Ива је оцу помагала око лешева, а ОНДА ШОК: Отишла је да преузме тело, а упитали су је МАЛА, ГДЕ ТИ ЈЕ ТАТА?
Истинита прича од које пролази језа
Ива Горички (33) бави се послом необичним за жену - погребним услугама!
Наиме, она је решила да наследи посао свог оца, а ова млада погребница из Брдовца, која је и мајка двоје мале деце једна је од ретких жена у овом послу.
Иванку обукли и спремили за сахрану: Када су отворили ковчег, сви су се СЛЕДИЛИ од ШОКА!
Ива каже да је у почетку многи нису озбиљно схватали.
- Кад сам први пут с годину и по дана старијом сестром Мартом дошла у загребачку болницу Св. Дух да преузмем покојника питали су ме: ‘Мала, где ти је тата?’ Рекли смо им да нема тате и да ћемо ми све обавити, а они су слегли раменима и помогли нам да изнесемо ковчег до возила - присећа се Ива.
Све је кренуло с њеном мајком Ружом, која је пре 20 година отворила цвећару.
- Живимо у близини гробља у Ладучу, па је то некако био логичан наставак те пословне приче. Родитељи су убрзо отворили и предузеће за погребне услуге, који је углавном водио тата Златко - прича Ива.
Будући да су одрасли у близини гробља, често су гледале спроводе и испраћаје, а смрт су прихватиле као нешто сасвим уобичајено.
- Знали су да назову усред ноћи, а ми би дословно у пиџами, бадемантилу и папучама знале да истрчимо из куће и да помогнемо тати око ковчега - каже Ива.
Кад родитељи нису били ту, она и сестра су преузимале организацију сахрана. Први још добро памте.
- Било је то пре неких десетак година, још се сећам имена покојника. Ја и Марта отишле смо у Дрење у једну трошну кућицу код старе баке, којој је преминуо син. Марта ме потапшала по рамену и рекла: ‘Сестра ће средити папире’, а потом отишла у кућу да обуче покојника и да га положи у ковчег - испричала је Ива која се сећа да је бака била сиромашна и да није имала новца за цвеће. Како би јој помогли да сина испрати достојанствено, како и приличи, поклониле су јој цветни аранжман за ковчег, организовале су музику за испраћај, договориле сахрану, чак је и општина финансијски помогла. Најтеже јој је, признаје, кад су у питању деца или млади људи које лично познају.
- Ми смо мало место, живимо на селу и обично нас зову људи из места, који нас познају, па буде стварно тешко ако је реч о млађој особи или о некоме с ким смо били врло блиски - искрена је Ива.
У њеном послу, открива Ива, битно је бити брз и достојанствен и породици приступати с дужним пијететом.
- Увек морате да водите рачуна о људима који су пред вама. Ако је потребно, знамо некога и да загрлимо како би им пружили утеху. Знали су од нас да траже да их оставимо још мало с покојником, да га не возимо одмах како би стигли опростили и ми то увек поштујемо - рекла је Ива.
