Iva je ocu pomagala oko leševa, a ONDA ŠOK: Otišla je da preuzme telo, a upitali su je MALA, GDE TI JE TATA?
Istinita priča od koje prolazi jeza
Iva Gorički (33) bavi se poslom neobičnim za ženu - pogrebnim uslugama!
Naime, ona je rešila da nasledi posao svog oca, a ova mlada pogrebnica iz Brdovca, koja je i majka dvoje male dece jedna je od retkih žena u ovom poslu.
Ivanku obukli i spremili za sahranu: Kada su otvorili kovčeg, svi su se SLEDILI od ŠOKA!
Iva kaže da je u početku mnogi nisu ozbiljno shvatali.
- Kad sam prvi put s godinu i po dana starijom sestrom Martom došla u zagrebačku bolnicu Sv. Duh da preuzmem pokojnika pitali su me: ‘Mala, gde ti je tata?’ Rekli smo im da nema tate i da ćemo mi sve obaviti, a oni su slegli ramenima i pomogli nam da iznesemo kovčeg do vozila - priseća se Iva.
Sve je krenulo s njenom majkom Ružom, koja je pre 20 godina otvorila cvećaru.
- Živimo u blizini groblja u Laduču, pa je to nekako bio logičan nastavak te poslovne priče. Roditelji su ubrzo otvorili i preduzeće za pogrebne usluge, koji je uglavnom vodio tata Zlatko - priča Iva.
Budući da su odrasli u blizini groblja, često su gledale sprovode i ispraćaje, a smrt su prihvatile kao nešto sasvim uobičajeno.
- Znali su da nazovu usred noći, a mi bi doslovno u pidžami, bademantilu i papučama znale da istrčimo iz kuće i da pomognemo tati oko kovčega - kaže Iva.
Kad roditelji nisu bili tu, ona i sestra su preuzimale organizaciju sahrana. Prvi još dobro pamte.
- Bilo je to pre nekih desetak godina, još se sećam imena pokojnika. Ja i Marta otišle smo u Drenje u jednu trošnu kućicu kod stare bake, kojoj je preminuo sin. Marta me potapšala po ramenu i rekla: ‘Sestra će srediti papire’, a potom otišla u kuću da obuče pokojnika i da ga položi u kovčeg - ispričala je Iva koja se seća da je baka bila siromašna i da nije imala novca za cveće. Kako bi joj pomogli da sina isprati dostojanstveno, kako i priliči, poklonile su joj cvetni aranžman za kovčeg, organizovale su muziku za ispraćaj, dogovorile sahranu, čak je i opština finansijski pomogla. Najteže joj je, priznaje, kad su u pitanju deca ili mladi ljudi koje lično poznaju.
- Mi smo malo mesto, živimo na selu i obično nas zovu ljudi iz mesta, koji nas poznaju, pa bude stvarno teško ako je reč o mlađoj osobi ili o nekome s kim smo bili vrlo bliski - iskrena je Iva.
U njenom poslu, otkriva Iva, bitno je biti brz i dostojanstven i porodici pristupati s dužnim pijetetom.
- Uvek morate da vodite računa o ljudima koji su pred vama. Ako je potrebno, znamo nekoga i da zagrlimo kako bi im pružili utehu. Znali su od nas da traže da ih ostavimo još malo s pokojnikom, da ga ne vozimo odmah kako bi stigli oprostili i mi to uvek poštujemo - rekla je Iva.
