HRVATSKA OPET KUKUMAVČI! Ovako su reagovali na Rezoluciju o Jasenovcu koju je usvojila Crna Gora!
Nakon vesti da je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac i logorima Dahauu i Mauthauzenu, odluku koju je Hrvatska još juče kritikovala, stigla je reakcija iz Hrvatske
Danas je za usvajanje rezolucije glasao "za" 41 poslanik, dok je jedan bio protiv, a nije bilo uzdržanih.
Hrvatski mediji su se dodatno naoštrili, pa se proširila spekulacija o mogućem proterivanju crnogorskih poslanika iz ove zemlje.
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske izdalo je preteće saopštenje:
- Ovo je neprihvatljivo i nepotrebno, ne može se smatrati dobronamjernim i dobrosusedskim.
Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova žali što je Crna Gora odlučila da zanemari pozive Republike Hrvatske da ne politizira žrtve Jasenovca i ne povlači poteze koji bi se na negativan način mogli odraziti na naše bilateralne odnose i evropski put Crne Gore.
Ovaj postupak Crne Gore ne može se smatrati dobronamernim i dobrosusedskim u odnosu na Republiku Hrvatsku niti je u skladu s deklarisanim ciljem članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.
Dobrosusedski odnosi su jedan od ključnih elemenata procesa proširenja kao i procesa stabilizacije i pridruživanja te jedan od ključnih kriterijuma za ocenjivanje napretka u pristupnom procesu Crne Gore, saglasno Pregovaračkom okviru Evropske unije za Crnu Goru.
Podsećamo, u skladu Zajedničkom stajalištu EU za poglavlje 23, predstavljenom na Međuvladinoj konferenciji 26. juna 2024., Crna Gora mora pokazati napredak i rezultate vezano za procesuiranje ratnih zločina, uključujući utvrđivanje odgovornosti na visokom nivou, rešavanje slučajeva nestalih osoba kao i pitanje odšteta za žrtve te zaštitu nacionalnih manjina i njihovih prava.
Republika Hrvatska očekuje da će Crna Gora prioritetno pristupiti rešavanju pitanja utvrđivanja odgovornosti za zločine koje su državljani Crne Gore izvršili tokom agresije na Republiku Hrvatsku devedesetih godina. To osobito uključuje i one počinjene prilikom napada na Dubrovnik koji je započeo 1. oktobra 1991. i opsade grada koja je trajala do maja 1992., kao i zločine počinjene nad hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, uključujući u logoru Morinj u kojem je bilo zatočeno više od 350 hrvatskih državljana - navodi se u delu saopštenja.