НЕМА ГДЕ ДА СЕ ЗГАЗИ! Најезда инсеката у познатом летовалишту: Препоручује се да их НЕ ДИРАТЕ, ево које су последице

На видео-запису један од мештана је показао с чиме се сваки дан бори, а количина ових инсеката многе је могла оставити у шоку.

Нико Касало, асистент у лабораторији за еволуцијску генетику на Институту Руђер Бошковић, који се бави еволуцијом генома кроз историју живота на Земљи, а уз то истражује скакавце и зрикавце у Хрватској и свету, ове године с колегама је објавио рад о најездама скакаваца и зрикаваца у Хрватској од 1900-их до 2023. године, преноси Далмацијаданас.

- У видеу се види велики број јединки врсте Децтицус албифронс, која је код нас позната и као велики приморски коњиц - казао је Касало.

- Морам да нагласим да се овде ради о зрикавцу, не скакавцу. У медијима, али и у неким званичним документима, често се говори о најездама скакаваца иако су за део њих заправо заслужни зрикавци - наставља.

Наглашава да је важно разликовати ове две групе јер је биолошка подлога најезда које оне узрокују потпуно друкчија, те су најезде скакаваца знатно штетније.

- Постоје записи да је најезда скакаваца 1946. године у Истри опустошила око 600 хектара обрадивих површина, док нешто слично никад није забележено кад су у питању зрикавци. Ове две групе су на први поглед доста сличне, али најлакше их је разликовати по томе што су зрикавци често пуно већи од скакаваца, имају јако дуге антене и женке имају дугачку "бодљу" (тј. леглицу) на задку - објаснио је.

Казао је и да масовна појава зрикаваца на Чиову није прва ове године.

- Пре пар дана сам добио пар дојава о већем броју јединки исте ове врсте у Сплиту, а прошле године смо имали масовне појаве у Омишу, Сплиту и Каштелима. Имамо и једну забележену масовну појаву врсте Д. албифронс у Сињу 1923. године. Сигурно их је било и више, али ове ствари се ретко бележе - казао је.

- Одрасле јединке ове врсте живе током лета и јесени, у јесен у земљу полажу јаја која презимљују, а млади зрикавци се излежу током маја или јуна. У видеу се види да већина јединки није одрасла, дакле ради се о недавно излеженим животињама. Ово је потпуно нормална појава у приморју, али је бројност јединки приметно виша последње две године. О екологији ове врсте се не зна пуно, али нека истраживања овог рода су показала да повишене температуре погодују њиховом размножавању. То наравно није цела прича, али ова и претходна година су осетно топлије од неколико претходних и то је сигурно имало утицаја - каже он.

- Кроз месец дана би требало да их буде мање, али вероватно ће их свеједно бити свуда у приморју тоеком целог лета. Нису отровни, штетни или агресивни тако да нема опасности, али ипак треба пазити кад их дирате јер могу доста снажно да угризу. С обзиром на климатске промене, можемо очекивати да ће овакве ситуације бити чешће него раније - рекао је стручњак.

Извор: Србија Данас/Далмација Данас