ГОРАНА ЈЕ МАЈКА ОСТАВИЛА У КЕСИ У ПРОДАВНИЦИ: После 30 година нашао је оца, али га је сачекао још тежи ударац
Горан Распор бескућник је од рођења. Наиме, мајка га оставила с три месеца испред радње.
- Извадила је векну хлеба и мене убацила у платнену врећу. Трговац је звао полицију и Социјалну службу, дошли су по мене, онда су ме одвезли у јаслице на Поток до треће године. Од треће до 14. године сам био у Дому за незбринуту децу Ловран, од 14. до 18. у Центру за одгој и са 18 година и пет дана опет на улици - рекао је Горан.
ПЕЧЕЊЕ РАКИЈЕ ПОШЛО ПО ЗЛУ! Изазвали пожар, повређен човек (73), причињена велика штета
Хрватска плански блокира решавање питања несталих Срба! Линта без длаке на језику
ПРЕМИЈЕР СЛОВЕНИЈЕ ПОДРЖАО ТРАМПА НА ТВИТЕРУ: Свету очајнички требају јаке Сједињене Државе!
Са 32 године је покушао да ступи у контакт са оцем и мајком. Мајка, каже, није хтела да има посла са њим. Али открила му је име његова оца.
Пронашао га је на Рабу, срели су се и разговарали. Отац је већ имао своју породицу, али је примио Горана код себе. Живео је са породицом његовог оца 10 година, све док се отац није разболео и преминуо.
Његова супруга одлучила је да Горан треба да оде. Није га, каже Горан, хтела под својим кровом. Поновно је постао бескућник.
- Са 32 године сам схватио шта значи имати оца или маму. До тада то нисам знао, за мене је то била непознаница. Али како је све испало - најрадије бих да их никад нисам упознао - каже данас Горан.
Покренуо је оставински поступак, обратио се Удружењу Оаза која се брине за бескућнике. Примили су га, помогли му, од града је сада добио и смештај.
Има проблема са здрављем, али не губи наду, верује да га чекају бољи дани. Сматра да бити бескућник у Ријеци и није тако страшно. Град има добар програм, каже, "имаш се где да се обучеш, окупаш и преспаваш". А и Ријечани су спремни да помогну, имају разумевања, не осуђују бескућнике јер знају да је у данашње време изгубити кров над главом, нажалост, лако могуће.