"HRVATSKA NE SAMO DA NE ŽIVI ANTIFAŠIZAM, NEGO GA SE STIDI" Hrvatski istoričar Klasić sasuo istinu u lice sunarodnicima
Hrvatski istoričar o tome kako je Hrvatska odbacila svoj antifašizam
Istoričar Hrvoje Klasić izjavio je danas, povodom obeležavanja Dana antifašističke borbe u Brezovici, da Hrvatska ne samo da ne živi antifašizam kako bi trebalo, nego ga se stidi.
"HRVATE NISU PROGANJALI KAO SRBE I JEVREJE" Hrvatski predsednik na Danu antifašističke borbe dobio aplauz i "Bellu ciao" (VIDEO)
ZAŠTO NEBO NAD SARAJEVOM I ZAGREBOM NIJE PLAVO? Lepo vreme i vedar dan ali iza svega se krije nešto opasno
"NAPADI NA SRBE NEZAOBILAZNI SASTOJAK SVAKOG HRVATSKOG LETA": Hrvati osuli paljbu sami po sebi, besni na Dalmatince
- Hrvatska čak radi postupke koji bi se mogli nazvati anti-antifašizmom. Da ne ulazim u detalje, ali nijedna država i nijedan narod, ako izuzmemo velike sile, nije imao takav antifašistički pokret kakav je bio u Hrvatskoj i generalno na ovom području. Mi smo zaista predstavljali važan faktor u Drugom svetskom ratu. Verujem da neki narodi i države imaju takvu antifašističku istoriju da bi se njome ponosili na bitno drugačiji način - kazao je Klalsić.
Prema njegovim rečima, koreni revizionizma u odnosu prema antifašizmu su i u 1990-im godinama.
- Tu ličnost Franje Tuđmana igra kontroverznu ulogu. On je bio partizan, bio je antifašista i njegovom zaslugom i voljom Hrvatska je dobila svoj datum, kad obeležava antifašističku borbu. Njegovim zalaganjem su antifašističke vrednosti ušle u Ustav Hrvatske - naveo je ovaj istoričr, koji je profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
S druge strane, ističe, da je Tuđman imao parolu onog, kako kaže, "famoznog svehrvtskog pomirenja", ali nije pitao žele li se deca antifašista pomiriti s decom fašista, a kamoli antifašisti pomiriti s fašistima.
- Bio je pod uticajem različitih faktora u društvu, od onih koji su došli iz emigracije, gde su negovali ustašku tradiciju, pa do antikomunista. Pod njihovim uticajem su se rušili i antifašistički spomenici. Rušili su se spomenici žrtvama fašizma, micala su se imena ulica antifašističkih heroja, a ulice su dobili istaknuti pojedinci iz političkog, vojnog i kulturnog života NDH. Osnivale su se vojne jedinice po ustaškim komandantima. Uzvik ''za dom spremni'' mogao se čuti po ustanovama, generalno u javnom prostoru. Sad žanjemo ono što smo tada posejali. Imamo generacije mlađih koji su odrasli u društvu u kojem su ustaše proglašavani patriotima - kaže Klasić.
Upitan kakav je danas odnos hrvatske vlasti prema antifašizmu, Klasić kaže da stanje zavisi od toga kakav je HDZ na vlasti, što opet zavisi od toga ko je na čelu HDZ-a.
- Tuđmanov HDZ nas je, dakle, uveo u te probleme, Karamarko je to digao na još veći nivo. Plenković i njegovi saradnici, poput Gordana Jandrokovića i Davora Božinovića, ne bi trebalo da budu fašisti. Prvo, mislim da nisu takvi ljudi, a drugo i zbog njihovog nasleđa koje je partizansko i komunističko.... - kaže Klasić.
- Primer je tu oko uzvika ''za dom spremni'', činjenice da ministarstva finansijski pomažu organizacijama i udruženjia koja negiraju ili relativiziraju zločine - naveo je istoričar.
Ističe da ima prostora za delovanje i da nije dovoljno samo videti problem u tuđim izjavama.
- Zato i imamo situaciju da neki učenik, recimo, u Bjelovaru ili Slavonskom Brodu u školi uči da su rasni zakoni štetni, da je NDH bila zločinačka i fašistička, a onda se vrati u stan u Ulici Mile Budaka ili Ulici Julija Makanca - kaže.
Govoreći o Blajburgu, Klasić je utiska da političari radije obeležavaju tamošnje zločine.
Uveren je, kaže, da bi, ako bi se ispred vlade i sabora postavila dva autobusa, jedan za Brezovicu, drugi za Blajburg, videlo koji bi se brže napunio i kud bi hrvatski političari radije otišli.
- U Brezovicu idu jer moraju, a u Blajburg jer žele - izričit je Klasić.
