Kako se dogodilo da Nikola Tesla izgubi od nacističkog imama: Škola dobila ime po kapetanu Handžar divizije, a Evropa ćuti
OŠ "Nikola Tesla" u Goraždu posle rata u BiH ponela naziv po imamu zločinačke Handžar divizije
Goražde, nekadašnja ratna enklava, i bosanskohercegovački grad sa jedva dvadesetak hiljada stanovnika, ponovo se našao u žiži javnosti. Iako ovaj put nije tema propast privrede ili teška socijalna situacija njegovih građana koji se i dvadeset pet godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma bore da ponovo vrate život u grad, sve su glasnije pritužbe na - obrazovanje.
Naime, u Goraždu jedna od osnovnih škola nosi ime po nekadašnjem pripadniku zloglasne Handžar divizije. Da stvar bude još neverovatnija - pre toga se zvala po naučniku Nikoli Tesli.
KOMŠIJE OBUSTAVILE LETOVE IZ BRITANIJE: Panika zbog novog soja korone stigla pred naša vrata
POLICIJA STIGLA U POSLEDNJI ČAS: Porodili ženu usred šume
KORONA PRESEK U SEVERNOJ MAKEDONIJI: Preminulo 18 pacijenata, najveće žarište u glavnom gradu
Kako je došlo do toga da nekadašnja OŠ "Nikola Tesla" postane OŠ "Husein ef. Đozo" u gradu na Drini više se niko i ne seća. To se desilo odmah posle rata i uprkos prigovorima srpske zajednice, naziv škole je ostao do danas.
Husein ef. Đozo bio je kontraverzna ličnost. U mladosti pripadnik zločinačke Handžar divizije u kojoj je služio kao imam, uspeo je posle Drugog svetskog rata da izbriše tu "mrlju" iz svoje prošlosti i da stigne do mesta prevodioca Josipa Broza Tita.
Nakon što je posle završetka Drugog svetskog rata osuđen na pet godina zatvora zbog svog "angažmana" u 13. brdskoj SS "Handžar" diviziji, po izlasku iz zatvora nekoliko godina radi obične poslove, da bi sedamdesetih godina prošlog veka postao profesor na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu.
U vreme bivše Jugoslavije otvoreno je širio islamističku ideologiju i nikad se nije javno pokajao što je u nacističkoj SS diviziji stigao do čina kapetana i mesta glavnog imama.
Kada je Tito išao na putovanja po arapskim zemljama, u nekoliko navrata sa njim je putovao i Đozo kao prevodilac za arapski. Da li je Tito znao da kraj sebe ima bivšeg kapetana nacističke divizije, do danas je ostalo nepoznato.
Poznato je da je Husein Đozo u svoje vreme pisao kako bi bio spreman i život da da za Hitlera, ali je to ostalo u senci i niko od evropskih zvaničnika nije nikada upitao zašto se jedna obrazovna ustanova zove po takvom čoveku. Deo bosanskohercegovačke javnosti apeluje na visokog predstavnika za BiH Valentina Incka da uputi ultimatum bošnjačkim liderima da se takva tabla skloni i promeni ime škole. Koliko će ovi apeli uroditi plodom, ostaje da se vidi, evropska strana još uvek nema komentar.
Nekoliko godina posle Đozine smrti Islamski fakultet u Sarajevu, uoči samog rata u bivšoj Jugoslaviji, doneo je odluku o Đozinoj potpunoj rehabilitaciji. Bošnjački korpus u BiH smatra ga jednim od najvećih bošnjačkih intelektualaca 20. veka, ne zamerajući mu nacističku prošlost. Đozo je umro 1982. godine u Sarajevu.
Osim što je osnovna škola ponela njegovo ime, Đozo je i deo današnjeg kulturnog života Goražda na druge načine; posvećena mu je i višednevna manifestacija, koju organiziraju Muftijstvo, Vlada Bosansko-podrinjskog kantona (BPK) i Opština Goražde. Pre nekoliko godina OSCE je sproveo proveru naziva škola u BiH i naziv ove škole je smatrao sasvim korektnim, ali bosanskohercegovačka javnost se sa tim i ne bi usaglasila.
