HRVATSKI MEDIJI ODUŠEVLJENI: Kako to da je Srbija u svetskom vrhu po broju vakcinisanih, a Hrvatska na DNU EVROPE
Dok se Srbija uz Veliku Britaniju, pozicionirala kao evropski predvodnik u vakcinisanju protiv kovida-19, Hrvatska je ponovo na začelju Evrope, piše Indeks.
Dok se Srbija pozicionirala kao evropski lider u vakcinaciji protiv Kovida-19, rame uz rame Velikoj Britaniji, Hrvatska je ponovno na dnu Evrope, a vakcine i dalje stižu "na kašičicu".
SLOVENIJA IZLAZI IZ LOKDAUNA: Uveli potpuno nova pravila za kafiće i restorane, počinje post-kovid vreme
SRBIJA ŠALJE JOŠ VAKCINA CRNOJ GORI: Još jedna donacija sprema se put Podgorice
CRNA GORA LEČITI SE MORA, ALI NEMA GDE: Ostalo samo 13 slobodnih kreveta u gradu na obali Jadrana
Podaci stranice Our World in Data pokazuju da je Hrvatska treća najlošija u EU po broju vakcinisanih jednom dozom na 100 stanovnika (grafikon dole).
- Do kraja februara u Hrvatsku je stiglo 315.870 doza vakcine, a plan je da do kraja kvartala taj broj naraste na 742.527. No kako iz dana u dan, iznova i iznova u Hrvatskoj svedočimo novim zastojima i odgodama u isporukama cjepiva te njihovim smanjenjima, teško je verovati da će se ovaj plan ostvariti - piše Index.
Budući da u Hrvatskoj, prema podacima ZJZ Andrija Štampar, ima oko 832.000 starijih od 65 te da je do sada za vakcinaciju prioriteta - medicinskih radnika i radnika i štićenika domova za starije, ali i za brojne ''uglednike'' - potrošeno preko 100.000 doza, lako je izračunati da do kraja prvog kvartala neće biti dovoljno vakcina ni da se vakcinišu svi stariji od 65 godina, posebno ne sa dve doze, a kamoli još i svi drugi rizični poput ljudi s hroničnim bolestima.
Drugim rečima, za očekivati je da ćemo leto dočekati, a da nam neće biti vakinisani čak ni svi rizični, navode hrvatski mediji.
Srbija, kako je već dobro poznato širom EU, stoji neuporedivo bolje. Zanimljivo je pritom da u nju urednije stižu čak i vakcine koje je naručila manje od Hrvatske, poput AstraZenece i Fajzera.
Podsetimo, Hrvatska je naručila vakcine u sledećim količinama:
AstraZeneca/Oxford (adenovirusna vektorska vakcina) - 2.700.000 doza
Johnson & Johnson/Janssen (adenovirusna vektorska vakcinao) - 900.000 doza
Pfizer/BioNTech (mRNA vakcina) - 1.000.000 doza
Moderna (mRNA vakcina) - 1.000.000 doza
Srbija je u novembru potpisala predugovor s Fajzerom o isporuci 350.000 doza do kraja marta, dok je Hrvatska, kako navodi portal Index, naručila milion doza.
Srbija je do sada dobila oko 90.000 doza vakcine Fajzer i to tačno na datume i u količinama u kojima je to najavio srpski predsednik Aleksandar Vučić, dok je Hrvatska, koja je naručila skoro tri puta više, dobila oko 156.000, dakle neproporcionalno manje kada se gleda narudžba te manje nego što je bilo obećano.
Zanimljivo je u tom kontekstu izveštaj koje su mediji dobili od srpske ambasade koje pokazuje organizaciju i tempo kojim Srbija nabavlja vakcine i vakciniše građane.
Masovna vakcinacija u Srbiji počelo je 19. januara. Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt-centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije. Građani mogu birati vakcinu koje žele primiti, a dostupna su im: Fajzer, kineski Sinofarm, ruski Sputnik V i AstraZeneca. Dana 21. januara u Srbiju je stiglo 150.000 vakcina AstraZenece. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja je dobila ovu vakcinu. Srbija je, uz Ujedinjene Arapske Emirate, treća zemlja koja na raspolaganju ima više od tri vakcine. Prema broju vakcinisanih na milion stanovnika, druga je u Evropi, nakon Velike Britanije, a prema broju vakcinisanih drugom dozom na milijun stanovnika prva je u Evropi. Nakon Srbije slede Malta i Island. Srbija na milion stanovnika ima 181.000 vakcinisanih (do 5. marta ima preko 20% vakcinisanih građana).
