СВЕДОЧЕЊЕ РАНКА РИСТИЋА О МАСАКРУ НАД СРБИМА У БиХ: Баби су пререзли гркљан и одсекли дојке, а онда су дошли терористи Ал Каиде

Ово је прича о истини, смрти неправди и нади.

- Велики број бошњака и Хрвата се прикључио Хитлеровој окупацији Југославије и допринели су геноциду и Холокаусту. Једна од тих жртава био је мој прадеда.

- Одвели су га у Јасеновац, овде имам копије из музеја Холокауста у САД, на том списку је име мог прадеде Петра Ристића убијеног од усташа у Јасеновцу. Моји најбољи пријатељи су били босански муслимани, сви смо срећно дорастали, нисмо ни размишљли о стахотама Другог светског рата. Када сам био у средњој шкјоли, тамни облак рата се надвио над нама. Виђао сам графите о позиву за убиство Срба.

- Возио сам се 1992, наишли смо на блокаду пута које су направили комшије, пријатељи који су носили паравојне униформе и имали АК-47. Извукли су мене и оца из аута и држали нас на нишану. Претресли су ауто и све су ицепали. Наредили су нам да се вратимо у град, када се отац пожалио, мој биши пријатељ Сенад пуцао је диркетно мени изнад главе и ставио ми цев на слепоочницу и рекао мом оцу да се врати или ће ме убити. Никад нећу заборавити израз на лицу мог оца. Вратили смо се кући, покупили све што је стало у ауто, мајку брата, пса и једва смо избегли. Почели су да нападају села, убијали су свакога ко је остао, очиситли су етнички 30 села за неколико недеља око Завидовића.

- У селу Возућа је живела Ковиљка Ристић Пашајлић, само неколико стотина метара од српског манастира. Звала ме је "Бели" зато што сам имао плаву косу као мали и увек је била насмејана и давала ми слаткише. Бошњаци из суседног села су једног дана дошли у њену кућу, кућу моје баба-тетке, силовали је, пререзали јој гркљан и одсекли јој дојке. Гркљан јој је био извучен као нека врста трофеја. Када су завршили с мојом баба-тетком отишли су у кућу Ранке и њена судбина је била иста као и од моје баке.

- Преко 3.000 терориста Ал-Каиде је дошло тада у Босну да се боре против Срба, али и Хрвата. Тројицу српских војника су ухватили терористи и сви су били обезглављени. Лошим обртом судбине поставили су логор у селу Гостовић код мог прадеде и он је такође одведен у логор смрти. Ту су они исценирали коначни напад на село Лозућа. За само неколико дана 95. године убили су око 500 Срба. Након тога за само неколико дана убили су 3.000 Срба. 

-Многи од ових прешли су у друге земље и Вршили су терористичке нападе. 2001. двојица од ових бораца Ал Михтар и Ал Хазми отели су амерички лет 77 и ударили су Пентагон. И тако ево ме у новој земљи, покушавам да заборавим ужасе рата и видим поново ове борце, а медији су само бележили лоше ствари о Србима. Нисам овде да правдам било какав ратни злочин, први бих процесуирао све ратне злочинце, и многи и јесу били процесуирани али даме и господо шта је са овим људима овде? - гласи сведочење Ристића.