ЕВРОПА У ПАКЛУ КОРОНЕ! Други талас однео више живота од првог: Од пет "најгорих" земаља, ЧЕТИРИ су у нашем окружењу
Од 1. августа до 6. децембра, ковид-19 је однео 152.216 живота у 27 земаља Европске уније, у односу на 136.176 у првом таласу
Пандемија корона вируса у Европској унији је од 1. августа однела више од 152.000 живота. То значи да је овај талас, ком се засад не назире крај, смртоноснији од оног пролећног, када је умрло 136.000 људи. Источније земље су овог пута "окривљене за најезду".
РУСИ УПОЗОРИЛИ ИРАНЦЕ: Не залећите се, да се не саплетете...
ИСТОВРЕМЕНО ПРОТИВ КОРОНЕ И ГРИПА: Руси праве "супервакцину", а тек да видите како је лака за примену
Предњачили у опуштености, сад уводе ограничења: Ево како ће Швеђани дочекати Божић у доба короне
Трагичан преседан велике епидемије из 1918. године се поновио у Европској унији. Мрачни косач у облику корона вируса узима више живота током другог, јесењег таласа у односу на оно што се догађало током пролећа 2020.
Од 1. августа до 6. децембра, ковид-19 је однео 152.216 живота у 27 земаља Европске уније, у односу на 136.176 у првом таласу (од 1. марта до 31. јула), показала је статистика Европског центра за контролу и превенцију болести (ЕЦДЦ) и Универзитета Џонс Хопкинс.
Укупно, ЕУ је регистровала 31 смртни случај више на милион становника током последња четири месеца него у првој фази пандемије, а очекује се да ће и зимска сезона да буде смртоносна.
- Светло на крају тунела - како је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен дефинисала вакцину, вероватно ће вратити наду, али засада не довољно брзо да потпуно заустави ово што нам се догађа.
ЕЦДЦ из свог седишта у Стокхолму примећује да постоје значајне разлике од једне до друге земље, а додаје се да је утицај пандемије тренутно оставио три тренда на континенту.
- Имамо земље попут Аустрије, Грчке или Мађарске, које су током јесени забележиле више смртних случајева. Други код којих је на пролеће било више смртних случајева, ситуација у којој се налази Шпанија. И на крају трећа група која је забележила сличан број смртних случајева у пролеће и јесен као што је случај Немачке и Белгије, мада у немачком случају знатно нижим цифрама од осталих - наводи ЕЦДЦ.
Колективно, смртност другог таласа већ премашује морталитет првог таласа у 17 од 27 земаља ЕУ.
Директор Светске здравствене организације за Европу доктор Ханс Клуге упозорава на ризик да се појам таласа протумачи као показатељ да су у сваком тренутку потребни различити политички или технички одговори.
- Важно је суочити се са пандемијом као са једним догађајем који траје око две године, са више ужурбаних тренутака и другима са већим спокојем - каже он.
Истиче да смо "на пола пута" и подсећа да је "потребна стратегија заштите која је увек иста и која ће и даље бити, а у које ће само бити придодата вакцина".
- Можда се суочавамо са стабилизацијом бројки у ЕУ, али то је стабилизација са врло високим цифрама. Сваких 17 секунди особа у Европи умре од корона вируса, сваког дана 5.000 породица оплакује губитак вољене особе - рекла је европска комесарка за здравство Стела Киријакидес.
Подаци ЕЦДЦ, који додају и податке Уједињеног Краљевства, Норвешке и Лихтенштајна, показују 177.285 умрлих између марта и јула и 172.008 умрлих од 1. августа до 7. децембра и то захваљујући Британији, која је готово упола смањила број умрлих.
Уколико се узму у обзир и друге европске државе, које нису чланице ЕУ или укључене у прорачун ЕЦДЦ, као што су Украјина, Србија или Молдавија, појачан је закључак да је у Европи као целини други талас смртоноснији. И у свету је такође било више смртних случајева од августа, иако је на планетарном нивоу забележен континуирани пораст више од два различита таласа, наводи шпански "Ел Паис".
Пре 100 година такође се догодило да је такозвана шпанска грозница однела много више живота у јесен када се поклопила са крајем Првог светског рата. Размере тренутне катастрофе су мање, а здравствени системи удаљени светлосним годинама од оних пре једног века.
Међутим, корона вирус је затекао ЕУ са седам деценија мира. И у првом и у другом таласу, европски партнери су одржали одређени ваздух супериорности пред злом које сматрају типичним за друге географске ширине. Често је стварност била видљива тек кад су препуне мртвачнице пратиле пренатрпане болнице.
Сваку погођену земљу, са Италијом као првом жртвом, комшије су посматрале као несрећни изузетак усред здравог континента. Тешка грешка равнодушности скупо је плаћена неколико недеља касније, а образац је поновљен током другог таласа који је био посебно окрутан у земљама централне и источне Европе, које су током првог биле сигурне, а у неким случајевима су игнорисале знаке упозорења у суседним земљама.
Број смртних случајева се у Пољској између пролећа и јесен помножио са 10. У Чешкој их је чак 20 пута више. Бројке су такође порасле у Мађарској, Румунији или Бугарској и већини земаља блока кроз које је вирус прошао.
Земље са највећим порастом умрлих на милион становника између два таласа у Чешка, Словенија, Бугарска, Мађарска и Хрватска, тим редом.
Међутим, број смртних случајева се такође повећао у многим другим земљама попут Немачке, Португала, Аустрије или Грчке.
С друге стране, тамо где је смањење броја смртних случајева на милион становника између једног и другог таласа највеће је у Шведској, Ирској и Шпанији. У шпанском случају ово је углавном због веома високе стопе смртности првог таласа.
Иначе, Европа је сада пред важним задатком да одлучи шта ће радити са својим грађанима за новогодишње и божићне празнике.
