ХРВАТСКИ МЕДИЈИ ОДУШЕВЉЕНИ: Како то да је Србија у светском врху по броју вакцинисаних, а Хрватска на ДНУ ЕВРОПЕ
Док се Србија уз Велику Британију, позиционирала као европски предводник у вакцинисању против ковида-19, Хрватска је поново на зачељу Европе, пише Индекс.
Док се Србија позиционирала као европски лидер у вакцинацији против Ковида-19, раме уз раме Великој Британији, Хрватска је поновно на дну Европе, а вакцине и даље стижу "на кашичицу".
СЛОВЕНИЈА ИЗЛАЗИ ИЗ ЛОКДАУНА: Увели потпуно нова правила за кафиће и ресторане, почиње пост-ковид време
СРБИЈА ШАЉЕ ЈОШ ВАКЦИНА ЦРНОЈ ГОРИ: Још једна донација спрема се пут Подгорице
ЦРНА ГОРА ЛЕЧИТИ СЕ МОРА, АЛИ НЕМА ГДЕ: Остало само 13 слободних кревета у граду на обали Јадрана
Подаци странице Оур World ин Дата показују да је Хрватска трећа најлошија у ЕУ по броју вакцинисаних једном дозом на 100 становника (графикон доле).
- До краја фебруара у Хрватску је стигло 315.870 доза вакцине, а план је да до краја квартала тај број нарасте на 742.527. Но како из дана у дан, изнова и изнова у Хрватској сведочимо новим застојима и одгодама у испорукама цјепива те њиховим смањењима, тешко је веровати да ће се овај план остварити - пише Index.
Будући да у Хрватској, према подацима ЗЈЗ Андрија Штампар, има око 832.000 старијих од 65 те да је до сада за вакцинацију приоритета - медицинских радника и радника и штићеника домова за старије, али и за бројне ''угледнике'' - потрошено преко 100.000 доза, лако је израчунати да до краја првог квартала неће бити довољно вакцина ни да се вакцинишу сви старији од 65 година, посебно не са две дозе, а камоли још и сви други ризични попут људи с хроничним болестима.
Другим речима, за очекивати је да ћемо лето дочекати, а да нам неће бити вакинисани чак ни сви ризични, наводе хрватски медији.
Србија, како је већ добро познато широм ЕУ, стоји неупоредиво боље. Занимљиво је притом да у њу уредније стижу чак и вакцине које је наручила мање од Хрватске, попут АстраЗенеце и Фајзера.
Подсетимо, Хрватска је наручила вакцине у следећим количинама:
AstraZeneca/Oxford (аденовирусна векторска вакцина) - 2.700.000 доза
Јохнсон & Johnson/Janssen (аденовирусна векторска вакцинао) - 900.000 доза
Pfizer/BioNTech (мРНА вакцина) - 1.000.000 доза
Модерна (мРНА вакцина) - 1.000.000 доза
Србија је у новембру потписала предуговор с Фајзером о испоруци 350.000 доза до краја марта, док је Хрватска, како наводи портал Index, наручила милион доза.
Србија је до сада добила око 90.000 доза вакцине Фајзер и то тачно на датуме и у количинама у којима је то најавио српски председник Александар Вучић, док је Хрватска, која је наручила скоро три пута више, добила око 156.000, дакле непропорционално мање када се гледа наруџба те мање него што је било обећано.
Занимљиво је у том контексту извештај које су медији добили од српске амбасаде које показује организацију и темпо којим Србија набавља вакцине и вакцинише грађане.
Масовна вакцинација у Србији почело је 19. јануара. Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт-центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације. Грађани могу бирати вакцину које желе примити, а доступна су им: Фајзер, кинески Синофарм, руски Спутник В и АстраЗенеца. Дана 21. јануара у Србију је стигло 150.000 вакцина АстраЗенеце. Србија је прва земља на Балкану која је добила ову вакцину. Србија је, уз Уједињене Арапске Емирате, трећа земља која на располагању има више од три вакцине. Према броју вакцинисаних на милион становника, друга је у Европи, након Велике Британије, а према броју вакцинисаних другом дозом на милијун становника прва је у Европи. Након Србије следе Малта и Исланд. Србија на милион становника има 181.000 вакцинисаних (до 5. марта има преко 20% вакцинисаних грађана).
