ISKRENA ISPOVEST Mirjane koju je na spavanju muž ISKASAPIO SEKIROM: Više mi ne može ništa! (VIDEO)

Mirjana Kristović iz dubrovačke županije žena je koju je pijani suprug sasekao sabljom, sekirom ili mačetom i unakazio joj lice, zbog čega je jedva izvukla živu glavu i boravila na lečenju više od mesec dana. Mirjana, koja je svoj životni horor doživela u noći između 12. i 13. avgusta 2014., danas, gotovo tri godine nakon tog događaja, priča o svemu što je preživela smirenog glasa, bez suviše emocija.

Tuga zbog Kristinine smrti: Otišla je da zaradi za školovanje, a sad je u kovčegu dočekujemo!

OTAC devojke koja se BACILA sa Brankovog mosta OTKRIVA: VEZIVANA JE, TUČENA I ŽIVELA KAO PAS!

Jedino su joj u mislima njena deca, Marin (8), Matea (11) i Nikša (13) s kojima živi u iznajmljenom stanu u Dubrovniku, relativno daleko od kuće u Župi dubrovačkoj u kojoj je doživela i preživela napad svog tadašnjeg supruga Ilije, koji ju je sasekao.

Ilija od te kobne noći boravi u zatvoru, prvo u pritvoru dubrovačkog zatvora, a nakon izrečene presude preseljen je u Glinu, gde guli zatvorske dane šestogodišnje kazne zatvora na koju je osuđen.

Ilija je u snu zaskočio svoju tadašnju suprugu Mirjanu i isekao je jednim od već gore spomenutih oruđa. Naneo joj je teške povrede glave i lica i samo je pravovremena reakcija lekara “umanjila štetu”. Nakon pružene pomoći u Dubrovniku, hitno je prevezena u KBC Split, gde je na Odeljenju maksilofacijalne hirurgije i operisana, i to četiri puta u proteklih nekoliko godina.

– Radila sam poslepodne tog 12. avgusta i došla sam kući oko 21 sat. Ilija je već bio pijan, što je bilo normalno stanje za njega. Urlao je, pio, pa urlao, ali me nije fizički napadao. Nikada to nije radio do te noći. Zadnje čega se sećam bilo je kada sam pogledala na sat, bilo je 1.30 sati. Tada sam zaspala i nakon toga se ničeg ne sećam. Šta je Ilija tada sa mnom radio, ne znam jer sam pala u nesvest. Iz te nesvesti probudila sam se ujutro oko 11 sati i videla da sam cela krvava i da me strahovito boli glava. Sve je bilo u krvi, pod, roba, posteljina, moj ranac, a Ilija je sedeo pokraj mene - ispričala je nakon tragičnog događaja tada Mirjana.

– Radim u jednoj dubrovačkoj kompaniji i borim se za svoju decu. Želim da im omogućim što bolji život. Oni su jedini smisao postojanja i sva moja ljubav i energija usmerene su prema njima. Živimo od moje plate i dečijeg dodatka i ne žalim se. Nisam osoba koja bi se žalila jer nisam imala lak život pa sam navikla na borbu.

– Deca su dobro, idu u školu, igraju se, uče, druže sa svojim prijateljima, ali zasigurno u sebi nose ožiljke na duši koje su dobili nakon napada njihovog oca na mene. Moja Matea stalno govori kako joj je žao što mi onu noć nije pomogla i što nije mogla da izađe iz svoje sobe da zaustavi oca. Naravno da nije mogla da izađe iz sobe jer je on zaključao sve prostorije u kući, kako niko ne bi mogao da mi pritekne u pomoć. Ja joj uporno govorim da ona nije ništa kriva jer ne želim da mi dete progoni griža savesti. On je sve napravio s predumišljajem jer da nije tako, zasigurno ne bi zaključavao prostorije u kući pre nego što me je napao – kaže Mirjana.

Kontakte sa svojim bivšim mužem ne održava iako on iz Gline redovno zove na mobilni telefon svoju decu.

– Ma nemam ja zašto sa njim da održavam kontakt. On je i zakonski moj bivši suprug, razvedeli smo se u januaru 2016. Ja ne mogu i ne želim deci da zabranim da se čuju sa svojim ocem i nikada im nisam ni jednu ružnu reč rekla o njemu. Neka sami kroz život ustanove ko im je otac i kakav je bio prema njihovoj majci. On se meni nikada, pa ni na sudu nije izvinio za ono što mi je uradio, a i šta bi mi značilo njegovo izvinjenje. On je stalno ponavljao da nije ništa kriv i da on meni ovo što je napravio ustvari nije napravio.

– Meni jedino ne ide u glavu da je sve to mogao da napravi svojoj deci jer su me deca videla takvu kakva sam nakon napada bila. Lice mi je bilo kompletno izrezano, bila sam sva krvava na pragu smrti. Kada sam došla iz bolnice, kada su me “zakrpili”, deca su mi rekla: “Mama, nemaš više onu rupu na čelu, popravili su te.” Teže mi je bilo to čuti nego da me ponovno on napadne. Grozno je koju su mi traumu zbog njega deca proživela, kaže Mirjana.

Na pitanje da li se boji Ilijinog izlaska iz zatvora, odgovorila je:

- Ne bojim ga se ni najmanje. Jednom me je doslovno uhvatio na spavanju, drugi put neće. Znaću da zaštitim sebe i svoju decu. S decom razgovara preko mobilnog telefona i “puni im glavu”. Nedavno mi je došla ćerka i pitala me hoćemo li živeti svi zajedno kada otac izađe iz zatvora. Naravno, ja sam joj objasnila da to nije moguće i rekla joj zbog čega to nije moguće – priča Mirjana.

Pucnjava u Leposaviću uznemirila ceo grad: Pucano na zgradu gde je kabinet gradonačelnika

I mali Marin teško, s nekim razmakom, proživljava ono što su svi prošli te kobne noći.

– Marin je druželjubljivo i veselo dete. Ide u školu, voli školu i voli da se igra sa svojim prijateljima. Celi svoj dosadašnji život bio je vezan uz mene, kao “prilepak”, nije se odvajao od mene. Uvek je spavao sa mnom, ne bi mogao da zaspi bez mene. Uvek smo, pa i danas, nerazdvojni. Ali, u zadnje vreme je počeo da izmišlja razne priče. Nedavno je u školi pričao kako je šetao s tatom, a to jednostavno nije moguće jer je tata tamo gde je.

– Nikša, najstarije moje dete, malo je povučen i on bira s kime će se družiti i šta će kome reći. Najvažnije mi je da oni budu dobro i da im priuštim sve ono što mogu. O njima više niko ne brine, istini za volju, dođe da ih obiđe njihova baka (majka od oca), ali tu prestaje svaka briga. Nedavno sam, pre nekoliko meseci imala za sada poslednji operativni zahvat u KBC-u Split, a što će biti u budućnosti i da li će mi biti potrebna još koja operacija, to ćemo videti. Ne želim ništa ni od koga, nikome nisam ništa loše uradila u životu i samo želim miran život za sebe i svoju decu – zaključuje Mirjana Kristović.