Srbija je 5. zemlja u svetu kada je reč o broju vakcinisanih građana na 1.000.000 stanovnika, nakon Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Velike Britanije (Srbija je 25. januara pretekla SAD). U apsolutnim brojevima Srbija ima više dva puta vakcinisanih građana nego što to zajedno imaju Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija. Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a slede je Rumunija, Slovenija, Mađarska, Hrvatska, Bugarska i Albanija", stoji u mejlu srpske ambasade koji su pre nekoliko dana dobili mediji.
U nastavku mejla detaljno su nabrojali sve datume isporuka.
- Srbija je potpisala ugovore za nabavku 12.332.200 vakcinaa, od čega je do kraja februara stiglo oko 2 miliona. U Srbiji je obavljeno 1.375.872 vakcinacija, a više od 500.000 ljudi dobilo je dve doze - stoji, među ostalom, u dugačkom mejlu.
Pre svega problem je u tome što je EU veliko tržište za koje nije lako isporučiti sve naručene doze. EU je do sredine januara ukupno naručila 2.6 milijardi doza vakcina. Od svakog od odobrenih proizvođača naručene su na stotine miliona. EU je do sada dobila 47.230.325 doza vakcina. Budući da ima 447.7 milona stanovnika, to je količina koja je dovoljna da se jednom dozom vakciniše oko 10% stanovništva. Naravno, sve vakcine koje su stigle još nisu iskorišćene, a deo je upotrijebljen za vakcinisanje drugom dozom.
Hrvatska dobija svoje narudžbe onim tempom kojim stižu u EU u onim količinama koje je naručila. Primera radi, budući da je naručila puno vakcina od kompanija AstraZeneca i Johnson&Johnson, a da je njihova registracija u EU kasnila, Hrvatska je vakcine do sada dobijala s kašnjenjem i u manjim količinama.
Prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), imunizacija prvom dozom u EU uglavnom ne varira jako od zemlje do zemlje – kreće se između 3.5% u Bugarskoj do 12.6% u Malti. U Hrvatskoj je do sada vakcinisano oko 5% stanovništva. Prosek vakcinisanih prvom dozom u EU je 6.4%, a Nemačka je do sada vakcinisala oko 5.9% svojih građana. To je uglavnom u skladu s obećanjem Evropske komisije da će vakcine biti pravedno raspodjeljivana prema broju stanovnika.
Srbija je s druge strane do sada vakcinisala više od 18% svog stanovništva.
Države koje na tržištu vakcina nastupaju kao samostalni igrači imaju određenu prednost jer naručuju po nekoliko stotina hiljada ili miliona doza vakcine od jednog proizvođača, zavisno o brojnosti svoje populacije. To je svakoj kompaniji relativno lako za isporuku, a one time osiguravaju širenje na nova tržišta. Tu se može povući paralela s majstorom koji odlazi obaviti neki posao u neku novu kuću, iako nije dovršio posao u prvoj koji je već započeo, a koji mu je delom već plaćen – onaj prvi mu je siguran, a novi mu uvek dobro dođe.
Takođe, samostalni igrači mogu ponuditi nešto više novca po dozi vakcine, a osim toga za kompanije je to svež novac, dok je isporučivanje velikim ulagačima barem delom odrađivanje dugova za ono što je uloženo još u fazi razvoja vakcine.
Srbija je pak u ovoj situaciji dobro iskoristila svoj geopolitički položaj nezavisnosti o EU s jedne strane te dobrih diplomatskih odnosa s Rusijom i Kinom s druge. Srpski mediji naveliko pišu o tome kako je Kina svojom ponudom velikih količina vakcina Srbiji očito povukla potez koji je predstavlja kao zainteresiranog partnera u regionu.
Veliki problem u celoj priči su i loši ugovori koje je s proizvođačima sklopila EU.
Jedna od ključnih razlika među ugovorima koje su sklopile Velika Britanija i EU jeste u njihovoj veličini i preciznosti – dok ugovor EU sadrži samo 18 članaka na 34 stranice, sporazum Velike Britanije ima 31 članak na 46 stranica.
