GORANA JE MAJKA OSTAVILA U KESI U PRODAVNICI: Posle 30 godina našao je oca, ali ga je sačekao još teži udarac
Goran Raspor beskućnik je od rođenja. Naime, majka ga ostavila s tri meseca ispred radnje.
- Izvadila je veknu hleba i mene ubacila u platnenu vreću. Trgovac je zvao policiju i Socijalnu službu, došli su po mene, onda su me odvezli u jaslice na Potok do treće godine. Od treće do 14. godine sam bio u Domu za nezbrinutu decu Lovran, od 14. do 18. u Centru za odgoj i sa 18 godina i pet dana opet na ulici - rekao je Goran.
PEČENJE RAKIJE POŠLO PO ZLU! Izazvali požar, povređen čovek (73), pričinjena velika šteta
Hrvatska planski blokira rešavanje pitanja nestalih Srba! Linta bez dlake na jeziku
PREMIJER SLOVENIJE PODRŽAO TRAMPA NA TVITERU: Svetu očajnički trebaju jake Sjedinjene Države!
Sa 32 godine je pokušao da stupi u kontakt sa ocem i majkom. Majka, kaže, nije htela da ima posla sa njim. Ali otkrila mu je ime njegova oca.
Pronašao ga je na Rabu, sreli su se i razgovarali. Otac je već imao svoju porodicu, ali je primio Gorana kod sebe. Živeo je sa porodicom njegovog oca 10 godina, sve dok se otac nije razboleo i preminuo.
Njegova supruga odlučila je da Goran treba da ode. Nije ga, kaže Goran, htela pod svojim krovom. Ponovno je postao beskućnik.
- Sa 32 godine sam shvatio šta znači imati oca ili mamu. Do tada to nisam znao, za mene je to bila nepoznanica. Ali kako je sve ispalo - najradije bih da ih nikad nisam upoznao - kaže danas Goran.
Pokrenuo je ostavinski postupak, obratio se Udruženju Oaza koja se brine za beskućnike. Primili su ga, pomogli mu, od grada je sada dobio i smeštaj.
Ima problema sa zdravljem, ali ne gubi nadu, veruje da ga čekaju bolji dani. Smatra da biti beskućnik u Rijeci i nije tako strašno. Grad ima dobar program, kaže, "imaš se gde da se obučeš, okupaš i prespavaš". A i Riječani su spremni da pomognu, imaju razumevanja, ne osuđuju beskućnike jer znaju da je u današnje vreme izgubiti krov nad glavom, nažalost, lako moguće.
