NEMA GDE DA SE ZGAZI! Najezda insekata u poznatom letovalištu: Preporučuje se da ih NE DIRATE, evo koje su posledice

Na video-zapisu jedan od meštana je pokazao s čime se svaki dan bori, a količina ovih insekata mnoge je mogla ostaviti u šoku.

Niko Kasalo, asistent u laboratoriji za evolucijsku genetiku na Institutu Ruđer Bošković, koji se bavi evolucijom genoma kroz istoriju života na Zemlji, a uz to istražuje skakavce i zrikavce u Hrvatskoj i svetu, ove godine s kolegama je objavio rad o najezdama skakavaca i zrikavaca u Hrvatskoj od 1900-ih do 2023. godine, prenosi Dalmacijadanas.

- U videu se vidi veliki broj jedinki vrste Decticus albifrons, koja je kod nas poznata i kao veliki primorski konjic - kazao je Kasalo.

- Moram da naglasim da se ovde radi o zrikavcu, ne skakavcu. U medijima, ali i u nekim zvaničnim dokumentima, često se govori o najezdama skakavaca iako su za deo njih zapravo zaslužni zrikavci - nastavlja.

Naglašava da je važno razlikovati ove dve grupe jer je biološka podloga najezda koje one uzrokuju potpuno drukčija, te su najezde skakavaca znatno štetnije.

- Postoje zapisi da je najezda skakavaca 1946. godine u Istri opustošila oko 600 hektara obradivih površina, dok nešto slično nikad nije zabeleženo kad su u pitanju zrikavci. Ove dve grupe su na prvi pogled dosta slične, ali najlakše ih je razlikovati po tome što su zrikavci često puno veći od skakavaca, imaju jako duge antene i ženke imaju dugačku "bodlju" (tj. leglicu) na zadku - objasnio je.

Kazao je i da masovna pojava zrikavaca na Čiovu nije prva ove godine.

- Pre par dana sam dobio par dojava o većem broju jedinki iste ove vrste u Splitu, a prošle godine smo imali masovne pojave u Omišu, Splitu i Kaštelima. Imamo i jednu zabeleženu masovnu pojavu vrste D. albifrons u Sinju 1923. godine. Sigurno ih je bilo i više, ali ove stvari se retko beleže - kazao je.

- Odrasle jedinke ove vrste žive tokom leta i jeseni, u jesen u zemlju polažu jaja koja prezimljuju, a mladi zrikavci se izležu tokom maja ili juna. U videu se vidi da većina jedinki nije odrasla, dakle radi se o nedavno izleženim životinjama. Ovo je potpuno normalna pojava u primorju, ali je brojnost jedinki primetno viša poslednje dve godine. O ekologiji ove vrste se ne zna puno, ali neka istraživanja ovog roda su pokazala da povišene temperature pogoduju njihovom razmnožavanju. To naravno nije cela priča, ali ova i prethodna godina su osetno toplije od nekoliko prethodnih i to je sigurno imalo uticaja - kaže on.

- Kroz mesec dana bi trebalo da ih bude manje, ali verovatno će ih svejedno biti svuda u primorju toekom celog leta. Nisu otrovni, štetni ili agresivni tako da nema opasnosti, ali ipak treba paziti kad ih dirate jer mogu dosta snažno da ugrizu. S obzirom na klimatske promene, možemo očekivati da će ovakve situacije biti češće nego ranije - rekao je stručnjak.

Izvor: Srbija Danas/Dalmacija Danas