POTRESNA ISPOVEST BRATA NAPADAČA NA AMBASADU SAD U PODGORICI: Evo šta Dalibor nije mogao da preboli
"Nismo se nadali da će ovako nešto učiniti"
Majka, brat i uža rodbina ispratili su u petak na večni počinak Dalibora Jaukovića (43), bivšeg pripadnika VJ koji se pre tri dana razneo nakon napada na Ambasadu SAD u Podgorici. Sahranjen je u selu Pridvorica nedaleko od Šavnika, pored oca Mladena.
Pročitajte i:
Njegovog brata Dejana nekoliko sati kasnije novinari su zatekli ispred zgrade u kojoj stanuje u podgoričkom naselju Blok 5, u ulici Vijenci Danila Kiša. Bio je utučen, u crno odeven.
- U petak ujutru sam sahranio brata i teško mi je bilo šta reći. Nismo se nadali da će ovako nešto učiniti. U životu nikome nismo problem napravili. Bio je ponosan što je kao vojnik Vojske Jugoslavije učestvovao u ratu protiv NATO na Kosovu. Nije mogao da preboli što je Crna Gora postala članica Alijanse - priča Dejan, koga je nekoliko metara dalje čekalo policijsko vozilo.
- Zvali su me opet iz policije. Verovatno zbog neke nove izjave - reče Jauković, pre nego što je ušao u automobil.
Na vratima nema smrtovnice, kao ni uobičajene umrlice u novinama.
- Večeras ću poslati čitulju. Čekao sam da prođe sahrana - kazao je kratko Dejan.
Ispred zgrade su ga dočekali mnogobrojni prijatelji, pobratimi. Svi dele tugu sa, kako kažu, časnom familijom koja je uzor po poštenju u celom kvartu.
Posle SAMOUBILAČKOG BOMBAŠKOG NAPADA: Ambasada SAD u Podgorici nastavlja s radom od ponedeljka
- Svi smo u šoku. Bio nam je najbolji komšija, miran i dobar čovek. Ovo nema veze sa terorizmom. Očigledno da ga je velika muka naterala da to učini - pričaju komšije. - Teško su živeli, a on heroj sa Kosova ostao bez posla i perspektive. To nije mogao da podnese. Namerno je izabrao gluvo doba noći kako ne bi nekog drugog povredio. Nije voleo NATO, borio se protiv njih 1999. godine - tvrde komšije.
Mileta Pavićevića, koji je nameravao da ode na sahranu Daliboru kaže:
- Nisam znao da je sahrana već obavljena. Žao mi je tog junaka sa Kosova. Muka i nepravda su ga naterale da ovo učini - dodaje Pavićević.
Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. godine Crne Gore, kaže da je udruženje, iako Dalibor nije bio njihov član, bilo spremno da bude pri ruci porodici u najtežim trenucima.
- Dalibor se nikada nije obraćao za pomoć rukovodstvu udruženja. Zbog nedostatka prostora i novca godinama ne možemo da se bavimo problemima ratnih veterana. Nažalost, država se, uprkos našim upozorenjima, nije posebno bavila problemom posttraumatskog stresnog sindroma kod ratnih veterana - kaže Nikolić i dodaje - Olako se prelazilo i preko ubistava koje su ratni veterani počinili u krugu porodice i njihovih samoubistava.
Mnogo je ratnih veterana po povratku sa ratišta ostalo bez posla. Osim toga, jedino u Crnoj Gori nijedan od boraca iz devedesetih ne prima borački dodatak mada za to postoji zakonski osnov. A siromašnih i obolelih veterana je sve više.
