SVEDOČENJE RANKA RISTIĆA O MASAKRU NAD SRBIMA U BiH: Babi su prerezli grkljan i odsekli dojke, a onda su došli teroristi Al Kaide
Ranko Ristić, žrtva i svedok rata u BiH, govori na panelu u Njujorku - "Mi govorimo jer oni ne mogu - Glasovi koji treba da se čuju", o zločinima nad Srbima u BiH.
Ovo je priča o istini, smrti nepravdi i nadi.
- Veliki broj bošnjaka i Hrvata se priključio Hitlerovoj okupaciji Jugoslavije i doprineli su genocidu i Holokaustu. Jedna od tih žrtava bio je moj pradeda.
- Odveli su ga u Jasenovac, ovde imam kopije iz muzeja Holokausta u SAD, na tom spisku je ime mog pradede Petra Ristića ubijenog od ustaša u Jasenovcu. Moji najbolji prijatelji su bili bosanski muslimani, svi smo srećno dorastali, nismo ni razmišljli o stahotama Drugog svetskog rata. Kada sam bio u srednjoj škjoli, tamni oblak rata se nadvio nad nama. Viđao sam grafite o pozivu za ubistvo Srba.
- Vozio sam se 1992, naišli smo na blokadu puta koje su napravili komšije, prijatelji koji su nosili paravojne uniforme i imali AK-47. Izvukli su mene i oca iz auta i držali nas na nišanu. Pretresli su auto i sve su icepali. Naredili su nam da se vratimo u grad, kada se otac požalio, moj biši prijatelj Senad pucao je dirketno meni iznad glave i stavio mi cev na slepoočnicu i rekao mom ocu da se vrati ili će me ubiti. Nikad neću zaboraviti izraz na licu mog oca. Vratili smo se kući, pokupili sve što je stalo u auto, majku brata, psa i jedva smo izbegli. Počeli su da napadaju sela, ubijali su svakoga ko je ostao, očisitli su etnički 30 sela za nekoliko nedelja oko Zavidovića.
- U selu Vozuća je živela Koviljka Ristić Pašajlić, samo nekoliko stotina metara od srpskog manastira. Zvala me je "Beli" zato što sam imao plavu kosu kao mali i uvek je bila nasmejana i davala mi slatkiše. Bošnjaci iz susednog sela su jednog dana došli u njenu kuću, kuću moje baba-tetke, silovali je, prerezali joj grkljan i odsekli joj dojke. Grkljan joj je bio izvučen kao neka vrsta trofeja. Kada su završili s mojom baba-tetkom otišli su u kuću Ranke i njena sudbina je bila ista kao i od moje bake.
- Preko 3.000 terorista Al-Kaide je došlo tada u Bosnu da se bore protiv Srba, ali i Hrvata. Trojicu srpskih vojnika su uhvatili teroristi i svi su bili obezglavljeni. Lošim obrtom sudbine postavili su logor u selu Gostović kod mog pradede i on je takođe odveden u logor smrti. Tu su oni iscenirali konačni napad na selo Lozuća. Za samo nekoliko dana 95. godine ubili su oko 500 Srba. Nakon toga za samo nekoliko dana ubili su 3.000 Srba.
-Mnogi od ovih prešli su u druge zemlje i Vršili su terorističke napade. 2001. dvojica od ovih boraca Al Mihtar i Al Hazmi oteli su američki let 77 i udarili su Pentagon. I tako evo me u novoj zemlji, pokušavam da zaboravim užase rata i vidim ponovo ove borce, a mediji su samo beležili loše stvari o Srbima. Nisam ovde da pravdam bilo kakav ratni zločin, prvi bih procesuirao sve ratne zločince, i mnogi i jesu bili procesuirani ali dame i gospodo šta je sa ovim ljudima ovde? - glasi svedočenje Ristića.