Milo ima titulu iz 2015. godine koju krije, a tiče se KRIMINALA i KORUPCIJE
Kao obrazloženje, navedeni su neki od najvažnijih događaja u karijeri Mila Đukanovića.
Milo Đukanović, aktuelni predsednik Crne Gore, nosi jednu titulu o kojoj se nikad ne govori. Ne govori se o njoj, ne iz skromnosti, već jer upravo ona sve govori o Milu i njegovoj vladavini.
Dobio ju je na kraju 2015. godine, a u pitanju je titula “ličnost godine zaslužne za promociju kriminala i korupcije”, koju mu je dodelila međunarodna novinarska organizacija Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).
Svake godine, novinari ove organizacije imenuju i izglasavaju ličnost godine. Milo Đukanović je osvojio prvo mesto na glasanju u kom je učestvovalo više od 50 novinara OCCRP-a.
REAGOVALA HITNA POMOĆ: Stanivuković plivao za Časni krst, pa povredio nogu
MINISTAR MILATOVIĆ PORUČUJE: Abazović da podnese ostavku
"OTIĆI ĆU TAMO SA 100 ADVOKATA" Milorad Dodik sprema odbranu - nova saslušanja zbog usvajanja deklaracije o prenosu nadležnosti
U tekstu na pomenutom sajtu stoji da je prvi posao Mila Đukanovića bilo mesto premijera Crne Gore. Skoro tri decenije karijere proveo je kao predsednik ili premijer. Dok se predstavlja kao napredan, prozapadni lider, izgradio je državu posvećenu korupciji i pružanju utočišta organizovanom kriminalu.
Đukanović ima dugu istoriju prijateljstva sa ličnostima iz organizovanog kriminala, umešan je u koruptivne radnje i podmićivanje birača. On je jedan od najgorih premijera na svetu, a državni novac je često davao prijateljima, uključujući i one iz sveta organizovanog kriminala, što je odvelo Crnu Goru u more dugova – piše, između ostalog, u tekstu o Milu iz 2015. godine na sajtu OCCRP-a.
Zatim, dodaju, kako kažu, neke od najvažnijih događaja u njegovoj karijeri:
1. Đukanović i njegovi bliski saradnici bili su uključeni u veliki posao krijumčarenja cigareta sa italijanskim kriminalnim porodicama Sakra korona unita i Kamora. Optužen je u Bariju i otvoreno je priznao da je ova trgovina postojala, ali je rekao da je njegovoj zemlji bio potreban novac. Pozvao se na diplomatski imunitet kako bi optužbe protiv njega bile odbačene.
2. Iako premijer tvrdi da je zaustavio krijumčarenje, OCCRP je otkrio da je Đukanovićev šef obezbeđenja upravljao ostrvom Sveti Nikola koje se koristilo za krijumčarenje cigareta. Đukanovićev blizak prijatelj Stanko Subotić jedno vreme je bio vlasnik ostrva. Ovaj kontroverzni biznismen bio je optužen, ali nikad osuđen za aktivnosti u vezi sa krijumčarenjem cigareta.
3. Đukanović je od Crne Gore napravio sigurni raj za brojne kontoverzne ličnosti iz kruga organizovanog kriminala, uključujući Darka Šarića, Stanka Subotića, Nasera Keljmendija, Safeta Kalića, Brana Mićunovića i druge.
4. Prilikom privatizacije Prve banke, banka je dospela u ruke njegove porodice, a njegova vlada uložila je u nju velike sume državnog novca. Koristili su je da peru novac i da daju velike kredite ljudima iz sveta organizovanog kriminala. Novčane pozajmice odobravali su sebi i svojim prijateljima. Pošto krediti nisu bili otplaćivani, Đukanović je porodičnu banku spasao tako što je primorao parlament da usvoji posebni zakon. Da bi obezbedio neophodni novac za banku u dugovima, prodao je državnu elektroenergetsku kompaniju i tražio da se sredstva ulože u banku. Kada se Centralna banka usprotivila nezakonitom poslovanju Prve banke, Đukanović je otpustio guvernera i zamenio ga osobom iz svoje porodične banke kršeći tako nezavisnost Centralne banke.
5. Njegova vlada gotovo nikad nije proverila skandale o kojima su pisali mediji. Tužioci koje postavlja poznati su po tome što istražuju ko novinarima otkriva informacije, ali ne i kriminalce i korupciju – osim ako to ne ide u korist Đukanoviću.
6. Učestvovao je u prodaji parcela na crnogorskoj obali sumnjivim ličnostima poput ruskih tajkuna ili azerbejdžanskim kompanijama koje kontroliše porodica predsednika Alijeva.
7. Đukanović je 2015. podigao kredit od jedne milijarde dolara za izgradnju 41 kilometra deonice autoputa. Tako je uvećao javni dug i prekršio evropske standarde zaduživanja.
8. Od 2006. Đukanović je koristio javni novac da bi obezbedio 300 miliona evra državnih garancija za kredite koje su uzele privatne kompanije. Nikakva kamata nije tražena. Više od polovine ovih kredita, 184 miliona evra, nikada nije otplaćeno, pa će te dugove morati da plate građani Crne Gore. Veliki deo sume – 130 miliona evra duguje Oleg Deripaska, ruski tajkun i jedan od najbogatijih ljudi na svetu.
9. Đukanovićeva vlada ponudila je državljanstvo tada najtraženijem regionalnom narko-bosu Darku Šariću. Državljanstvo bi bilo odobreno da je Srbija dozvolila Šariću da se odrekne srpskog.
10. Državne novine koriste se za blaćenje novinara i aktivista koji ukazaju na sveprisutnu korupciju.
Na kraju su tekst završili upečatljivim zaključkom: “Dok on (Milo Đukanović) govori o borbi protiv korupcije i povremeno vrši hapšenja, to je obično čini u ličnom interesu.”