Србија је 5. земља у свету када је реч о броју вакцинисаних грађана на 1.000.000 становника, након Израела, Сејшела, Уједињених Арапских Емирата и Велике Британије (Србија је 25. јануара претекла САД). У апсолутним бројевима Србија има више два пута вакцинисаних грађана него што то заједно имају Мађарска, Словенија, Хрватска, Бугарска, Црна Гора, Северна Македонија и Албанија. Србија је убедљиво прва у региону по броју вакцинисаних на милион становника, а следе је Румунија, Словенија, Мађарска, Хрватска, Бугарска и Албанија", стоји у мејлу српске амбасаде који су пре неколико дана добили медији.
У наставку мејла детаљно су набројали све датуме испорука.
- Србија је потписала уговоре за набавку 12.332.200 вакцинаа, од чега је до краја фебруара стигло око 2 милиона. У Србији је обављено 1.375.872 вакцинација, а више од 500.000 људи добило је две дозе - стоји, међу осталом, у дугачком мејлу.
Пре свега проблем је у томе што је ЕУ велико тржиште за које није лако испоручити све наручене дозе. ЕУ је до средине јануара укупно наручила 2.6 милијарди доза вакцина. Од сваког од одобрених произвођача наручене су на стотине милиона. ЕУ је до сада добила 47.230.325 доза вакцина. Будући да има 447.7 милона становника, то је количина која је довољна да се једном дозом вакцинише око 10% становништва. Наравно, све вакцине које су стигле још нису искоришћене, а део је употријебљен за вакцинисање другом дозом.
Хрватска добија своје наруџбе оним темпом којим стижу у ЕУ у оним количинама које је наручила. Примера ради, будући да је наручила пуно вакцина од компанија АстраЗенеца и Johnson&Johnson, а да је њихова регистрација у ЕУ каснила, Хрватска је вакцине до сада добијала с кашњењем и у мањим количинама.
Према Европском центру за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), имунизација првом дозом у ЕУ углавном не варира јако од земље до земље – креће се између 3.5% у Бугарској до 12.6% у Малти. У Хрватској је до сада вакцинисано око 5% становништва. Просек вакцинисаних првом дозом у ЕУ је 6.4%, а Немачка је до сада вакцинисала око 5.9% својих грађана. То је углавном у складу с обећањем Европске комисије да ће вакцине бити праведно расподјељивана према броју становника.
Србија је с друге стране до сада вакцинисала више од 18% свог становништва.
Државе које на тржишту вакцина наступају као самостални играчи имају одређену предност јер наручују по неколико стотина хиљада или милиона доза вакцине од једног произвођача, зависно о бројности своје популације. То је свакој компанији релативно лако за испоруку, а оне тиме осигуравају ширење на нова тржишта. Ту се може повући паралела с мајстором који одлази обавити неки посао у неку нову кућу, иако није довршио посао у првој који је већ започео, а који му је делом већ плаћен – онај први му је сигуран, а нови му увек добро дође.
Такође, самостални играчи могу понудити нешто више новца по дози вакцине, а осим тога за компаније је то свеж новац, док је испоручивање великим улагачима барем делом одрађивање дугова за оно што је уложено још у фази развоја вакцине.
Србија је пак у овој ситуацији добро искористила свој геополитички положај независности о ЕУ с једне стране те добрих дипломатских односа с Русијом и Кином с друге. Српски медији навелико пишу о томе како је Кина својом понудом великих количина вакцина Србији очито повукла потез који је представља као заинтересираног партнера у региону.
Велики проблем у целој причи су и лоши уговори које је с произвођачима склопила ЕУ.
Једна од кључних разлика међу уговорима које су склопиле Велика Британија и ЕУ јесте у њиховој величини и прецизности – док уговор ЕУ садржи само 18 чланака на 34 странице, споразум Велике Британије има 31 чланак на 46 страница.
