ХРВАТСКА ОПЕТ КУКУМАВЧИ! Овако су реаговали на Резолуцију о Јасеновцу коју је усвојила Црна Гора!
Након вести да је Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац и логорима Дахауу и Mauthauzenu, одлуку коју је Хрватска још јуче критиковала, стигла је реакција из Хрватске
Данас је за усвајање резолуције гласао "за" 41 посланик, док је један био против, а није било уздржаних.
Хрватски медији су се додатно наоштрили, па се проширила спекулација о могућем протеривању црногорских посланика из ове земље.
Министарство спољних и европских послова Хрватске издало је претеће саопштење:
- Ово је неприхватљиво и непотребно, не може се сматрати добронамјерним и добросуседским.
Министарство вањских и европских послова жали што је Црна Гора одлучила да занемари позиве Републике Хрватске да не политизира жртве Јасеновца и не повлачи потезе који би се на негативан начин могли одразити на наше билатералне односе и европски пут Црне Горе.
Овај поступак Црне Горе не може се сматрати добронамерним и добросуседским у односу на Републику Хрватску нити је у складу с декларисаним циљем чланства Црне Горе у Европској унији.
Добросуседски односи су један од кључних елемената процеса проширења као и процеса стабилизације и придруживања те један од кључних критеријума за оцењивање напретка у приступном процесу Црне Горе, сагласно Преговарачком оквиру Европске уније за Црну Гору.
Подсећамо, у складу Заједничком стајалишту ЕУ за поглавље 23, представљеном на Међувладиној конференцији 26. јуна 2024., Црна Гора мора показати напредак и резултате везано за процесуирање ратних злочина, укључујући утврђивање одговорности на високом нивоу, решавање случајева несталих особа као и питање одштета за жртве те заштиту националних мањина и њихових права.
Република Хрватска очекује да ће Црна Гора приоритетно приступити решавању питања утврђивања одговорности за злочине које су држављани Црне Горе извршили током агресије на Републику Хрватску деведесетих година. То особито укључује и оне почињене приликом напада на Дубровник који је започео 1. октобра 1991. и опсаде града која је трајала до маја 1992., као и злочине почињене над хрватским држављанима у Црној Гори, укључујући у логору Морињ у којем је било заточено више од 350 хрватских држављана - наводи се у делу саопштења.