ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ БРАТА НАПАДАЧА НА АМБАСАДУ САД У ПОДГОРИЦИ: Ево шта Далибор није могао да преболи

Мајка, брат и ужа родбина испратили су у петак на вечни починак Далибора Јауковића (43), бившег припадника ВЈ који се пре три дана разнео након напада на Амбасаду САД у Подгорици. Сахрањен је у селу Придворица недалеко од Шавника, поред оца Младена.

Његовог брата Дејана неколико сати касније новинари су затекли испред зграде у којој станује у подгоричком насељу Блок 5, у улици Вијенци Данила Киша. Био је утучен, у црно одевен.

- У петак ујутру сам сахранио брата и тешко ми је било шта рећи. Нисмо се надали да ће овако нешто учинити. У животу никоме нисмо проблем направили. Био је поносан што је као војник Војске Југославије учествовао у рату против НАТО на Косову. Није могао да преболи што је Црна Гора постала чланица Алијансе - прича Дејан, кога је неколико метара даље чекало полицијско возило.

- Звали су ме опет из полиције. Вероватно због неке нове изјаве - рече Јауковић, пре него што је ушао у аутомобил.

На вратима нема смртовнице, као ни уобичајене умрлице у новинама.

- Вечерас ћу послати читуљу. Чекао сам да прође сахрана - казао је кратко Дејан.

Испред зграде су га дочекали многобројни пријатељи, побратими. Сви деле тугу са, како кажу, часном фамилијом која је узор по поштењу у целом кварту.

После САМОУБИЛАЧКОГ БОМБАШКОГ НАПАДА: Амбасада САД у Подгорици наставља с радом од понедељка

- Сви смо у шоку. Био нам је најбољи комшија, миран и добар човек. Ово нема везе са тероризмом. Очигледно да га је велика мука натерала да то учини - причају комшије. - Тешко су живели, а он херој са Косова остао без посла и перспективе. То није могао да поднесе. Намерно је изабрао глуво доба ноћи како не би неког другог повредио. Није волео НАТО, борио се против њих 1999. године - тврде комшије.

Милета Павићевића, који је намеравао да оде на сахрану Далибору каже:

- Нисам знао да је сахрана већ обављена. Жао ми је тог јунака са Косова. Мука и неправда су га натерале да ово учини - додаје Павићевић.

Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, каже да је удружење, иако Далибор није био њихов члан, било спремно да буде при руци породици у најтежим тренуцима.

- Далибор се никада није обраћао за помоћ руководству удружења. Због недостатка простора и новца годинама не можемо да се бавимо проблемима ратних ветерана. Нажалост, држава се, упркос нашим упозорењима, није посебно бавила проблемом посттрауматског стресног синдрома код ратних ветерана - каже Николић и додаје - Олако се прелазило и преко убистава које су ратни ветерани починили у кругу породице и њихових самоубистава.

Много је ратних ветерана по повратку са ратишта остало без посла. Осим тога, једино у Црној Гори ниједан од бораца из деведесетих не прима борачки додатак мада за то постоји законски основ. А сиромашних и оболелих ветерана је све више.