Примера ради, за разлику од уговора ЕУ, британски има додатни чланак (13.2.9) који каже да АстраЗенеца "неће склопити никакав споразум с било којом страном владом, донаторским фондом или трећом страном који би својим захтевима био у сукобу с АЗ-овом обавезом из овог споразума или који би био такав да би се разумно могло очекивати да би могао спречити АЗ да извршава своје наведене обавезе."
Ту је кључно да је АстраЗенеца већ видела да њене обавезе према ЕУ, које су потписане дан раније, неће утицати на њен споразум с Великом Британијом.
Надаље, уговор с ЕУ темељи се на "предвиђеном временском распореду", док британски, сасвим супротно томе, тачно описује поступак који гарантује благовремену испоруку доза. Овај поступак темељи се на "прелиминарном календару".
Такође, два уговора битно другачије дефинишу цене. У оба се цене темеље на "трошковима сировина". Но, док уговор ЕУ садржи фиксну вредност, британски је не садржи - он је флексибилан тако да је АстраЗенеца имала могућност да повећа цену у случају да су настали непредвиђени трошкови. Наравно, то је за компанију повољнији услов.
Занимљиво је да се у коначном догодило да је ЕУ, као један од најбогатијих блокова на свету, шкртарио с ценама док су неке значајно сиромашније земље платиле више како би избјегле плаћање пуно веће цене урушавања здравства.
Коначно ту је и време потписивања уговора. Велика Британија и АстраЗенеца имале су споразум већ у мају, а он је на крају потписан само дан након уговора с ЕУ.
САД, Велика Британија и ЕУ наручиле су приближно исти број доза вакцина по глави становника, више од пет доза по становнику. Но убрзаним поступком одобравања, одабиром неких произвођача науштрб других, а у случају Велике Британије и САД-а и инвестирањем унапред како би се компанијама помогло у развоју и појачавању производних капацитета, Лондон и Вашингтон били су у старту бржи од Брисела.
Укупно су Велика Британија и САД унапред потрошиле око седам пута више по становнику за развој, набавку и производњу него ЕУ, показују подаци Airfinityja, лондонске аналитичке компаније. Иако бројке укључују различите врсте финансирања и можда нису сасвим за поређење, подаци указују да су земље ЕУ требале боље и раније користити своју моћ како би финансирале надоградњу фабрика и добављаче сировина за вакцина, сматра Расмус Bech Хансен, директор Airfinityja, а преноси ФТ.
- Ствари нису једноставне, али мислим да у пандемији постоје посебне околности. Све је питање компромиса, а кључан је и тајминг; недеље и месеци пуно значе - рекао је Bech Хансен.
Европска унија била је такође спутана споријим регулаторним одобрењима. Водећа вакцина "Пфизер" у Великој Британији је одобрено 2. децембра, у САД-у 11. децембра, а у ЕУ тек 21. децембра. Вашингрон и Лондон скратили су процес издавањем хитних одобрења за упорабу, а националне владе преузеле су део ризика од одговорности за производ уместо произвођача.
ЕУ је склопила договоре око испоруке две милијарде доза од осам произвођача те је објавила како од добављача очекује да ће од априла увелико повећати испоруке чланицама. Тренутно има наруџбине за 760 милиона доза код Пфизера и Модерне, но само 355 милиина биће сигурно испоручено пре септембра.
У Великој Британији живи 67 милиона људи, а влада је убрзала имунизацију Фајзеровим и АстраЗенекиним вакцинама. Засад нису објављени детаљи о роковима за будуће испоруке. АстраЗенеца је рекла како ради на томе да испуни циљ и до краја године испоручује два милиона доза недељно, но бројке ће вероватно варирати из недеље у недељу.
Европска унија ће вероватно профитирати од повећане понуде крајем године, кад америчка компанија Модерна повећа своју производњу. ЕУ је наручила 160 милиона доза, док је Велика Британија купила само седам милиона.
Вест са портала Index.hr можете прочитати кликом ОВДЕ