Primera radi, za razliku od ugovora EU, britanski ima dodatni članak (13.2.9) koji kaže da AstraZeneca "neće sklopiti nikakav sporazum s bilo kojom stranom vladom, donatorskim fondom ili trećom stranom koji bi svojim zahtevima bio u sukobu s AZ-ovom obavezom iz ovog sporazuma ili koji bi bio takav da bi se razumno moglo očekivati da bi mogao sprečiti AZ da izvršava svoje navedene obaveze."
Tu je ključno da je AstraZeneca već videla da njene obaveze prema EU, koje su potpisane dan ranije, neće uticati na njen sporazum s Velikom Britanijom.
Nadalje, ugovor s EU temelji se na "predviđenom vremenskom rasporedu", dok britanski, sasvim suprotno tome, tačno opisuje postupak koji garantuje blagovremenu isporuku doza. Ovaj postupak temelji se na "preliminarnom kalendaru".
Takođe, dva ugovora bitno drugačije definišu cene. U oba se cene temelje na "troškovima sirovina". No, dok ugovor EU sadrži fiksnu vrednost, britanski je ne sadrži - on je fleksibilan tako da je AstraZeneca imala mogućnost da poveća cenu u slučaju da su nastali nepredviđeni troškovi. Naravno, to je za kompaniju povoljniji uslov.
Zanimljivo je da se u konačnom dogodilo da je EU, kao jedan od najbogatijih blokova na svetu, škrtario s cenama dok su neke značajno siromašnije zemlje platile više kako bi izbjegle plaćanje puno veće cene urušavanja zdravstva.
Konačno tu je i vreme potpisivanja ugovora. Velika Britanija i AstraZeneca imale su sporazum već u maju, a on je na kraju potpisan samo dan nakon ugovora s EU.
SAD, Velika Britanija i EU naručile su približno isti broj doza vakcina po glavi stanovnika, više od pet doza po stanovniku. No ubrzanim postupkom odobravanja, odabirom nekih proizvođača nauštrb drugih, a u slučaju Velike Britanije i SAD-a i investiranjem unapred kako bi se kompanijama pomoglo u razvoju i pojačavanju proizvodnih kapaciteta, London i Vašington bili su u startu brži od Brisela.
Ukupno su Velika Britanija i SAD unapred potrošile oko sedam puta više po stanovniku za razvoj, nabavku i proizvodnju nego EU, pokazuju podaci Airfinityja, londonske analitičke kompanije. Iako brojke uključuju različite vrste finansiranja i možda nisu sasvim za poređenje, podaci ukazuju da su zemlje EU trebale bolje i ranije koristiti svoju moć kako bi finansirale nadogradnju fabrika i dobavljače sirovina za vakcina, smatra Rasmus Bech Hansen, direktor Airfinityja, a prenosi FT.
- Stvari nisu jednostavne, ali mislim da u pandemiji postoje posebne okolnosti. Sve je pitanje kompromisa, a ključan je i tajming; nedelje i meseci puno znače - rekao je Bech Hansen.
Evropska unija bila je takođe sputana sporijim regulatornim odobrenjima. Vodeća vakcina "Pfizer" u Velikoj Britaniji je odobreno 2. decembra, u SAD-u 11. decembra, a u EU tek 21. decembra. Vašingron i London skratili su proces izdavanjem hitnih odobrenja za uporabu, a nacionalne vlade preuzele su deo rizika od odgovornosti za proizvod umesto proizvođača.
EU je sklopila dogovore oko isporuke dve milijarde doza od osam proizvođača te je objavila kako od dobavljača očekuje da će od aprila uveliko povećati isporuke članicama. Trenutno ima narudžbine za 760 miliona doza kod Pfizera i Moderne, no samo 355 miliina biće sigurno isporučeno pre septembra.
U Velikoj Britaniji živi 67 miliona ljudi, a vlada je ubrzala imunizaciju Fajzerovim i AstraZenekinim vakcinama. Zasad nisu objavljeni detalji o rokovima za buduće isporuke. AstraZeneca je rekla kako radi na tome da ispuni cilj i do kraja godine isporučuje dva miliona doza nedeljno, no brojke će verovatno varirati iz nedelje u nedelju.
Evropska unija će verovatno profitirati od povećane ponude krajem godine, kad američka kompanija Moderna poveća svoju proizvodnju. EU je naručila 160 miliona doza, dok je Velika Britanija kupila samo sedam miliona.
Vest sa portala Index.hr možete pročitati klikom OVDE
