницама је смањен број пријема ковид позитивних пацијената, али не изостаје апел да је, како би се одржао тренд стабилизације епидемиолошке ситуације, и даље неопходно одговорно понашање.
– Број пријема јесте смањен, али међу оболелима је велики број радно способних особа. И даље нам се јављају пацијенти са веома тешким клиничким сликама. Ситуација се стабилизује, али сви и даље треба да се понашамо у складу с прописаним и препорученим мерама Републичког штаба за ванредне ситуације – саопштено је из бијељинске болнице.
Са стабилизацијом епидемиолошке ситуације смањен је притисак и на ковид амбуланте при домовима здравља.
Како је раније саопштио градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, све амбуланте породичне медицине бањалучког Дома здравља требало би да се у току следећег месеца врате у редован режим рада, под условом да не дође до погоршања епидемиолошке ситуације.
У периодима погоршања, и ова здравствена установа морала је више пута да реорганизује свој начин рада.
"На време смо се спремили"
Лекари упозоравају да, упркос стабилизацији ситуације, сви и даље морамо да будемо максимално опрезни и придржавамо се епидемиолошких мера.
– Када је епидемија кренула, било је прогноза да ће она престати чим дође лето, али то се није десило. Наша срећа је што је директор УКЦ РС, др Владо Ђајић, на почетку ситуацију видео другачије, па смо се на време спремили за оно што се касније десило. Наиме, предузете су све мере за случај много горег сценарија него што се на почетку чинило да ће бити. Да није било тога, ко зна како бисмо прошли – истиче др Хајдер.
Подсећа да се очекивало да ће, због празника, слава и рада скијалишта, крајем јануара и почетком фебруара бити највише заражених и хоспитализованих.
– Међутим, то се десило у другој половини марта и у априлу, што говори у прилог томе да је, кад је реч о корони, заиста тешко било шта прогнозирати. Надам се ће бар ово лето проћи без неког значајног пораста броја заражених и оболелих. За разлику од прошле године, технички смо спремнији и имамо искуства да можемо да одреагујемо брже – истиче др Хајдер.
