EVROPA U PAKLU KORONE! Drugi talas odneo više života od prvog: Od pet "najgorih" zemalja, ČETIRI su u našem okruženju
Od 1. avgusta do 6. decembra, kovid-19 je odneo 152.216 života u 27 zemalja Evropske unije, u odnosu na 136.176 u prvom talasu
Pandemija korona virusa u Evropskoj uniji je od 1. avgusta odnela više od 152.000 života. To znači da je ovaj talas, kom se zasad ne nazire kraj, smrtonosniji od onog prolećnog, kada je umrlo 136.000 ljudi. Istočnije zemlje su ovog puta "okrivljene za najezdu".
RUSI UPOZORILI IRANCE: Ne zalećite se, da se ne sapletete...
ISTOVREMENO PROTIV KORONE I GRIPA: Rusi prave "supervakcinu", a tek da vidite kako je laka za primenu
Prednjačili u opuštenosti, sad uvode ograničenja: Evo kako će Šveđani dočekati Božić u doba korone
Tragičan presedan velike epidemije iz 1918. godine se ponovio u Evropskoj uniji. Mračni kosač u obliku korona virusa uzima više života tokom drugog, jesenjeg talasa u odnosu na ono što se događalo tokom proleća 2020.
Od 1. avgusta do 6. decembra, kovid-19 je odneo 152.216 života u 27 zemalja Evropske unije, u odnosu na 136.176 u prvom talasu (od 1. marta do 31. jula), pokazala je statistika Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) i Univerziteta Džons Hopkins.
Ukupno, EU je registrovala 31 smrtni slučaj više na milion stanovnika tokom poslednja četiri meseca nego u prvoj fazi pandemije, a očekuje se da će i zimska sezona da bude smrtonosna.
- Svetlo na kraju tunela - kako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen definisala vakcinu, verovatno će vratiti nadu, ali zasada ne dovoljno brzo da potpuno zaustavi ovo što nam se događa.
ECDC iz svog sedišta u Stokholmu primećuje da postoje značajne razlike od jedne do druge zemlje, a dodaje se da je uticaj pandemije trenutno ostavio tri trenda na kontinentu.
- Imamo zemlje poput Austrije, Grčke ili Mađarske, koje su tokom jeseni zabeležile više smrtnih slučajeva. Drugi kod kojih je na proleće bilo više smrtnih slučajeva, situacija u kojoj se nalazi Španija. I na kraju treća grupa koja je zabeležila sličan broj smrtnih slučajeva u proleće i jesen kao što je slučaj Nemačke i Belgije, mada u nemačkom slučaju znatno nižim ciframa od ostalih - navodi ECDC.
Kolektivno, smrtnost drugog talasa već premašuje mortalitet prvog talasa u 17 od 27 zemalja EU.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu doktor Hans Kluge upozorava na rizik da se pojam talasa protumači kao pokazatelj da su u svakom trenutku potrebni različiti politički ili tehnički odgovori.
- Važno je suočiti se sa pandemijom kao sa jednim događajem koji traje oko dve godine, sa više užurbanih trenutaka i drugima sa većim spokojem - kaže on.
Ističe da smo "na pola puta" i podseća da je "potrebna strategija zaštite koja je uvek ista i koja će i dalje biti, a u koje će samo biti pridodata vakcina".
- Možda se suočavamo sa stabilizacijom brojki u EU, ali to je stabilizacija sa vrlo visokim ciframa. Svakih 17 sekundi osoba u Evropi umre od korona virusa, svakog dana 5.000 porodica oplakuje gubitak voljene osobe - rekla je evropska komesarka za zdravstvo Stela Kirijakides.
Podaci ECDC, koji dodaju i podatke Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške i Lihtenštajna, pokazuju 177.285 umrlih između marta i jula i 172.008 umrlih od 1. avgusta do 7. decembra i to zahvaljujući Britaniji, koja je gotovo upola smanjila broj umrlih.
Ukoliko se uzmu u obzir i druge evropske države, koje nisu članice EU ili uključene u proračun ECDC, kao što su Ukrajina, Srbija ili Moldavija, pojačan je zaključak da je u Evropi kao celini drugi talas smrtonosniji. I u svetu je takođe bilo više smrtnih slučajeva od avgusta, iako je na planetarnom nivou zabeležen kontinuirani porast više od dva različita talasa, navodi španski "El Pais".
Pre 100 godina takođe se dogodilo da je takozvana španska groznica odnela mnogo više života u jesen kada se poklopila sa krajem Prvog svetskog rata. Razmere trenutne katastrofe su manje, a zdravstveni sistemi udaljeni svetlosnim godinama od onih pre jednog veka.
Međutim, korona virus je zatekao EU sa sedam decenija mira. I u prvom i u drugom talasu, evropski partneri su održali određeni vazduh superiornosti pred zlom koje smatraju tipičnim za druge geografske širine. Često je stvarnost bila vidljiva tek kad su prepune mrtvačnice pratile prenatrpane bolnice.
Svaku pogođenu zemlju, sa Italijom kao prvom žrtvom, komšije su posmatrale kao nesrećni izuzetak usred zdravog kontinenta. Teška greška ravnodušnosti skupo je plaćena nekoliko nedelja kasnije, a obrazac je ponovljen tokom drugog talasa koji je bio posebno okrutan u zemljama centralne i istočne Evrope, koje su tokom prvog bile sigurne, a u nekim slučajevima su ignorisale znake upozorenja u susednim zemljama.
Broj smrtnih slučajeva se u Poljskoj između proleća i jesen pomnožio sa 10. U Češkoj ih je čak 20 puta više. Brojke su takođe porasle u Mađarskoj, Rumuniji ili Bugarskoj i većini zemalja bloka kroz koje je virus prošao.
Zemlje sa najvećim porastom umrlih na milion stanovnika između dva talasa u Češka, Slovenija, Bugarska, Mađarska i Hrvatska, tim redom.
Međutim, broj smrtnih slučajeva se takođe povećao u mnogim drugim zemljama poput Nemačke, Portugala, Austrije ili Grčke.
S druge strane, tamo gde je smanjenje broja smrtnih slučajeva na milion stanovnika između jednog i drugog talasa najveće je u Švedskoj, Irskoj i Španiji. U španskom slučaju ovo je uglavnom zbog veoma visoke stope smrtnosti prvog talasa.
Inače, Evropa je sada pred važnim zadatkom da odluči šta će raditi sa svojim građanima za novogodišnje i božićne praznike.
